Дали човек може да побегне од сопственото минато?

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување
Не може да се избега, сепак се случило и останало низ меморијата. Но може да се одбегне, да избледи но и не да се избрише.
 
Според мене не постои и не е важно ништо освен сегашноста, моментот... Нема потреба да бегаме од нашето минато зошто какво и да било, колки и да било болно сепак тоа не прави поискусни и не довело таму каде што сега сме ;)
 
не може и не ни треба да се случи тоа,без разлика колку лоши работи му се имаат случено во животот на некој,поради се што се случило станал тоа што е,а ако би заборавил се,би бил како бебе,само со тело постаро од на бебе.
мислам дека имаме еден живот и ние координираме со него,грешките што сме ги направиле придонеле за да станеме подобра личност и да знаеме за следниот пат.
 
Bez razlika dali e dobro ili loso sepak sme povrzani so naseto minato...Kolku i da se trudis da go zaboravis nema da uspees.Mnogu raboti mi ostanale vo sekavanje a poveketo se dobri taka da koga nekogas na nestoke mi tekne....:)si se potsmevnuvam i bas mi e milo na nesto sto ubavo bilo a sepak zavrsilo!!!!
 
Минатото никогаш не се заборава. Тоа е минато, но секогаш е со нас, во сегашноста и иднината. Можеме да избегаме од луѓето кој го знаат нашето минато но бегство од самите себе не е возможно .
 
Дали човек може да побегне и да го избрише сопственото минато?

Без разлика на спомените добри или лоши, дали човек може да направи присилна амнезија, да избрише се и да почне од некој нов почеток каде нема да се сеќава и ќе заборави на она што го правел порано и да биде друг човек?

Дали може да се побегне од минатото или тоа е нешто што вечно ќе го прогонува човекот?

Чичко Фројд да беше, ќе ти кажеше дека потиснуваме важни и големи негативни искуства зашто ни е непријатно да мислиме на тоа и да се сеќаваме :) Ама, факт е дека не се бега од големите работи што ни се случиле. Детали, без разлика дали ни се допаѓаат или не (всушност, можеби имаме за некој степен поголема тенденција да забораваме работи што не ни се допаѓаат, отколку оние што ни се допаѓаат) забораваме лесно и брзо. Не постои начин што ќе ни овозможи да заборавиме на се негативно што ни се случувало и да почнеме одново... И добро е што е така. Зашто токму минатото, искуствата низ кои сме поминале, болката и задоволството што сме ги почувствувале се она што не обликувало нас како личности... Не знам за вас, ама јас лично имам доживеано доста непријатни работи што мислев дека би сакала да ги избришам... Ама тие се она што ме прават мене да бидам ЈАС. И за ништо на светот не би го сменила тоа.
 
Мислам дека не може.Минатото секогаш како сенка ке го следи човекот до крајот на животот.Има многу кои го забораваат минатато и се прават како ништо да не се случило но сепак се прават а споменатот малку само за тоа минато веднаш ни ги побудува сеќавањаата така да целосно според мене не може да се избрише то ест човек да побегне од своето минато.
 
Треба да се остави минатото позади нас, никој не може да го промени, можеме само да научиме од него. Ако секогаш мислиме на минатото, значи не го почитуваме она што го имаме сега, а тоа е единствено што го имаме моментално..
 
moze koga ke umre definitivno se ke zaboravi, smrtta gi resava site problemi (latinska) a za vreme na zivototot od TREBA nema fajde nego dali moze-tesko a mora samo da se umre!
 
Човек не може никогаш да избега од своето минато, може само да го смени оное - point of view.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom