Најекономично греење (затоплување)

[tzlatko]

Pred dve godini ova sum go pisuval za vakumiranjeto ili poprecizno tehnicki kazano DEHIDRACIJA na sistemot, vo medjuvreme i jas sum "porasnal" malce i tu i tamo doznav uste nekoi raboti. Ova sto e napisano pred 2 godini si stoi no ima i "novi" momenti.
Za niv posle citiraniot tekst:
........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

VAKUMIRANJE

Nekoe vreme se prosvetuvav po ova internetov i sega moze da se kaze deka otprilika znam sto e toa famozno VAKUMIRANJE . Site sto ve interesira ovaa problematika mozat da go procitaat ova, taka da pri montaza ili popravka na klima uredite ne vi prodavaat muda za bubrezi.
Uste na pocetokot ce ve razocaram i ce vi kazam deka ne veruvam deka bilo koj od nas na forumov i posiroko ima pravilno vakumiran sistem.

FAKTI :
-Vakumiranje e vsusnost proces i na DEHIDRACIJA a ne samo proverka na nepropusnost na sistemot
-mnogupati e pisuvano deka vlagata e pogubna po poliesterskoto maslo sto go podmackuva kompresorot i freonot vo sistemot.
-Posebno e osetliv freonot r410a (tamu i se koristi bas poliestersko maslo)
-So odvlazuvanjeto treba da se dovede nivoto na vlaga vo sistemot na potrebnite 10 PPM(Parts Per Milion), sto e razumno prifatlivo nivo na vlaga
-Za ova nivo na vlaga treba potpritisok (vakuum) od 0.66 mbar ( 0.00066 bara apsoluten pritisok) ili 0.5 Torr ili 500mikroni
-Potpritisokot se meri vo mbari, mikroni, torri, Pa(paskali) i mmHg ( mm zivin stolb)
-Za proverka na nepropusnost treba da se ostvari vakuum od 0.66 mbar ili 500 mikroni ili 0.5 Torri
-Za merenje i pratenje na podpritisokot ( dali raste/opadja) isklucivo se meri so ELEKTRONSKI VAKUUM METAR
- Manometar obicen analogen ne e smee da se koristi bidejci e neprecizen ( montazerite gi koristat isti manometri kako i za polnenje na koi nisto nema ni da vidite zatoa sto se mnogu grubo bazdareni)
-Crevata preku koi se smuka so vakuum pumpata mora da se bakarni (so cvrsti zidovi) a ne onie armirani koi se koristat za polnenje na freon ( ova e poradi toa sto se tie stislivi i preku niv ednostavno ne se ostvaruva ovoj famozen vakuum od 0.66 mbara i posle nekolku dena vakumiranje)
- Vakum pumpata moze da vakumira najpovece 20 novi sistemi potoa MORA da se promeni uljeto vo nea bidejci i taa raboti na isti princip kako i kompresorot pa vlagata od sistemot zavrsuva vsusnost vo uljeto na pumpata ( za 20 novi sistemi i posle sekoj 1 star sistem MORA da se zameni bidejci stanuva kako mleko belo). Mozete da zamislite vo kakva sostojba se vakuum pumpite i kolkav vakuum tie mozat da postignat....
-Ako se vakumira star sistem vo koj vlagata vece go napadnala masloto na kompresorot ne pomaga tuka povece vakuum pumpa tuku mora nekolku pati da se promeni susacot za vlaga ( teska opercija so zavaruvanje/secenje), pa posle da se vakumira so pumpa.

POTREBEN ALAT ZA VAKUMIRANJE :
-Vakuum pumpa sposobna za podpritisok od 50 mikrona i povece
-ELEKTRONSKI vakuum metar
- Maslo za vakuum pumpata
-nepovraten ventil koj stiti vlagata sto vece e vo uljeto na pumpata ne se vrati vo sistemot ( na primer ako snema struja i sl )
-tvrdi bakarni creva za povrzuvanje

