Дали ги криете емоциите?

..Обично се што чуствувам кажувам како на заебанција, но она што го чуствуем успева да излезе.И ретко кој го сконтал тоа.
Нејчам да кријам, не ми се допаѓа тоа.Но често поради тоа има луѓе кои ме сметаат за дрска, лоша,злобна кажано кучка:toe:.Поради тоа понекогаш само траем и во себе го држам.Но ретко.
Секој знае што чуствуем за него така да, кажувам.Ама дали мене сите ми кажуваат? Тоа повеќе ме интересира :pipi:
 
Обично кријам од обични познаници.Се отварам само на вистинските пријатели кои можат да се избројат на една рака!
 
Не!...не сум ги криел и нема ни да ги кријам..тоа што го чуствувам и го кажувам...
И ден денес е така...нафтинг чејнџ,стил д сејм :wink:
 
Секогаш го кажувам тоа што го мислам, но емоциите не ги покажувам секому, поточно ретко ги покажувам било кому, доста сум воздржана во тој поглед:kesa:
 
Ги кријам, ама некогаш коа ке ги покажам, поарно бегајте. :)
 
Многу емотивна особа скриена под лавовска маска тоа сум јас.Многу луге мислат дека багер не ме гази а не знаат дека можам и на Гозила филмот да плачам.Секогаш ја обрнувам на шала.Е сека има и случаеви кога и експлодирам ама тоа е мнооогу ретко.

Јасссссссс :toe:
 
Се кријам во себе. Освен кога сум изнервиран и накурчен до даска од неправдите на светот (кога се мачам ко црн ѓавол и добивам 3ка, а некој предавал т.е. читал лекција на глас и добил 5ка или пак кога ги гледам децата колку се немакедонци).
 
Па лесно искажувам емоции, МНОГУ!! Не треба до толку, знам, but what can I do? Кога сум Среќна и вљубена или тажна и депресивна [што е мнн поретко] сите околу мене знаат!! А што е најтрагично не морам ништо да кажам! Лицето ми е како книга, се чита се што мислам...:toe:
 
Премногу... ако треба ќе си пукнам али не дозволувам да се познае...
 
Да најчесто ги кријам емоциите, затворена личност сум, срамилава, а и не многу емицонална... така што не ги искажувам многу емоциите, ги чувам во себе...
 
Премногу сум емотивна личност и многу тешко можам да скријам емоции.Се трудам да не ги покажувам толку многу(бар не пред сите),бидејќи заклучив дека некои луѓе едвај чекаат твој момент на слабост.Така да внимавам пред кого покажувам и емотивно се отварам:helou:
 
Ne,ne gi krijam emociite.I onaka sum dosta emotivna licnost pa sekogas pokazuvam kako se osekam,mozam vo moment da se rasplacam kako cetirigodisno dete ako mi dojde da placam pred bilo kogo, nemam sram.Pa kako me gledaat lugeto posle neznam,a bas me i briga.Jas nemozam da se smenam.
 
Кога не си во добро расположение, мора да те прашаат „Што се случува со тебе“?
Зарем на секого би ги кажале своите проблеми?? Сите денес гледаат да го „дотуркаат“ своето, не ги интересираат туѓите проблеми. Или доколку ги интересираат, ги дознаваат и потоа на подмолен начин се трудат проблемите да ги зголемат.
Затоа, како роднини или фамилија, никој друг. Не е денес светов доволно добар и доверлив за да можеш да се отвориш пред секого и да кажиш што е тоа што те мачи...оштетата е голема и потоа со камата се наплаќа.
Полесно е да се смешкаш отколку да ги објаснуваш некому своите проблеми.

И онтопик: Да, најчесто ги кријам. Своите проблеми кои ме мачат ги кажувам единствено на најблиските од фамилијата. Така сум 100% сигурна дека од нивна уста никогаш ништо нема да излезе.
 
Поише ги игнорирам, него шо ги кријам.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom