Евангелизацијата на македонците е почната со Св. Кирил и Методиј а особено со нивниот ученик Св. Климент, основачот на Охридската архиепископија, денес Македонска Православна Црква, која ја задржува својата улога на помесна Црква на нашиот народ. Тековно, позната е намерата за воведување на вероучението во нашиот образовен систем. Но познати се и сите „сопки„ а уште полошо, медиумските хајки против воведувањето на веронауката во училиштата. Одбојноста кон Црквата, која комунизмот ја „наби„ во главите од лужето си го прави своето. Да се надеваме дека од наредниов септември, и тоа ќе се случи: воведувањето на веронауката во образованието. Македонија сеупте нема воведено такво нешто, за разлика од другите доминантно православни земји.
Барем 7-8 години по ред, во храмовите од МПЦ (барем во Скопје) се организираат предавања на верски теми, каде квалификувани лица, дипломирани теолози, држат предавања пред заинтересираните посетители. Мојот почеток, како член во Цркавата е токму таков, со редовна посета на предавања кои беа ( и сега се) одржуваа во храмот „Св. Димитрија„ во Скопје (до Камениот Мост). Исто така, поедини свештеници од скопските храмови, органзираат поклонички патувања по цркви/храмови и манастири како низ Македонија така и до поблиските православни држави, на пример, Грција, Србија, Црна Гора, Бугарија, Романија па и Украина.
Таму каде парохиските храмови располагаат со повеќе просторни моности и средства, се организираат и т.н. народни кујни, при што се исполнува христијанската должност за покажување дела на телесна милост.
Но како и секогаш, намерата да се биде член во Телото Христово, т.е. член во Црквата е прашање на личен избор. Нечесно е за се да биде обвинувата Црквата. Нејзина улога е да го проповеда зборот Божји а не да принудува некого да го прифати тој збор.