Јас би ја избрала рецимо оваа: Башка ќе си мантрам: Over thinking, over analyzing separates the body from the mind.
Withering my intuition leaving all these opportunities behind.
Feed my will to feel this moment urging me to cross the line.
Reaching out to embrace the random.
Reaching out to embrace whatever may come.
Spiral out. Keep going...
Ja би Shpongle, дефинитвно, само дали Dorset perception или Once upon the sea of blissful awareness
Првата е разиграна и никад нема ама никад никад да ми здосади, а фтората е мирна, ваљда кд би слушаја вечно едну траку вечно би легаја. А замисли ли се некој до ск како лега у кофчег и слуша само едну траку воревр, или само ја? : )
И морам да га прашам @Forrest Gump зшто сфе он пишуе у име на Јо соно интеристу? : )
Да не го боли него палац?
Лелее, ова е многу нехумано бре, барем да беше албум , но бидејќи станува збор само за мелодија јас се одлучив за Jean Michel Jarre- Oxygen 2. Некако многу инспиративно ми дејствува (а и трае околу 7.30 минути), па може ќе ми текне некако и ќе успеам да се спасам од ситуацијата благодарение на неа .
Оваа страница користи колачиња за персонализирање на содржината. Со продолжување на користењето, се согласувате со нашата политика за користење колачиња.