Дали љубовта сама по себе е доволна?

  • Креатор на темата Креатор на темата Дивајн
  • Време на започнување Време на започнување

Дивајн

блаблабла
Член од
3 април 2005
Мислења
15.748
Поени од реакции
1.856
Дали кога имате партнер/ка со кои сте сигурни дека се сакате скоро исто (нели, идентично неможе да биде), треба да сте сигурни во љубовта дека би победила и пребродила се` и да оставите врската да си тече спонтано како ќе и дојде?
Или па, без оглед колку се сакате со некого, секогаш се трудите да ја одржувате и освежувате таа љубов, мислејќи дека би прекинала ако кренете раце од неа?
Која од овие две врски би била поизложена на прекин, според вас?

Ако сте имале или слушнале за некоја слична ситуација, секако може да споделите да видиме низ примери како е подобро да се реагира ...:pusi:
 
Дивајн напиша:
Дали кога имате партнер/ка со кои сте сигурни дека се сакате скоро исто (нели, идентично неможе да биде), треба да сте сигурни во љубовта дека би победила и пребродила се` и да оставите врската да си тече спонтано како ќе и дојде?
Или па, без оглед колку се сакате со некого, секогаш се трудите да ја одржувате и освежувате таа љубов, мислејќи дека би прекинала ако кренете раце од неа?
Која од овие две врски би била поизложена на прекин, според вас?

Ако сте имале или слушнале за некоја слична ситуација, секако може да споделите да видиме низ примери како е подобро да се реагира ...:pusi:

Ах Дивне Дивне....:back:
Кое цвеќе побрзо ќе овене?
Она во дворот,кое е оставено на сонцето и дождот и ти ако некогаш поминеш да го прокопкаш или скапото цвеќе од цвеќара за кое си дала богатство,цело време го преместуваш од соба во соба,во зависност од светлината,секој ден го полеваш,му се притресаваш!
Второто секако!Баш поради тоа што толку се трудиш околу него,наместо да си го засадиш во дворот слободно да си расте!:smir:

Значи..за првата врска сум...оставам работите спонтано да се случуваат,само тогаш се искрени и од срце!:kafe:
 
Дивајн напиша:
Дали кога имате партнер/ка со кои сте сигурни дека се сакате скоро исто (нели, идентично неможе да биде), треба да сте сигурни во љубовта дека би победила и пребродила се` и да оставите врската да си тече спонтано како ќе и дојде?
Или па, без оглед колку се сакате со некого, секогаш се трудите да ја одржувате и освежувате таа љубов, мислејќи дека би прекинала ако кренете раце од неа?
Која од овие две врски би била поизложена на прекин, според вас?

Ако сте имале или слушнале за некоја слична ситуација, секако може да споделите да видиме низ примери како е подобро да се реагира ...:pusi:


ЈА попрво би се трудел и редовно би ја освежувал љубовта брз да размислувам за фактот кога и како би дошол нејзиниот крај.Сите добро знаеме дека ништо не е вечно на овој свет дека Ни среката во љубовта не е вечно но кога е поред нас треба максимално да ја уживаме.
Спонтаните врски се и не толку добро бидејќи разни околности можат да влијаат за да настане на раскин а и нормално би било тоа кога и двата партнера не би се труделе околу врската.

Љубовта треба да се конзумира - постепено и бавно
ако сме брзи и еднократни лесно ке се заситиме од неа
 
hmmm...ne sum bas sigurna kako sto bese RealGirl no sepak mislam deka ljubovta sama po sebe ne e dovolna...sekoja ljubov ili vrska treba da se odrzuva, da se osvezuva....vo sprotivno vrskata bi bila izlozena na prekin...
nikogas ne treba da gi zapostavuvame rabotite...a ne znaci deka ako nesto ne se odviva spontano-ne e iskreno i od srce...bas naprotiv, mozeme da se trudime da ja odrzime vrskata no od se srce...
nekoi nesta se neizbezni....se slucuvaat so ili bez nasata volja-spontano...no ne treba da ostavime se vo racete na sudbinata :nenene:
eve kako primer da go zemam zdravjeto na sekoj covek...zarem ne treba da se odrzuva...zarem ako kreneme race od zdravjeto toa ne moze da se narusi??? kolku i da e covekot zdrav-sepak, treba da go odrzuva zdravjeto....isto kako i ljubovta-kolku i da e silna, obostrana, golema-sama po sebe ne e dovolna...:salut:
 
FACE IT мора да се освежува некако зашто ќе прерасне во навика и на едниот партнер ќе му се смачи сакал или нејќел и следува крај. Тоа нешто појако од вас нема врска што вие сметате дека го сакате тој/таа повеќе од себеси. Значи сметам дека не треба да се дозволи да прерасне во навика и дефинитивно да се прават работи за освежување.
 
RealGirL напиша:
Ах Дивне Дивне....:back:
Кое цвеќе побрзо ќе овене?
Она во дворот,кое е оставено на сонцето и дождот и ти ако некогаш поминеш да го прокопкаш или скапото цвеќе од цвеќара за кое си дала богатство,цело време го преместуваш од соба во соба,во зависност од светлината,секој ден го полеваш,му се притресаваш!
Второто секако!Баш поради тоа што толку се трудиш околу него,наместо да си го засадиш во дворот слободно да си расте!:smir:

Значи..за првата врска сум...оставам работите спонтано да се случуваат,само тогаш се искрени и од срце!:kafe:
Сепак, навадувањето на цвеќенцето во дворот посебно вон терминот за навадување знае да биде крајно позитивно во однос на неговиот цут. Ако го наѓубриш пак... Ќе израсне најубаво цвеќе.:smir:

Хауевр, секое "цвеќе" си бара навадување. Дали тоа да го правиме по распоред или да чекаме да заврне? Веројатно зависи од тоа колку сме заинтересирани и подготвени да израснеме една обична семка во најубав цвет.

Што значи спонтаноста? Да те води моментот, да си природно импулсивен-нели? Ако си природно импулсивен, спонтаноста ќе се манифестира преку твоите човечки карактеристики, особини, во определени ситуации кога без размислување, импулсивно, спонтано ќе сториш нешто.

А какви се твоите карактеристики, како тие влијаат на партнерот и дали има цена по која би променил дел од себе за некој друг е прашањето кое треба да се постави.

Иако, нема унифициран одговор :) За среќа...

Сакав да кажам, доколку судиме дека оној кој секојдневно се труди може да ја убие врската со Too Much ефектот или поради негирање на хемијата која би поттикнала спонтаност во врската-мора да имаме во предвид дека понекогаш СПОНТАНОСТА знае да предизвика по хард кор замор одколку другиот начин. На пример, ако си спонтан и романтичен, сосема е веројатно дека еден ден на девојкати ќе и се згади од тебе и твоите клише цвеќиња и бонбони секој втор ден, ќе те распара со нож и твоите внатрешни органи ќе ги продаде на црниот пазар.

На крај, ќе е доволно богата за да биде спонтана. Спонтана љубов помеѓу неа и парите:)

Закључак: Бидете спонтани. Грижете се за врската. Не јадете висококалорична храна. Сакајте се. Бришете прашина од монитор... (ова последново автосугестивно беше).

Кога сме кај цвеќињата, љубовта....се потсетив на чичко Антоан де Сент Егзипери.

"For millions of years flowers have been producing thorns. For millions of years sheep have been eating them all the same. And it's not serious, trying to understand why flowers go to such trouble produce thorns that are good for nothing? It's not important, the war between the sheep and the flowers?... Suppose I happen to know a unique flower, one that exists nowhere in the world except on my planet, one that a little sheep can wipe out in a single bite one morning, just like that, even without realizing what he's doing - that isn't important? If someone loves a flower of which just one example exists among all the millions and millions of stars, that's enough to make him happy when he looks at the stars. He tells himself, 'My flower's up there somewhere...' But if the sheep eats the flower, then for him it's as if, suddenly, all the stars went out. And that isn't important?'"

"Малиот принц"... каква книга....
 
Прочитав некаде- Се што е бавно но сигурно-долго трае, а се што е брзо и кршливо е краткотрајно!

Затоа би го одбрала тоа првото! Затоа што не треба љубовта со сили и маки да се одржува, треба да е спонтана, лежерна, убава...

Ако цело време се обидуваме на некој начин цело време да ја обновуваме еден ден ке дојди крајот! Баш како што кажа риал грл! Ако цвекето го пренесуваме цело време од една во друга соба и различна светлина, кога веќе тоа еднаш не се навикнало на една единствена, значи нешто не е во ред! А ако уште од почеток работите не тргнат во ред, тогаш многу потешко ке биде во средината...
bu.gif
 
Јас не би го преносувала цвеќето од соба во соба туку би го оставила на она место на кое знам дека сигурно ќе има доволно светлина. И да, блиску до мене. Тоа би дошло нешто измеѓу.
Не верувам дека ако не се оптеретуваш ама баш ич - врската ќе биде особено успешна. Како и се останато - љубовта бара трпение и внимание. И многу нежност!
 
љубовта сметам дека е доволна, но треба и малце труд околу неа за да биде како што треба. не треба да се форсира и да се трудиш премногу, бидејки не изгледа дека е природна, туку дека е со сила, некако... значи златна средина.. да е двигател љубовта измеѓу двајцата + малце труд за неа = свадба!!! -)))
 
Ljubovta e samo pocetna tocka. Ponatamu treba mnogu da se raboti,samo sto toa e neli sladok trud, da se odrzi i ljubovta i vrskata.Mora da se grizite za partnerot, da mu pokazete deka vi znaci, koj so dela koj so zborovi zavisno kakov covek ste, da mu dadete vreme, da go prifatite kakov sto e ne moze se da e dobro (ili sovrseno), zaedno da se stremite kon podobro, da bidete iskreni i otvoreni, da si veruvate itn. da ne ve gnjavam, ama u globala toa e.
 
Е па вака...
Јас сметам дека апсолутно и дефинитивно ЉУБОВТА е најважна. Но, сепак, ако таа љубов се запоставува и никој не се грижи таа да опстои, тогаш љубовта постепено ќе си одлета.
 
pearl напиша:
Инаку, за примерот со цвеќето што го даде RealGirl, повлечена е погрешна паралела уште од старт, на погрешна основа е поставена споредбата, ама ај да не го тупам, ќе си премолчам :)
Со тебе сум, истото го забележав, само кој да објаснува.:)

Вие па, сите се фативте за примерот со цвеќето. :pos:

Има мала цака во прашањево.:) Љубов оди заедно со освежување на врската, не одат едно без друго. Ако го/ја сакаш, секако дека ќе се трудиш одвреме-навреме да ја подосвежуваш врската, а не само да препуштиш се на случајот. Кога некој е вљубен, не му е сеедно за саканиот.:) И во никој случај нема да седне мирно и спокојно без да се замара за сите мали детали кои би донеле освежување, оставајќи се во рацете на чувствата, пошто нели, само љубов е доволно.:) Кога си вљубен, и среќен со она што го имаш, правиш се што можеш да го задржиш такво какво што е, и во никој случај не се потпираш на случајноста, спонтаноста или она “нека биде ко што било пишано„.:) Напротив, се трудиш да не го изгубиш, да го доизградиш, да го направиш уште подобро... И тоа не затоа што сметаш дека така би било подобро за твојата врска, туку едноставно си иде само по себе, затоа што си заљубен...:)

Спонтаноста не секогаш не носи до среќа. :wink:

Или со ваши зборови...:) Имаш стотици цвеќиња во двор, ама само едно за кое си посебно поврзан, и го сакаш повеќе од другите. :) Сите други ги оставаш слободно и спокојно да си растат под сонцето, чекајќи го дождот, полевајќи ги од време на време, затоа што знаеш дека се тука, нема кај да бегаат, а и да овене некое од нив, не е толку страшно, имаш уште многу други слични на него... Ама ова твоево, “посебното“, секој ден го полеваш со вода, му ги чистиш лисјата, со часови го гледаш и му се восхитуваш, го засолнуваш ако надвор има бура, ќе му пееш (па нели е докажано дека на музика побрзо растат? :pos:), се радуваш на секое ново ливче, секоја нова латица... Сакаш секој ден да расте се повеќе и повеќе... Се грижиш за него повеќе отколку за останатите, зошто знаеш дека ако еден ден (не дај боже:)) овене, а толку било убаво... Ќе бидеш тажен и скршен, како што не би бил за останатите цвеќиња...:)

Примеров може делува глуп, пошто јас толкава љубов кон едно цвеќе досега не сум видела :pos: Ама мислам дека се разбравме.:)
 
Па, па, па...саде цвеќари на форумов. Ме плашите ало!:pos:

Дали кога имате партнер/ка со кои сте сигурни дека се сакате скоро исто (нели, идентично неможе да биде), треба да сте сигурни во љубовта дека би победила и пребродила се` и да оставите врската да си тече спонтано како ќе и дојде?
Љубовта би победила (скоро) се само ако се одржува и обновува. Еве јас ќе дадам еден пример со оган (:pos:). Да претпоставиме дека љубовта е силен оган. На тој оган му треба редовно одржување, додавање дрва, разгорување и така натаму. Ако ние се потпреме само на помислата дека ако оганот е силен, засекогаш ќе биде таков, гадно ќе се заебеме кога ќе изгасне.

Или па, без оглед колку се сакате со некого, секогаш се трудите да ја одржувате и освежувате таа љубов, мислејќи дека би прекинала ако кренете раце од неа?
Тоа одржување и освежување е интересно и претставува задоволство за двата партнери. Кревање раце во никој случај. Така љубовта не само што ќе згасне, туку ќе сфати дека имате смрдливи мишки.:)

Која од овие две врски би била поизложена на прекин, според вас?
Не знам по кој пат ќе го повторам ова, ама ај. Во мерата е се. Врска во која нема заинтересираност, жар, интензивност нормално дека е осудена на пропаст. Исто и врска во која некој од партнерите очајно се труди да биде оригинален што тоа добива смешна конотација.
 
A да ја прекрстиме темава во "хортикултурно уредување - how to"? :)

Примерите со цвеќињата ми се некако премногу "бабински"...
И не би сакал баш да пишувам километарски пост, кој сепак ќе заврши со истата мисла со која почнал.
Дивајн напиша:
Дали кога имате партнер/ка со кои сте сигурни дека се сакате скоро исто (нели, идентично неможе да биде), треба да сте сигурни во љубовта дека би победила и пребродила се` и да оставите врската да си тече спонтано како ќе и дојде?
Или па, без оглед колку се сакате со некого, секогаш се трудите да ја одржувате и освежувате таа љубов, мислејќи дека би прекинала ако кренете раце од неа?
Двете прашања од Дивајн некако не ми се баш јасни и бараат многу детално објаснување. Сепак, ќе бидам краток и јасен и ќе одговорам само на прашањето поставено во насловот на темата. Љубовта е доволна. Зошто?

Љубовта значи многу повеќе од привлечност.
Таа значи толеранција, спонтаност, освежување и искажување на чувства. Па дури и редовно "полевање" (:hump:) и разгорување на чувствата. Ја сфативте поентата...
Да не забегуваме со објаснувања за "што е тоа љубов".
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom