Борба/конфликт - единствен начин во животот или...?

  • Креатор на темата Креатор на темата Крусер
  • Време на започнување Време на започнување

Крусер

Тотем Пума
Член од
4 јули 2008
Мислења
3.556
Поени од реакции
1.613
Возраст
47
Денес го шетав кучето. Сретнавме една улична кучка на која и` беше времето за парење и имаше едно улично куче до неа. Моето куче сигурно ја намирисало, па почна да и` се приближува.

Другото куче почна да му `ржи и да ја брани кучката. По малку дојде до тепачка и двеве кучиња се закасаа. Ми имаат кажано дека ако две кучиња се касаат, не е добро да се одделуваат, бидејќи треба да се воспостави хиерархија и тоа е нивниот начин. Моето испадна како посилно и го кутна другото. За сето тоа време кучката си ја бркаше својата работа.

Но, откако моево победи, јас го викнав назад (го врзав) и почнав да го влечам назад, со цел за да избегнам понатамошна борба. Кучката почна да го следи и сфатив дека „си го бара“. Затоа го одврзав моево куче, кое и` се качи и ја опаша (т.е. ја оплоди). За сето тоа време другото куче кружеше наоколу и не се обиде ништо. По некое време, кучката почна да цвили и му се тргна на моето куче и веќе не му „даваше“.



Оваа случка ме стави на размислување: дали вистински знаеме да ги цениме само оние кои се победници? Дали е потребно да има борба, па на тој начин да се одреди кој ќе остане жив, а не кој вистински заслужува или кому му е потребно нешто? Дали едноставно нема доволно ресурси за сите нас, па мора да има борба за нив, па оној што ќе победи да има право нив да ги користи?

Дали оние мисли за мир и благосостојба се сепак само утопија?



Јас мислам да. Јас мислам дека мора да има конфликт, од причините што ги наведов погоре: ресурсите се ограничени, а кандидатите многу. И секогаш мора да има начин на селекција. А борбата, па ако сакате и насилството, се универзален јазик, кој сите го разбираат, како и сигурен начин да се добие оној кој нештото го „заслужува“: кој ќе остане, тој заслужува, зашто едноставно нема други кои би конкурирале за истото.

Мислам дека е вистина онаа поговорка: "A war does not determine who is right; a war determines who is left."



Кои се вашите мислења?
 
Дали е потребно да има борба, па на тој начин да се одреди кој ќе остане жив, а не кој вистински заслужува или кому му е потребно нешто?

Не може вака да размислуваш во рамките на сопствените убедувања, не може однапред да одлучиш... Кој е тој кој `вистински` заслужува? На кого `вистински` му е потребно нешто? Тргнуваш од сите да имаат исто и слични грешки... Имаме ситуација во која особа А има 50 чоколади, и е спремна да се тепа за 51то чоколадо со особа Б. Особа Б има 0 чоколади и е гладна, но не е спремна да се тепа со особа А за 51то чоколадо. Ако за истиот предмет особа А е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, а особа Б не е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, тогаш зошто мислиш дека особа Б `вистински заслужува` да го добие чоколадото?
Се додека човековите желби се бескрајни, ќе постои борба за работите кои не може да ги имаат 2ца истовремено. Мирот и благосостојбата не се состојби спротивни на ваквата борба, па да бидат утопија. Мир и благосостојба постојат и покрај борбата да се добие она што се сака.
 
Не може вака да размислуваш во рамките на сопствените убедувања, не може однапред да одлучиш... Кој е тој кој `вистински` заслужува? На кого `вистински` му е потребно нешто? Тргнуваш од сите да имаат исто и слични грешки... Имаме ситуација во која особа А има 50 чоколади, и е спремна да се тепа за 51то чоколадо со особа Б. Особа Б има 0 чоколади и е гладна, но не е спремна да се тепа со особа А за 51то чоколадо. Ако за истиот предмет особа А е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, а особа Б не е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, тогаш зошто мислиш дека особа Б `вистински заслужува` да го добие чоколадото?
Се додека човековите желби се бескрајни, ќе постои борба за работите кои не може да ги имаат 2ца истовремено. Мирот и благосостојбата не се состојби спротивни на ваквата борба, па да бидат утопија. Мир и благосостојба постојат и покрај борбата да се добие она што се сака.

Едно е кој вистински заслужува, а друго е кој навистина на крај ќе си го земе чоколадото. Да, тој што ќе го земе е алчен и себичен, ама сепак тој ќе го земе, а не другиот. Тоа е нефер, ама е каква-таква реалност. Чудно би било посилниот да одземе од своето и да му отстапи на послабиот само зошто мисли дека така е пофер.
И мислам дека на тоа сакаше да укаже Крусер, природната селекција понекогаш носи нефер распределби. Ама затоа пак, на другата страна е борбата на послабиот, борбата за опстанок, борбата за она што навистина го сака...И можеби на крај, ќе успее. Но дефинитивно ќе треба повеќе да се потруди.
 
Чудесно е како форумот ги вади на површина сите заматени човечки размислувања. Колку ниско паднало човештвото. Некогаш луѓето имаа поебани идеи, но ги чуваа за себе од срам дека се злобни и го знаат тоа. Сега... луѓето се злобни и горди на тоа. Ајде, да сме живи и здрави, можеби еден ден ќе има на ТВ, “тој и тој, на форумот кајгана веќе имал објавено дека силува деца под 7 години и не му било срам од тоа“. Се` е дозволено... пушти гласно турбо фолк, и рокај што ти дојде.

Он топик, напротив, борбата веќе не е оружје на модерниот свет. Агресијата остана за животните, се останато се решава на поинаков начин денес.
 
Не може вака да размислуваш во рамките на сопствените убедувања, не може однапред да одлучиш... Кој е тој кој `вистински` заслужува? На кого `вистински` му е потребно нешто? Тргнуваш од сите да имаат исто и слични грешки... Имаме ситуација во која особа А има 50 чоколади, и е спремна да се тепа за 51то чоколадо со особа Б. Особа Б има 0 чоколади и е гладна, но не е спремна да се тепа со особа А за 51то чоколадо. Ако за истиот предмет особа А е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, а особа Б не е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, тогаш зошто мислиш дека особа Б `вистински заслужува` да го добие чоколадото?
Се додека човековите желби се бескрајни, ќе постои борба за работите кои не може да ги имаат 2ца истовремено. Мирот и благосостојбата не се состојби спротивни на ваквата борба, па да бидат утопија. Мир и благосостојба постојат и покрај борбата да се добие она што се сака.
ne se slagam so tebe,pa ako nekoj ne saka da povredi nekoj drug zaradi svojata alcnost ne znaci deka ne zasluzuva.od kaj pa toj gi zasluzuva 50-te cokolada?so toa sto e posilen od drugite,i poalcen?pa neli nie sme luge,treba da se razlikuvame od zivotnite,neli sme civilizirani,ziveeme spored covecki zakoni,a ne spored zakonite na dzunglata(ma da kapitalizmot toa i e),ama mir i blagosostojba postoi,ama samo vo komunizam,sistem koj seuste postoi samo kako ideologija,a nikoj seuste ne uspeal ni da se doblizi do toa(taa komunisticka ideologija).ednostavno e,za toj alcniot da zeme 51 cokolado treba da ostavi barem 50 dusi gladni,za da ja zadovoli svojata alcnost,zasto e toa pravilno,zar toj poveke zasluzuva od drugite,neli sme site ednakvi.no za zal,se dodeka alcnosta e dvizecka sila kaj covekot,ke ima vakvi borbi,i nepravilna i naramnopravna raspredelba na resursite,koi kolku i da se sekogas moze da se podelat podednakvo na site,ama rabotata e vo toa sto mnogumina toa ne go sakaat poradi svojata sebicnost i alcnost.
 
Не може вака да размислуваш во рамките на сопствените убедувања, не може однапред да одлучиш... Кој е тој кој `вистински` заслужува? На кого `вистински` му е потребно нешто? Тргнуваш од сите да имаат исто и слични грешки... Имаме ситуација во која особа А има 50 чоколади, и е спремна да се тепа за 51то чоколадо со особа Б. Особа Б има 0 чоколади и е гладна, но не е спремна да се тепа со особа А за 51то чоколадо. Ако за истиот предмет особа А е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, а особа Б не е спремна да вложи труд, да работи и да се тепа, тогаш зошто мислиш дека особа Б `вистински заслужува` да го добие чоколадото?
Се додека човековите желби се бескрајни, ќе постои борба за работите кои не може да ги имаат 2ца истовремено. Мирот и благосостојбата не се состојби спротивни на ваквата борба, па да бидат утопија. Мир и благосостојба постојат и покрај борбата да се добие она што се сака.

Погледај го болдираното. Зарем Б не е спремна да се тепа за тоа чоколадо, бидејќи е гладен? Би требало Б да се тепа крвнички и со сета сила, баш затоа што нема ниту едно чоколадо, додека А го има тој луксуз да може да го отстапи тоа чоколадо: ќе преживее и без него.

Но, ако поради некоја причина мора да има 51 чоколадо или го убиваат (на пример мора да исплати уцена за синот/ќерката/сеедно), зарем мислиш дека ќе му биде гајле што Б е гладен? Не - ќе се бори за 51-то чоколадо, зашто неговиот син/ќерка/сеедно му се поважни од некојси Б, кој може и да умре; главно тој да си ги спаси своите.

Примерот можеби е екстремен, но поентата е таа: ресурсите се ограничени, а претендентите за нив многу. Оној што најмногу ќе вложи во тоа да ги добие и ќе се *избори* за нив, ќе ги добие.

Едно е кој вистински заслужува, а друго е кој навистина на крај ќе си го земе чоколадото. Да, тој што ќе го земе е алчен и себичен, ама сепак тој ќе го земе, а не другиот. Тоа е нефер, ама е каква-таква реалност. Чудно би било посилниот да одземе од своето и да му отстапи на послабиот само зошто мисли дека така е пофер.
И мислам дека на тоа сакаше да укаже Крусер, природната селекција понекогаш носи нефер распределби. Ама затоа пак, на другата страна е борбата на послабиот, борбата за опстанок, борбата за она што навистина го сака...И можеби на крај, ќе успее. Но дефинитивно ќе треба повеќе да се потруди.

Да, благодарам, токму тоа сакав да го кажам. :helou:

Не постои „фер“ и „нефер“: постои само „имаш“ или „немаш“. Ако немаш, а сакаш да имаш, многу е веројатно дека и некој друг сака, па ќе треба да покажеш дека ти заслужуваш, а не тој. Е сега, има милион начини на докажување и не би навлегувал во тоа, но поентата е дека *мора* да има конфликт на интереси, зашто ресурсите се ограничени.

Чудесно е како форумот ги вади на површина сите заматени човечки размислувања. Колку ниско паднало човештвото. Некогаш луѓето имаа поебани идеи, но ги чуваа за себе од срам дека се злобни и го знаат тоа. Сега... луѓето се злобни и горди на тоа. Ајде, да сме живи и здрави, можеби еден ден ќе има на ТВ, “тој и тој, на форумот кајгана веќе имал објавено дека силува деца под 7 години и не му било срам од тоа“. Се` е дозволено... пушти гласно турбо фолк, и рокај што ти дојде.

Он топик, напротив, борбата веќе не е оружје на модерниот свет. Агресијата остана за животните, се останато се решава на поинаков начин денес.

[ЕвропскаУнија]
Македонија е дел од Грција. Нејзиното славно минато е дел од Грција. Мислам, од Грција нон-стоп се борат тоа да ни го прикажат... Мора да е така.
Значи, Македонија била победник и не е битно што ја победила Грција - Македонија *е* дел од Грција (нели, Грција цело време се бори тоа да ни го прикаже), а тие нон-стоп војувале меѓу себе. Значи, Грција е победник. Ја сакаме Грција.

Кои се бе овие FYROM? Значи такви лузери немам видено: други им кажуваат и тие оп - менуваат име, менуваат знаме, менуваат устав... Кој како сака ги ашка. Значи тотални лузери. Ич не вреди да се замараш со нив. Ќе инвестираме во Грција, зашто се победници, а лузериве ќе ги заобиколиме; гарант ќе ни ги изгубат парите за џабе (што можеш друго да очекуваш од губитници...)
[/ЕвропскаУнија]


Звучи познато?

Агресијата (политичка или каква и да е) *и тоа како* е оружје на модерниот свет. Ако сакаш нешто, *и тоа како* ќе треба да се избориш за тоа, инаку нема теорија да го добиеш.
 
Оваа случка ме стави на размислување: дали вистински знаеме да ги цениме само оние кои се победници? Дали е потребно да има борба, па на тој начин да се одреди кој ќе остане жив, а не кој вистински заслужува или кому му е потребно нешто? Дали едноставно нема доволно ресурси за сите нас, па мора да има борба за нив, па оној што ќе победи да има право нив да ги користи?

Дали оние мисли за мир и благосостојба се сепак само утопија?

Борбата е неопходна, селекцијата е неизбежна.
Кога ќе се стави една голема пирана во аквариум со златна рипка, пираната колку и да е грда и злобна има поголеми заби и поголема сила од златната рипка, нема потреба да се прашуваме кој ќе го добие аквариумот.

Утопијата можеме да ја создадеме само во нашите малечки рамки на постоење во квадратурата која што нашите тела ја опфаќаат, а и таму секој ден нешто ќе ни ја раздрмува и уништува благосостојбата.

Сепак, на крајот од денот, ако немаме премногу мртви тела зад себе, можеме покрај чајче да се опуштиме и да речеме:
 
Агресијата (политичка или каква и да е) *и тоа како* е оружје на модерниот свет. Ако сакаш нешто, *и тоа како* ќе треба да се избориш за тоа, инаку нема теорија да го добиеш.

Капиталисти... :tapp:

И што е упорно со муабетот за ограничените ресурси? Нема доволно држави во светот па сакаме да ги освоиме постоечките? Нема доволно девојки на светот па ќе се тепаме за токму таа една? Или нема доволно паркови кај што се ебат кучиња? Јок синко, во светот фали нафта и вода. Да, затоа можеби сме во конфликт со светот. Ама темава фо филозофија не ми се врти политички, не се тепа Америка во Ирак, ич не ме заболе... на личен, човечки план е поинаку...

Доста со споредби со животни, не сме ни риби ни птици, луѓе сме, поинакви сме. Треба селекција? Каква е таа селекција, на паметни и глупави? Оние кои се паметни ќе ги убијат оние кои се глупави? Јок сине, паметните ќе си го тераат своето, глупите своето...

Сеедно, примерот кој го даде и начинот на кој ја постави темата, нема врска со последниот твој пост, реши се дали сакаш за политика да збориме или за човечки навики.
Инаку, агресијата официјално излезе од мода, освен кај пар муслимани.

Ма што тропам, дај кажи за што збориме конкретно па да пишам, вака преопшто е...
 
ovoj primer sto go navede kako voved vo temata samo pokazuva deka hristijanskite pravila se lazni i pogresni a deka satanistickite pravila se vistiniti i tocni.Bozji zakoni ne se onie koi gi napisal nekoj covek vo nekoja kniga tuku onie koi vladeat vo prirodata i opstestvoto!
 
ovoj primer sto go navede kako voved vo temata samo pokazuva deka hristijanskite pravila se lazni i pogresni a deka satanistickite pravila se vistiniti i tocni.Bozji zakoni ne se onie koi gi napisal nekoj covek vo nekoja kniga tuku onie koi vladeat vo prirodata i opstestvoto!

:pos: Морав да го овековечам ова... Дали за да се верификува ова во нашата свест треба да заколеме жива кокошка или едноставо да истетовирам некој пентаграм, онака рандом?

Патем, “божјите закони“ кои дефакто се напишани од човек (океј ај не дефакто, туку според мене) се создадени за да можеш да преживееш и ти и јас полесно, тие се оние кои те одделуваат од природата и те внесуваат во општеството.
 
Капиталисти... :tapp:

И што е упорно со муабетот за ограничените ресурси? Нема доволно држави во светот па сакаме да ги освоиме постоечките? Нема доволно девојки на светот па ќе се тепаме за токму таа една? Или нема доволно паркови кај што се ебат кучиња? Јок синко, во светот фали нафта и вода. Да, затоа можеби сме во конфликт со светот. Ама темава фо филозофија не ми се врти политички, не се тепа Америка во Ирак, ич не ме заболе... на личен, човечки план е поинаку...

Има едно име Македонија. Кој ќе го добие?

Ова, те заболе или не? Мене лично да.

И верувал или не, не ми беше целта да исполитизирам, туку да одберам актуелна тема која сите нас (би требало да) нè засега. Ова го покажувам како пример за што сè може да се има конфликт, колку и тоа да е бизарно и спротивно на здравиот разум.

Доста со споредби со животни, не сме ни риби ни птици, луѓе сме, поинакви сме. Треба селекција? Каква е таа селекција, на паметни и глупави? Оние кои се паметни ќе ги убијат оние кои се глупави? Јок сине, паметните ќе си го тераат своето, глупите своето...

Џорџ Буш (сè уште) се смета за најмоќен човек на светот. Неговата интелигенција е потпросечна.

Сакаше ли нешто да кажеш со она „паметни“ и „глупави“? Ако добро те разбрав, би требало паметните да владеат, а глупавите да служат, ама некако не испаѓа така...

И да, треба селекција. Две банди се тепаат за едно маало (територија). Која ќе победи? Тешко веројатно дека онаа каде просечниот степен на образование е повисок од на другата. Не е дека попаметните ќе ги убијат поглупавите, зашто попаметните ќе гледаат воопшто да не дојде до тоа...

И да, луѓе сме. Бандите нон-стоп се тепаат, дрога има, а во „високо развиените“ земји може да се купи оружје многу лесно и да се употреби на друг човек. Да, наместо канџи и заби користиме пиштоли и ножеви; луѓе сме.

Сеедно, примерот кој го даде и начинот на кој ја постави темата, нема врска со последниот твој пост, реши се дали сакаш за политика да збориме или за човечки навики.
Инаку, агресијата официјално излезе од мода, освен кај пар муслимани.

Ма што тропам, дај кажи за што збориме конкретно па да пишам, вака преопшто е...

Конфликтот е философија и психологија:

Јас: „Секогаш има конфликт!“
Ти: „Не е така!!!“

Ете ти конфликт. Спротивставени ставови *е* конфликт на интереси.

Е сега, кому колку му значи да покаже дека е во право, е прашањето. Ресурсот е оваа дебата. Кој ќе ја добие има право да се чувствува посебен и подобар, зашто успеал да ги убеди другите дека е во право, или барем само соговорникот.
 
И што е упорно со муабетот за ограничените ресурси? Нема доволно држави во светот па сакаме да ги освоиме постоечките? Нема доволно девојки на светот па ќе се тепаме за токму таа една? Или нема доволно паркови кај што се ебат кучиња?
Има. Ама у принцип, човек повеќе го сака она што некој друг веќе го има, туѓото, или во случајов, она што е попосакувано, што е спорно на кого ќе му припадне. Овие два случаи не мора да значат дека тоа нешто повеќе вреди.
Инаку, агресијата официјално излезе од мода, освен кај пар муслимани.
Не мора да значи дека ќе дојде до агресија. Агресијата не е во мода, ама конфликтите и судирите на интереси вечно се и ќе бидат.
 
Има. Ама у принцип, човек повеќе го сака она што некој друг веќе го има, туѓото, или во случајов, она што е попосакувано, што е спорно на кого ќе му припадне. Овие два случаи не мора да значат дека тоа нешто повеќе вреди.

Не мора да значи дека ќе дојде до агресија. Агресијата не е во мода, ама конфликтите и судирите на интереси вечно се и ќе бидат.

Ма сфатив јас тоа Нејч, но не ми се допаѓа правецот на размислување. Прво е глупаво девојка да се гледа како ресурс, како секс објект или добра домаќинка, и да вреди повеќе. Ти знаеш сигурно дека “сите луѓе“ не вредат исто за “сите луѓе“. И конфликтите и судирите на интереси секако може да се избегнат ако секој малку повеќе се потруди. Затоа и напишав веднаш во постот, “капиталисти :tapp: Тоа е капиталистичко размислување, убиј и биди среќен дека си добил нешто од тоа.
Крусер напиша:
Е сега, кому колку му значи да покаже дека е во право, е прашањето. Ресурсот е оваа дебата. Кој ќе ја добие има право да се чувствува посебен и подобар, зашто успеал да ги убеди другите дека е во право, или барем само соговорникот.
Да не биде дека сум се повлекол од дискусија. :smir:

Видиш, ти ги поистовети реалниот живот и оваа дискусија. Разликата е што реалноста е далеку по сурова (тоа ќе се сложиме) а не би сакал да биде, и во неа би требало да се трудиме покрај овозможувањето простор за живот на себе, да помогнеме и сите останати да го имаат. Значи примерот со чоколадите ми беше катастрофален, по педесетата и по педесет и првата... е одвратно. Оваа дискусија од друга страна, како конфликт, судир и форумскава тема и дискусија како ресурс наполно ги прифаќам. Бидејќи нема повредени. Ова е плодна работа, провоцира активирање на затаената мозочна маса ( :) ) и е натпревар. А тоа е супер... судирот и конфликтот може и треба да постои само во таа насока. Спорт, култура, филозофија... каде по дуелот двајцата ќе подадат рака.
 
Ма сфатив јас тоа Нејч, но не ми се допаѓа правецот на размислување. Прво е глупаво девојка да се гледа како ресурс, како секс објект или добра домаќинка, и да вреди повеќе. Ти знаеш сигурно дека “сите луѓе“ не вредат исто за “сите луѓе“. И конфликтите и судирите на интереси секако може да се избегнат ако секој малку повеќе се потруди. Затоа и напишав веднаш во постот, “капиталисти :tapp: Тоа е капиталистичко размислување, убиј и биди среќен дека си добил нешто од тоа.

Ни мене не ми се свиѓа капитализмот и се` што носи тој, не е само уредување, туку и начин на живеење. Всушност ако јас би одлучувала, секој би го имал она што го заслужува. Не, не би земала парче леб кое повеќе припаѓа на другиот, затоа што тој е гладен, а јас не сум. И што да направиме ние кои размислуваме хумано у целава ситуација? Отвараш четири очи и си ги пазиш работите што навистина се твои. Ама пак ќе дојде до конфликт кога ќе сакаш нешто ново, од проста причина што може и друг го сака истото. И пак се` се сведува на борба.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom