Дали сте среќни?

  • Креатор на темата Креатор на темата Pretty bItCh
  • Време на започнување Време на започнување
Настојувам секогаш да сум насмеан, позитивен, а и таков сум најголемиот дел од денот. Моментално сум, многу среќен :vozbud:
 
среќен сум само имам една мака-факсов и утресниот испит ама не му се секирам:smir: ке помине ко крајот на светот кој сто требаше да се случи на 10ти :pos2::wink:
 
Да,среќна сум. Мислам дека одамна не сум била вака смирена и во хармонија со себе и со блиските околу мене. Кој вели дека не можам да скротам бура? :)
 
Секој човек од своето раѓање се обидува да ја пронајде среќата. И цел живот се обидува во тоа, и на моменти само си замислува дека е среќен, но тоа е само минимален процент во неговиот живот.
Таквото размислување на еден поединец го прави несреќен.
Сите ние ја бараме среќата во одредени личности, предмети и мислиме дека ако не ги имаме нив, или ако не ни се оствари некоја посакувана желба, дека неможеме да бидеме среќни.
И така животот го поминуваме во заблуда.
Затоа што среќата се наоѓа во секој од нас, среќата одсекогаш се наоѓала во секој од нас.
И среќен сум во моментов, зошто да не сум, кога можам да бидам?
 
Кога реплицирате на темава, место одговори составени само од "сум"/"не сум", потрудете се и да кажете зошто сте или не сте среќни.:smir:
 
Немам сила да ја дефинирам среќата која што ме исполнува.
Таа нема ниту име во мојата слика полна со дефиниции, нема правила и потреби за урамување.
Среќна сум, да.
Зошто?
Веројатно зошто секој ден измачувањето и болката се посилни а скротливи.Убаво е да се ужива во среќната отупеност.
 
Прво да одговорам, да, среќна сум. :pipi:

'Cudno e kolku malku ni e potrebno da bideme srekini ,a uste pocudno e kolku toa malku sekogas ni nedostiga'-poznata misla i spored mene mn vazna!
Да, точно. Зошто? Зошто среќата е состојба на умот. Среќата се состои во тоа да се осознаеш себеси и да ги прифатиш работите што не можеш да ги смениш такви какви што се, што значи, да се прифатиш себеси со своите мани и минато, да ги прифатиш луѓето што те создале, кровот под кој живееш. Да не бараш премногу од луѓето, а ни на себеси да не си поставуваш недофатливи цели. Да научиш да мериш што и колку, да оцениш објективно, да увидиш што е добро а што не за тебе, па според тоа и да се снаоѓаш во животот.

Она што ме нервира е што има луѓе кои имаат премногу, убави, богати, најадени, напиени, значи и со задоволени потреби а сепак наоѓаат нешто што им фали и тоа им е причина за несреќа и бедирање.
Единствената вистина е дека малку ни е потребно да бидеме среќни, а тоа малку се состои во: слободата и задоволувањето на основните човечки потреби. Сакам да кажам дека човекот треба да биде среќен и со малку, но тоа да не го спречи да се бори за повеќе, зошто тоа би го направило поисполнет, посреќен. И самата борба за нешто што би не` направило посреќни е среќа, е задоволство.

Задоволствата се минливи и зависат од нештата. Среќата е попостојана и зависи од самиот човек.

И за крај одлично напишано:
И среќен сум во моментов, зошто да не сум, кога можам да бидам?
 
Не барам премногу од животов, секогаш имало и лоши моменти и многу убави моменти за кои вреди да се живее. Понекогаш и најмалите ситници знаат да ме направат среќна или да ме растажат. Некогаш се разочарувам од тоа каква неправда има во светот, па би било неблагодарно да кажам дека не сум среќна покрај тоа што имам родители што ме сакаат, другари, речиси сите услови што ми се потребни, но не можам да го кажам тоа како ништо да не ми недостига, значи сепак не сум апсолутно среќна, иако во глобала сум земајќи го во обзир фактот дека има многу понесреќни од мене.
 
eh pa sekogas vo zivotot ima padovi taka da sea se naogjam vo edna bezdna kade sto nisto ne mi e interesno no sepak si davam nadez sotoa sto se ima kraj pa kepominei ova...
 
srekata e relativna rabota. site sme razlicni pa taka razlicni raboti ne pravat srekni. voglavno da srekna sum zatoa sto znam da uzivam vo zivotot i skoj moment da go iskoristam maksimalno. i da SEKOGAS MOZE PODOBRO.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom