Премолчување

Тамарче

Ако одам во Битола..
Член од
11 јули 2007
Мислења
3.239
Поени од реакции
223
Возраст
36
Локација
Битола
Значи, во врска, дали премолчувате одредени работи кои ви сметат или пак дирек ги кажвате?
Или ги чувате долго време во вас со надеж дека ќе се подобри ситуацијата без да кажете и дека сам/сама ќе запримети шо ве иритира и шо ви смета?

Јас многу тешко кажвам шо ми смета. Кузнеј шо си мислам, дека сам ќе види и дека ќе се попрај. Или па, нејќам да кажам оти си мислам дека на некој начин ќе го повредам..
Знам само дека не е убо да се ќути долго време, оти на крајот ќе експлодира и можи да се случи најлошото.
Вие какви сте?

Дали е ок да се потиснуват и најмалите проблеми, за на крај да станат огромни проблемишта..?
 
Тамарче, нема да е лошо колку за промена да пишуваш на македонски литературен јазик отколку на битолскиот дијалект.

Инаку на темата, ги премолчувам работите, може да кажам дека во голем дел како тебе се однесувам. Не кажувам што ми смета, се надевам дека личноста сама ќе ги промени нештата а и тежнеам кон тоа да не ги менувам луѓето. Да, не е убаво да се молчи долго време, ако дојде до определена точка кога веќе работата што ми пречи е неподносливо воочлива, нека ме извини ама ќе ја спомнам!
 
Не премолчувам ништо, се што ми смета си кажувам веднаш, дури и најмалите нешта поубаво веднаш да се кажат него да се заборават и повторат. :)
Некогаш нешто сакам и да премолчам, ама неможам, посилно е тоа од мене. :nesum:
 
Не е ок да се потиснуваат проблемите. И тоа ич не е ОК. Ако не му кажеш што те мачи, не може он да ти ги прочита мислите. Со тоа што човек премолчува, сам на себе прави да му биде потешко. Едноставно ќе тонеш, ќе пропаѓаш и ќе се јадеш одвнатре, а среќен никогаш нема да бидеш.Тоа од лично искуство го кажувам. И низ таква агонија поминував со тоа што криев и ќутев, ни самата не сум свесна.
А доколку не кажеш што ти смета, како може некој да знае дека греши или дека ти пречи нешто, ако се однесуваш сосема во ред? Обично сум отворена, но на моменти се плашам... страв ми е да се отворам да кажам што ме мачи, затоа што мислам дека ќе ми раскине заради тоа.:lud:
Додуша тоа е на моменти, воглавном сум директна. Но, ми се случува да ќутам, а во тие моменти, со секој изминат момент во ќутење, пропаѓам се повеќе и повеќе.
 
Ne potisnuvam ama bash nisto, tuku se sto mi smeta go kazuvam a i go ocekuvam istoto, bidejki smetam deka toa ostava prostor rabotite da se smenat,kompromis i slicno.
 
jas do 3 pati premolcuvam posle toa si kazuvam pa sho saka neka bide nemoze cel zivot da prekutuvam sea razbira ako bidam sotoj nekoj.
 
~*~

Значи, во врска, дали премолчувате одредени работи кои ви сметат или пак дирек ги кажвате?
Или ги чувате долго време во вас со надеж дека ќе се подобри ситуацијата без да кажете и дека сам/сама ќе запримети шо ве иритира и шо ви смета?

Јас многу тешко кажвам шо ми смета. Кузнеј шо си мислам, дека сам ќе види и дека ќе се попрај. Или па, нејќам да кажам оти си мислам дека на некој начин ќе го повредам..
Знам само дека не е убо да се ќути долго време, оти на крајот ќе експлодира и можи да се случи најлошото.
Вие какви сте?

Дали е ок да се потиснуват и најмалите проблеми, за на крај да станат огромни проблемишта..?

Зависи каква ми е врската.
Ако ми е до личноста со која сум, веројатно штом сум во врска, ми е, тогаш работите кои што ми прават проблем, не ми дозволуваат потполно да уживам во тоа што треба да ме направи среќна, тогаш проблемот на маса и бараме компромис.
Ако ништо не можеме да решиме, секој по својот пат.Релацијата треба да се остварува со некој што ни е доволно близок за да можеме да му кажеме се, а не да премолчуваме пред него.Покрај тоа, проблемите се решаваат, не се бега од нив.
Барем тоа го научив во последниве неколку дена.
 
Директна сум, кажувам што ми смета- па што сака нека е!
Никогаш не ќутам, зашто тогаш уште повеќе ме јаде од внатре “проблемот“ и од километар се познава дека не ми се сите овци на број.
Мразам кога некој мисли дека сум станала гатачка и видовита и можам да знам што мисли, па затоа и јас не играм такви игри, зашто таквиот “ајде ќе ќутам, па ти ако доволно ме познаваш треба да знаеш што ми смета“-однос не завршува баш славно.
Проблемите нема ниту да исчезнат сами по себе, ниту ќе дојде волшебната вила да ги реши... само уште повеќе нервози ќе се трупаат, уште повеќе проблеми и додека да трепнеш- од мравка станало слон... Времето е чудна направија, магионичар, дур да се свестиш од едно проблемче ќе настнане проблемиште.
 
Покрај тоа, проблемите се решаваат, не се бега од нив.
Барем тоа го научив во последниве неколку дена.

Добро е што си го научила подобро некогаш отколку никогаш.

Како и да е кај мене секогаш кога ќе се создаде првата попогодна прилика за да се искажат своите и да се решат проблемите веднаш се искористува и од тоа може да се види човек на што е.
Без таквата комуникација нема основа за добра врска.
 
Хмммм, ако ми се погоди тајмингот за да можам да го кажам тоа што ми смета ВЕДНАШ, ќе биде кажано цело и сурово.
Ако го испуштам тој воз, никогаш веќе нема да се осмелам да го плеснам бидејќи најверојатно ќе се убедам сама себе дека претерувам, плод на имагинација и пречувствителност.
Нереално ми е, со никој друг на светот не се понашам вака, но у врска..хмм.
Е, ама на моја среќа, со мене обично иам луѓе со кои сум остварила силна конекција па секогаш сфаќаат дека се мрштам со причина, и ми даваат охрабрување да кажам :)).
 
Секогаш кажувам се директно.Не само во врска туку и општо секогаш сум директна.Ако премолчиш само го зголемуваш проблемот и се уништуваш себеси.А при тоа си ја уништуваш и врската.
 
Nemozam da premolcam nisto.Sum probala,ama bezuspesno,se poznavam od kilometri deka nesto ne e kako sto treba i koga togas ke mora da kazam sto,pa zatoa mislam deka nema smisla da odolgovlekuvam i da sozdavam neprijatna atmosfera.Direktno kazuvam pa sto saka neka bide,a isto,sakam diektno da mi kazat,a ne a citam misli ili da prasuvam vo sto e problemot.Sto treba da bide ke bide,a na vakov nacin samo ke e postedam sebesi i partnerot od nervozi i zaludno potroseno vreme.
 
Порано премолчував работи, ама тоа одеше кон моја внатрешна нервоза и проблеми. Така да треба да се кажуваат сите работи кои сметаат во врска. Ги кажувам и ич не се мислам сега дали да кажам или не. Нека се сруши и светот ако сака, ама јас мора да кажам пошто ако не јас самата ќе се нервирам а тој нема да има појма зашто е тоа така. И ако се премолчи постои голема веројатност да не се реши проблемот, вака ако се каже побрзо ќе се реши истиот.:helou:
 
Не молчам кога нешто ми смета и јасно го изнесувам тоа пред особата која треба нешто да промени. Ако е нешто со кое би можела да го повредам, можеби и ќе оставам на времето и ќе почекам.
Како и да е ќе проговорам некогаш, во спротивно само би се измачувала себеси.
 
S
Не премолчувам ништо, се што ми смета си кажувам веднаш, дури и најмалите нешта поубаво веднаш да се кажат него да се заборават и повторат. :)
Некогаш нешто сакам и да премолчам, ама неможам, посилно е тоа од мене. :nesum:

Да, треба да се кажува што ти смета кај партнерот , но со усул бидејќи и на крајот ке го/ја повредиш или навредиш својата сакана личност... исто така зависи каков карактер е твојот партнер , и спрема тоа како ке реагира на твоите искажувања...:)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom