Драга Кајгана

Статус
Затворена за нови мислења.
Кајганче!
Посакувам да немам никаква емоција, никакво чуство.Посакувам да не давам значење на глупи банални работи кои ми се случуваат, посакувам да не сакам, посакувам да не се грижам, да не се секирам, да бидам индифирентна кон секаква емоција.Сакам да бидам како робот, работите да ги извршувам механички, без една трошка емоција.Ама многу сакам нели..?
Passed down to you, my fellow friend...
Нејќеш. Веруј дека НЕЈЌЕШ! Многу лоша состојба е тоа. Ебано многу лоша. Тоа ти е емотивно мртов човек, кому се` му е сеедно, кому ич кур не го боли за сите а најмногу за себе. Као да не постоиш нит во реалниот а уште помалку во имагинарниот свет. Лошо.... ептен лошо.

So says Saladin...
 
Па добро немав голем кошмар.

Ко сите работи од кои се плашам да не се десат,сите луѓе што ми значат у животов ко да решиле да ме посетат вечерва на сон. Башка се сонувам во состојбата како кога ми беше скршена ногата прв пат,само лежам и пуштам видео касети. :tapp:

Лошо заспав,се разбудив во текот на ноќта неколку пати итоа во ненормален студ,треска ме спука,сега се допирам гарант имам од таа педерската 37,2 температура,плус ми се мати.

ццц многу сум напнат,се ми поминува низ глава.
Пичку матер да иде више.
 
Dr.

Toady is my day,today is my birthday...:pipi:

champagne.jpg
 
Eh , draga....
Godini li se , godini.....ta nateznale kako okovi . So sekoja edna naredna pominata svakas deka nema nazad, deka vremeto izminuva ostavajki tragi na tebe , svakas sto se pominalo , sto mozese , a ne e , sto moze , ali dal ke bide.
Pozdrav do nase naredno viduvanje;)
 
кајги ќе ми запреше срцево денеска
незнам кој ме тераше да го правам ова, ако видиш некое срање на јутуб немора и ти да го правиш.
отиде мразот на мајка ми ќе ме оболи кога ќе разбери
кајги друг пат кога ќе правам некој crazy shit прво тебе ќе те прашувам
 
Драга ...

6 години еј ... ко вчера да беше! Лузните секој ден ме потсетуваат на тој ден. Некогаш си помислувам, среќна сум што сум жива и здрава, а некогаш кога не ми е денот (ко деновиве) си викам подобро да скинев конци тогаш.
 
Драга,

ме боли срцето..ептен се чуствувам сама....
Одвај одам, нозеве немам место на ногава кај шо неам плускавец... ама тоа е.
Се надевам ти ќе ме дружиш деновиве..
 
Драга,
еднаш ти кажав дека на светов има повеќе кажани зборови, отколку направени дела. И навистина е така. Еве и јас некогаш сум таква... 2 години кажувам дека ќе сменам нешто, а тоа „нешто“ никако да го сменам (што од страв, што од лажно убедување дека немам време). Муабетот ми е дека редно време е да се случи промена, ама немам храброст - зајак сум, плашлив и смотан зајак (или зајче би било посоодветно:cautious: ). Нема врска, кога ќе дојде вистинското време, најверојатно се ќе се среди (кое клише, еј ).
Животот навистина е еден, а денес, јас најмалку 3 пати посакав да си го разнесам мозокот. Ако ти кажам од која причина и ти ќе ми одобреше да го средам тоа. :(
Инаку, книгата што ти кажав дека ја читам е... одлична. :) Не е баш мој стил, ама многу е добра... јас никогаш не сум била по такви, релативно „женски“ книги, ама оваа излезе сосем спротивно од тоа што го очекував. И уште сум до пола, а веќе ме интересира што ќе се случува понатаму и навистина е неизвесна. :) И кога ќе се сетам дека има уште два дела со по најмалку 360 страни... многу убаво ми звучи, ќе имам занимација. :)
Драга, забележав дека во пишување користам премногу емот-икончиња... :cautious:
Ајде поздрав, еве ти една што совршено одговара со книгата:
 
Драга се заљубив у 20 годишната келнерка у .... еден многу познат скопски кафич
 
Кајгано,
Гејланд помина у четврт финале, на сметка на Русија. Натаму иде и Италија да го направи истото.
Не ми се верува што се дешава у фудбалов :(
 
Се обидувам деновиве поинтензивно да се слушнам себе си. Доста е нели од зборување за добрина и љубов? Да бидеме добрина и љубов. Човек на зборови е секогаш подобар, одколку што навистина е... Се прикажува онака како што сака да се гледа себеси. Личните погледи се секогаш замаглени од суетата... Да не зборуваме - да бидеме!

 
Драга..

Немав мобилен телефон , немав компијутер. Играв жмурка, дома se враќав кога се стемнуваше. Мојата мајка не ме викаше на мобилен, тaa извикувааше: ДОМАААААААА! Наместо Facebook игравме ластик, крадци - полицајци и народна. Немаше антибактериски гел, игравме со кал и сo земја. Секое утро гледавме Том и Џери, Ушко Долгоушко, итн. Колку среќно детство! Ставете го ова на вашиот ѕид, ако некогаш сте пиеле вода од цревo, а сепак преживеавте

Која иронија.. кога ќе ги видиш зборовиве на ѕидот на фејсбук на 10 годишно дете! Детство?! Ти помина детството?!
Ма немој да ме јебеш бре!
 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom