Случувања во Македонија (Генерална дискусија)

За кого би го дале вашиот глас на парламентарните избори во април 2020?

  • ВМРО-ДПМНЕ

    Гласови: 64 19,0%
  • СДСМ

    Гласови: 41 12,2%
  • ЛЕВИЦА

    Гласови: 58 17,2%
  • БЕСА

    Гласови: 1 0,3%
  • ДУИ

    Гласови: 8 2,4%
  • АЛИЈАНСА ЗА АЛБАНЦИТЕ

    Гласови: 1 0,3%
  • ДПА

    Гласови: 0 0,0%
  • МАКЕДОНСКИ КОНЦЕПТ

    Гласови: 5 1,5%
  • ИНТЕГРА

    Гласови: 8 2,4%
  • ЕДИНСТВЕНА МАКЕДОНИЈА

    Гласови: 3 0,9%
  • Некоја друга

    Гласови: 9 2,7%
  • Нема да гласам или ќе го поништам ливчето

    Гласови: 139 41,2%

  • Вкупно гласачи
    337
Статус
Затворена за нови мислења.

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.411
Поени од реакции
7.871
Среќна Нова Кајганџии!



Macedonia’s Man of Peace

Angelina Jolie’s new film, “In the Land of Blood and Honey,” is about the ethnic tensions that produced the bloodiest conflict in Europe since World War II. The film has already won two awards and is an emerging box-office success, attesting to the enduring interest – and perhaps mystery – that the Balkans hold for international audiences who were as horrified as they were confused by the events of the 1990’s.

For those of us who lived and worked in the region during that turbulent decade, the post-Yugoslav wars remain fresh wounds. As Jolie’s film so ably shows, neither the international community nor local leaders made a concerted effort to prevent bloodshed.

One exception – perhaps the only exception – was Kiro Gligorov, the president of Macedonia, who died in his sleep on New Year’s Day, at the age of 94. The fact that Jolie made a film about war in Bosnia, and not in Macedonia, is largely due to Gligorov, the only leader of the former Yugoslavia to keep his newly independent country out of those conflicts.

Gligorov once told me a story about going with his grandfather to register for school for the first time in 1923. At that time, in the space of about a dozen years, Macedonia had been part of Turkey, Bulgaria, and Serbia. So, when asked by the Serb headmaster what the six-year-old’s name was, Gligorov’s grandfather replied, “Kiro Gligorovic.” Gligorov remembered looking up at his grandfather to correct him, and his grandfather placing his index finger over his mouth to silence him. Such was life in the Balkans in the early twentieth century, where ethnicity and identity were fluid and fraught.

Gligorov went on to become Mr. Macedonia in Josip Broz Tito’s Yugoslavia. During the crucial years of the Yugoslav breakup, especially when the country had become, in effect, Serbo-Slavia, and later, for greater effect, Slobo (Milošević)-Slavia, he led Macedonia to independence via a referendum in September 1991, and kept the country out of war. And he did so while working hard to bring Macedonia into Europe and Euro-Atlantic institutions, a task that remains a work in progress.

The first challenge that Gligorov faced was a dispute with neighboring Greece over the so-called “name issue.” From the Greek perspective, an independent state of Macedonia could imply a claim on the rest of geographical Macedonia, otherwise known as northern Greece. Ridiculous? Yes, but considering that the Greek civil war of 1946-1949 was essentially fought over the question of whether geographical Macedonia (including northern Greece) would be part of communist Yugoslavia, the Greeks can be forgiven – somewhat – for their concern that tiny Macedonia might lay claim to part of Greece.
The international community, working hard to get Macedonia into the United Nations, created an inelegant temporary name for the new country: the Former Yugoslav Republic of Macedonia, or FYROM.

Of course, neither Gligorov, nor any other responsible leader in Macedonia, ever contemplated a claim to Northern Greece. But Gligorov understood something else: despite all of the helpful advice from well-meaning visitors to change the country’s name, he had to be careful that, in trying to meet the Greeks halfway on the name issue, he did not sow future problems by compromising the identity of the country’s inhabitants.

Macedonia had long been a question mark in Balkan history, and Gligorov understood that uncertainty about the identity of its people could lead to conflict. Indeed, though not accepted in polite company, there remains no shortage of Bulgarians who believe that Macedonians are actually Bulgarians, or Serbs who believe that they are actually Serbs (or, as Milošević once said to me, “our little brothers”). Thus, Gligorov was sometimes perceived as stubborn in rejecting proposed name changes from interlocutors who might have done better to crack a Balkan history book.

One of Gligorov’s toughest challenges was dealing with the country’s large Albanian population, which has lived there for centuries. Their energies were hardly absorbed in distinctions between Macedonians, Serbs, and Bulgarians (“they are all cloned Slavs,” as one ethnic Albanian leader unhelpfully remarked to me); but nor did they want to live as a “national minority,” believing that to do so would be to live as a second-class citizen.

Macedonia’s constitution (another of Gligorov’s important contributions) guarantees full and equal rights for all citizens, but, problematically for some of its Albanian, Turkish, Vlach, and other minorities, describes the country as the “national state” of the Macedonians.

As the Bosnian war was winding down in 1995, Gligorov was the target of an assassination attempt, a car bombing that killed his driver. Gligorov lost an eye, and part of his forehead was caved in. I saw him when he turned 90 and told him how good he looked. He smiled in his thoughtful way, and responded, “Funny, when I was younger, no one ever said that to me.”

When NATO prepared for war with Serbia over Kosovo, Gligorov managed the neighborhood carefully. NATO commander General Wesley Clark asked if Macedonia would allow pre-positioning of supplies in the event that a ground invasion would be necessary. “Only if you allow us into NATO,” was Gligorov’s reply. He explained to Clark: “The Serbs are our neighbors. They have long knives, and even longer memories.”

The Balkans is not kind to its politicians. So it will likely be some time before Gligorov’s contributions are recognized in his own troubled homeland. But he accomplished something that other leaders in the Balkans in the 1990’s – and in many other times and places – could not, or would not. He kept his country out of war.


CHRISTOPHER R. HILL

На овој ден, 2012 почина еден човек кој беше меѓу последните плитичари кои прошле сито и решето, некои го викаа Стариот Лисец поради својата умешност, повеќе сметаше на домашните, него ли надворешните непријатели, затоа што домашните без помошта на надворешните се безначајани.

Кога Кристофер Хил и Велси Кларк кај Претседателот Глигоров бараат Македонија да го отвори својот аероторијален простор за НАТО бомбрадирањето врз тогашна Југославија, Стариот Лисец изнесува сериозен предуслов, а тоа е во истиот момент Македонија да стане НАТО членка, затоа што како кажал,
„Србите се наши пријатели и соседни, имаат долга меморија и уште подолги ножеви“,
после таа наша отворена вазалност кон нашите “пријатели“, истите ни сервираат манца слична на косовската 2001, па 2004 се до ден денес не водат жедни преку вода, еве сега стигнавме до името, а не видовме аир од нивното “пријтелство“.

Освен политичка одлука за полноправно членство на МКД во ЕУ и добра финансиска инекција, промента на име како „компромис“ во замена за било што друго е безначајна, посебно членството во НАТО кога сме опкружени само со пред се со пријателски, НАТО земји членки, ако првото е невозможно тогаш второто е бесцелно.

Вечна му слава!
 

Toma

Корона стронг
Член од
22 април 2014
Мислења
4.184
Поени од реакции
3.431
:) Да го биваше, немаше да биде поставен од “најуспешниот”. “Најуспешниот” не трпи луѓе што ги бива пошто со тоа му се докажува колку е уствари најнеуспешен. Али ок, фер е да се скршат неколку копја на грб на Димитриев кога глупакот немаше гз да рече НЕ.
Како да рече не, кога друг пат ќе беше премиер, требаше да биде временски 3 месеци, си прокара човекот година ипол.
 
Член од
23 март 2015
Мислења
7.011
Поени од реакции
1.983
Ај среќна нова, све најубаво. Како синоќа пред Шутка, како си поминавте?
Ај среќна. Убаво поминавме, иако сега на вестите разбрав дека имало луѓе пред Шутка.
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.454
Поени од реакции
84.866
Среќна Нова Кајганџии!



Macedonia’s Man of Peace




На овој ден, 2012 почина еден човек кој беше меѓу последните плитичари кои прошле сито и решето, некои го викаа Стариот Лисец поради својата умешност, повеќе сметаше на домашните, него ли надворешните непријатели, затоа што домашните без помошта на надворешните се безначајани.

Кога Кристофер Хил и Велси Кларк кај Претседателот Глигоров бараат Македонија да го отвори својот аероторијален простор за НАТО бомбрадирањето врз тогашна Југославија, Стариот Лисец изнесува сериозен предуслов, а тоа е во истиот момент Македонија да стане НАТО членка, затоа што како кажал,
„Србите се наши пријатели и соседни, имаат долга меморија и уште подолги ножеви“,
после таа наша отворена вазалност кон нашите “пријатели“, истите ни сервираат манца слична на косовската 2001, па 2004 се до ден денес не водат жедни преку вода, еве сега стигнавме до името, а не видовме аир од нивното “пријтелство“.

Освен политичка одлука за полноправно членство на МКД во ЕУ и добра финансиска инекција, промента на име како „компромис“ во замена за било што друго е безначајна, посебно членството во НАТО кога сме опкружени само со пред се со пријателски, НАТО земји членки, ако првото е невозможно тогаш второто е бесцелно.

Вечна му слава!
oh shut the fuck up!
Да беше до него Македонија никад немаше независна да биде, али изглеа тенџерчиња си влечел по улица тоа време, па поима немаш што било.
 

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.411
Поени од реакции
7.871
oh shut the fuck up!
Да беше до него Македонија никад немаше независна да биде, али изглеа тенџерчиња си влечел по улица тоа време, па поима немаш што било.
Не бе, ти си бил продавач на петарди шо знае енглески. Како сезонава?

Не може да беше до него пошто ретко шо од нас тука зависи, под нас мислам на негативната селекција која некој ја креира па имаме таков каков што е општествено политички естаблишмент.

Тогаш и сега се неспоредливи околностите.

Ајде оди сега продавај петарди.

Меѓувреме,

 
Последно уредено:
Член од
14 август 2006
Мислења
45.454
Поени од реакции
84.866
Не бе, ти си бил продавач на петарди шо знае енглески. Како сезонава?

Не може да беше до него пошто ретко шо од нас тука зависи, под нас мислам на негативната селекција која некој ја креира па имаме таков каков што е општествено политички естаблишмент.

Тогаш и сега се неспоредливи околностите.

Ајде оди сега продавај петарди.

Меѓувреме,

Tи, Киро и Васко. Топ сте.
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.454
Поени од реакции
84.866
И ти Солун да не си падобранец?
Никако. Зарем кај непријателите?
Ја никад не идам у Солун. Никад. Never.
Господинот Груевски славеше ли Нова Година во Солун?
Никако. Ни на крај памет не му е да ги троши парите таму. А Заев славеше. Е, сега фино лепо оставка да си даде, па да видиме после дали уште еднаш ќе му текне.
 
T

Terroir

Гостин
Меѓувреме,

Па нели Солун беше Македонски што толку имате против тоа прославувал нова година таму ? :D Плус факт е дека Грците се во многу подобра позиција од нас, можат до бескрај да го одложуваат спорот за името и ништо не губат со тоа, туку губиме само ние затоа и обидите на Заев да промени нешто во односите се позитивен чекор.

Или треба со сите комшии да бидеме скарани оти они се глупи и не чинат само ние сме добрите..
 

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.411
Поени од реакции
7.871
Никако. Зарем кај непријателите?
Ја никад не идам у Солун. Никад. Never.
Господинот Груевски славеше ли Нова Година во Солун?
Никако. Ни на крај памет не му е да ги троши парите таму. А Заев славеше. Е, сега фино лепо оставка да си даде, па да видиме после дали уште еднаш ќе му текне.
Слободно може да се каже, дека ти тука на форумот повеќе пати го имаш споменато името на Господинот Никола Груевски од мајакму Нада Груевска :icon_lol:, се надевам задача ти е да го држиш релевантен, понатаму не би навлегувал.

После се, тоа е единствената одбрана шо остана, сите гомненици негови на виделина и секој еден кој на било кој начин го доведува во прашање Големото Ништо на оваа власт, се става во исти кош со твојт омилен лик, може да ти е и идол, само не си свесен за тоа.
Јбга, мора некој :drk:

Па нели Солун беше Македонски што толку имате против тоа прославувал нова година таму ? :D Плус факт е дека Грците се во многу подобра позиција од нас, можат до бескрај да го одложуваат спорот за името и ништо не губат со тоа, туку губиме само ние затоа и обидите на Заев да промени нешто во односите се позитивен чекор.

Или треба со сите комшии да бидеме скарани оти они се глупи и не чинат само ние сме добрите..
Јас никаде не напишав дека Солун е наш, нема потреба од наметнување стереотипи кои не врват веќе, не се стрижам не се бричам на вмро да личам не пали повеќе, барем не откако Веле Самак и Виктор Мизо беа заменати со Рамиз Мерко и Самка Ибраимовски, сега не знам кој го замени Самка.

Со тоа дека сите соседи не чинат а само ние чиниме и јас се согласувам, ама па и ова сега не го бидува, тоа е трагедијата шо од една во друга крајност се оди.

Ко шо глеам и во текстот од Василе нема никаде нешто лошо за соседите напишано, напротив, сепак се работи за Премиерот и неговиот кабинет, која е пораката не знам, посебно откако јавно градоначалникот на Солун го отфикари, пак да одиш таму, има нешто во позадина за кое може и самиот градоначалник не бил свесен, или само прави контрола на штетата пошто во Грција нема национализам, само кај нас тоа со ВМРО го има.
После таквата девалвирачка изјава на Бутарис, ако не постои нешто задкулисно, ретко кој не би се повлекол.

Може да се провери колку други Премиери Новата Година ја дочекаa во друга земја, тек пак ако се филтрира тоа во земја со која имаат отворени прашања ептен ќе бидеме начисто.

Чисто мое субјективно гледиште, твитер елитата веројатно знае подобро.
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.454
Поени од реакции
84.866
Aбе оставка под хитно.

Следува уште една butthurt година за сендвич армијата на Кајгана, со многу зајадлива патетика.
Со среќа!
 

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.411
Поени од реакции
7.871
Од јадни очајници, слободарските подлизурковци прераснуваат во очајни јадници. Се за малку власт, ионака претходната власт ве купуваше со трошките.

Честито нека ни е распродажбата...УПС, мислев животот :sneaky:
 
Член од
14 август 2006
Мислења
45.454
Поени од реакции
84.866
распродажба ОК, од Заев очекувам името да го даде скапо и земјава да ја распродаде парче по парче и тоа сите го знаат дека ќе се деси. Затоа и Сорос всушност го стаи тука на власт.
а емигрантите на граница шо ги забраивме? а муџахедините на северна? за тоа не зборите више, а опасност има и тоа огромна (откога дое Заев)

еве тебе селото ти е баш до јужна граница, коа ќе ти нагрнат сеа неколку милиони одоздола, шо ќе праиш?
 
Член од
19 март 2011
Мислења
18.984
Поени од реакции
40.199
Ајде уште малку и да се исполни нормативот на Министерството за Вистина од минимум Две минути омраза дневно.
Ти веќе ја исполни нормата од 10 глупости на ден. Можеш сега раат да бидеш.
 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

На врв Bottom