Хеј драга.
Има едно парче текст од Pink Floyd кое деновиве ептен ме исполнува
...The sun is the same in a relative way, but you're older
Shorter of breath and one day closer to death...
Толку е безвременско и природно. Кога и да го изговориш, секогаш има префектно совпаѓање со реалноста и секогаш има смисла.
Некни седев во едно старо дувло каде се збираме „металците“ (металец во градов=човек кој не слуша турбофолк) и еден пријател постар од мене едно 12-13 години ми рече нешто „Нешто весел ми изгледаш“. И јас вратив нешто во смисол „Зошто весел? Затоа што сум насмеан?“ И тука влета еден друг пријател и почнавме некоја мала расправија околу тоа „Зошто весел?“. Не знам што не им е јасно на луѓето. Зошто сите сакаат да бидат само весели? Што е толку лошо да си тажен? Патем, ако никогаш не си тажен како ли ќе знаеш дека си весел? И како ли луѓево оценуваат кој како се чувствува...ми доаѓа да се самоубијам. Ако си насмеан, весел си. Ако не си насмеан или си депресивен или си тажен. И јас поради тоа што скоро секогаш сум насмеан следува дека секогаш сум....весел? Логиката е Доџе ми да вришнем.
Оф, за малку ќе заборавев. Тмурното време било депресивно и кога врнело било лошо. А кога само грее сонце? Ах, тогаш се молат на своите богови и светци да им капне некоја капка дожд. Некни седев на парк и се исклучив на момент. Ги прашав луѓето со мене
-Зошто кога врне и грми луѓето викаат „има невреме“, а кога е сончево не викаат „има време“?
Не добив одговор.