Ima uste edna rabota: NEPROPUSNOST na sistemot . Dozvoleno e gubenje na freon otprilika za domasnive klimi od 0.5-1.0 grami/god. Imate pretstava sto znaci ova pretvoreno vo potpritisok ( za kolku ce se zgolemi potpritisokot na kazalkata na manometarot za da za edna godina sistemot ne izgubi 1 gram freon) ? Toa e prakticno e merlivo samo so elektronskite vakuum metri ! Znaci prakticno so vakumiranje i ne moze da se proveri dali sistemot e nepropusten ( za toj pola saat vakumiranje i cekanje uste pola saat vo najdobar slucaj). Poradi toa najdobro e proverka na nepropusnost so koristenje na azot i nadpritisok od 15 bara. Bidejci ovde nas ne interesiraat montazi na novi klimi po defolt vnatresnata i nadvoresnata edinica se odvlazeni na potrebnite mimimalni 10PPm vlaga, ostanuvaat samo crevata i pertluvanjata koi gi pravi monterot. Ako napravi ubavo i cisto pertluvanje (prosiruvanje na krajot na cevkata ) bez ostri ivici i ostatoci od strugotini i ako go NAMASTI spojot pred steganjeto so maslo ( pazite tuka na ovie sitnici bidejci se od vitalno znacenje za nepropusnosta) postoi realna sansa deka toj spoj "vecno" ce drzi i ce bide nepropusten za freonot.

Ostanuva ODVLAZUVANJETO.
Ajde da vidime dali monterot i ce go napravi toa. Kako sto rekovme pred ova za da se dobie 10PPM vlaga MORA vakuumot da bide ispod 0.66 mbara sto moze da trae i vecno ako pumpata e slaba a ne samo 30 min. Dali e postignat toj podpritisok ce pokaze samo elektronskiot vakuum metar, a ne vremeto kolku pumpata sisa. Uste nesto za da se izvlece vlagata od sistemot potrebni se nekoi preduslovi. Vodata mora da e vo vid na para a ne vo tecnost. Znaeme deka so spustanje na pritisokot se spusta i T na isparuvanje na vodata, pa taka za ovoj podpritisok od 0.66mbara vodata isparuva na -27 C, no nemoze vednas i treba izvesno vreme koe mora da se obezbedi.
Vo praksa funkcionira vaka;
Ubava nova pumpa ( pomisluvas dobar monter) , prasanje dali uljeto e na dovolno dobro nivo i dali moze da napravi 50 mikroni podpritisok, vrzuva manometri koi i inace gi koristi (onoj za nizok pritisok bidejci e pokrupno bazdaren) i pumpa pola cas. Eden gospod znae kolku e podpritisokot, ceka pola cas ili eden cas vika dobro e. Sto e crno dobro? Za da skazalkata od manometarot napravi vidliv pomest od 0.1bar i nie vidime deka pumpata raboti e za 100 pati pogolemo od dozvolenata vlaga zatoa sto zboruvame za 0.66 mbara ili 0.00066 bara.
TOLKU OD VAKUMIRANJETO .
Ova ne se odnesuva verojatno za site monteri , zatoa i medju drugoto montazata e 50-60 e, treba i da bide ako se raboti strucno i ispravno, e sega sto razni "pekari" ova go koristat e drugo prasanje....
Sreca pak proizvoditelite vgradile susaci na izlezot od kompresorot ( na potisnata strana) taka da vlagata koja i e sosema vo mala kolicina, pri montaza na nov sistem, ja sobira zeolitot vo susacot i nas ni obezbeduva miren son i pri nestrucno i tkn "vakumiranje".
........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Ni samiot ne znaev deka site klimi nemaat vgradeno susaci na voda, sto predizvikuva vakumiranjeto da e sepak od golema vaznost, sega sto "majstorite" go pravat kako sto go pravat e na nivna dusa.
Starite klimi so R22 i mineralno maslo se porezistentni na vlaga vo masloto, no ovie novive so R410a i poliestersko maslo se i te kako osetlivi na vlaga.


Malo pojasnuvanje za poimot PRITISOK: Manometrite sekogas merat nad pritisok, ne go pokazuvaat atmosferskiot pritisok sto go pravi atmosferata na povrsinata od zemjata, se meri vo N/m2, 1N/m2=1Pa (Paskal), 1 bar=100000 Pa. Inace 1bar e priblizno isto so starata oznaka 1 atmosfera,
1atm=1kg/sm2, Za merenje na potpritisok se koristat torri (1torr=1000mikroni), mbari i mm Hg (milimetri zivin stolb). Atmosferskiot pritisok varira so promena na nadmorskata visocina i se vrti okolu 1 bar.
Nie so pomos na vakuum pumpata go spustame toj atmosferski pritisok, no nikogas nema da postigneme apsoluten pritisok nula, toa go ima samo vo vselenata.
Zosto go pravime vakumiranjeto? Od dve pricini: proverka na nepropusnost (ili propusnost vo dozvoleni granici ) i otstranuvanje na vodata od sistemot, no toa ne e vozmozno so ednostavno smukanje, tuku taa treba da se pretvori vo para i kako takva da se isisa od sistemot.
Od termodinamikata e poznato deka so padot na pritisokot vodata isparuva na se poniski T (ekspres lonecot pravi obratno- so podiganje na P ja podigame tockata na vrienje-isparuvanje na vodata).
No tuka ima edna kvaka: kako sto padja T na isparuvanje taka toa e se posporo i posporo, za da se ubrza potrebna e povisoka T na okolinata. Ako pumpata brzo go obara pritisokot moze da se sluci vodata da zamrzne vo sistemot i nisto od vakumiranjeto. Gledate kolku e ova slozena operacija, zatoa mi e smesno koga ce kazat majstorot uredno mi ja vakumirase klimata, mozebi pola cas potrosi na nea.
Doadjame do ednostaven zaklucok deka vakumiranje vo zima treba da se odviva mnogu poleka, a vo leto e mnogu poefektno. Zaklucok ne kupuvajte klima vo zima.....
Vtor moment e koristenje na dvostepeni vakuum pumpi, prviot stepen do 2500mikrona, a vtoriot do 500mikrona.
Ima dva momenta koga e potrebno vakumiranje:
-za star sistem koga se menuva freonot tuka ednostavno nema igranje i mora da se pravi vakumiranje so dva-tri pati ispiranje so argon
-za nov sistem koj nas ne interesira normativot e poednostaven bidejci se vakumira samo novopostaveniot cevkovod i vnatresnata edinica.
Da go razgledame malce ova vtorovo. Za sreca cesto pati vnatresnata edinica se prodava so vece montirani cepovi i polna e so argon, znaci e dehidratizirana i cista, pa nie samo gi vakumirame samo cevkite sto za rezultat, ako ne se izvrsi vakumiranje (ili se izvrsi, a takvo kako i da ne bilo) nema da predizvika steta. Znaci treba da pazime ako vn. edinica nema cepovi, monterot MORA da ima:
1.Digitalen manometar so sonda koja mora da ja iscisti so alkohol pred merenjeto
2.Bakarni cevki za vakuum pumpata
3.Nepovraten ventil medju klimata i pumpata
4Vakuum pumpa sposobna da napravi 50 mikrona vakuum
Koga pumpata ce napravi 500 mikrona vakuum treba da se ostavi sistemot bar pola saat da se vidi dali drzi toj pritisok i za kolku opadja, postojat tablici kolku e dozvolenoto opadjanje na vakuumot.....
E sega neka mi kaze nekoj dali nekoj monter se pridrzuval na ova?
Inace ako klimata ima susac na vozduh i ako ste sigurni deka go ima i ne mora da se raspravate so monterot tuku samo gledajte seir kako raboti i sami ce si donesete zaklucok. Ako go nema ovoj susac i ne vikajte monter sto gi nema ovie aparaturi od pogore....
Ima uste nesto vazno pri montiranjeto na cevkite. Ako monterot se odluci da ne pravi holenderi tuku da gi vari cevkite ce mu dozvolite da go napravi toa SAMO i SAMO ako pusti da strui ARGON niz cevkata sto ja vari. Ako zavaruva, a ne koristi argon (koristi plamen od brener ili tkn oksi-acetilensko zavaruvanje i boraks prasok za cistenje) od vnatresnata strana za cevkata kislorodot pravi strasna oksidacija na bakarot vo vid na crnila koi posle freonot ce si gi odnese so sebe do kompresorot.
Ako strui argon nema pojava na oksidacuja i se e cisto.
Gledav videa na You Tube, strasna rabota. Ova e mnogu vazno i ne go zaboravajte......

 

[GT1]

@tzlatko
a sto mislis za ovaj suviot defrost sto go pravat klimite?

 

[Ayk]

Pred dve godini ova sum go pisuval za vakumiranjeto ili poprecizno tehnicki kazano DEHIDRACIJA na sistemot, vo medjuvreme i jas sum "porasnal" malce i tu i tamo doznav uste nekoi raboti. Ova sto e napisano pred 2 godini si stoi no ima i "novi" momenti.
Za niv posle citiraniot tekst:
........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................

VAKUMIRANJE

Nekoe vreme se prosvetuvav po ova internetov i sega moze da se kaze deka otprilika znam sto e toa famozno VAKUMIRANJE . Site sto ve interesira ovaa problematika mozat da go procitaat ova, taka da pri montaza ili popravka na klima uredite ne vi prodavaat muda za bubrezi.
Uste na pocetokot ce ve razocaram i ce vi kazam deka ne veruvam deka bilo koj od nas na forumov i posiroko ima pravilno vakumiran sistem.

FAKTI :
-Vakumiranje e vsusnost proces i na DEHIDRACIJA a ne samo proverka na nepropusnost na sistemot
-mnogupati e pisuvano deka vlagata e pogubna po poliesterskoto maslo sto go podmackuva kompresorot i freonot vo sistemot.
-Posebno e osetliv freonot r410a (tamu i se koristi bas poliestersko maslo)
-So odvlazuvanjeto treba da se dovede nivoto na vlaga vo sistemot na potrebnite 10 PPM(Parts Per Milion), sto e razumno prifatlivo nivo na vlaga
-Za ova nivo na vlaga treba potpritisok (vakuum) od 0.66 mbar ( 0.00066 bara apsoluten pritisok) ili 0.5 Torr ili 500mikroni
-Potpritisokot se meri vo mbari, mikroni, torri, Pa(paskali) i mmHg ( mm zivin stolb)
-Za proverka na nepropusnost treba da se ostvari vakuum od 0.66 mbar ili 500 mikroni ili 0.5 Torri
-Za merenje i pratenje na podpritisokot ( dali raste/opadja) isklucivo se meri so ELEKTRONSKI VAKUUM METAR
- Manometar obicen analogen ne e smee da se koristi bidejci e neprecizen ( montazerite gi koristat isti manometri kako i za polnenje na koi nisto nema ni da vidite zatoa sto se mnogu grubo bazdareni)
-Crevata preku koi se smuka so vakuum pumpata mora da se bakarni (so cvrsti zidovi) a ne onie armirani koi se koristat za polnenje na freon ( ova e poradi toa sto se tie stislivi i preku niv ednostavno ne se ostvaruva ovoj famozen vakuum od 0.66 mbara i posle nekolku dena vakumiranje)
- Vakum pumpata moze da vakumira najpovece 20 novi sistemi potoa MORA da se promeni uljeto vo nea bidejci i taa raboti na isti princip kako i kompresorot pa vlagata od sistemot zavrsuva vsusnost vo uljeto na pumpata ( za 20 novi sistemi i posle sekoj 1 star sistem MORA da se zameni bidejci stanuva kako mleko belo). Mozete da zamislite vo kakva sostojba se vakuum pumpite i kolkav vakuum tie mozat da postignat....
-Ako se vakumira star sistem vo koj vlagata vece go napadnala masloto na kompresorot ne pomaga tuka povece vakuum pumpa tuku mora nekolku pati da se promeni susacot za vlaga ( teska opercija so zavaruvanje/secenje), pa posle da se vakumira so pumpa.

POTREBEN ALAT ZA VAKUMIRANJE :
-Vakuum pumpa sposobna za podpritisok od 50 mikrona i povece
-ELEKTRONSKI vakuum metar
- Maslo za vakuum pumpata
-nepovraten ventil koj stiti vlagata sto vece e vo uljeto na pumpata ne se vrati vo sistemot ( na primer ako snema struja i sl )
-tvrdi bakarni creva za povrzuvanje

Ima uste edna rabota: NEPROPUSNOST na sistemot . Dozvoleno e gubenje na freon otprilika za domasnive klimi od 0.5-1.0 grami/god. Imate pretstava sto znaci ova pretvoreno vo potpritisok ( za kolku ce se zgolemi potpritisokot na kazalkata na manometarot za da za edna godina sistemot ne izgubi 1 gram freon) ? Toa e prakticno e merlivo samo so elektronskite vakuum metri ! Znaci prakticno so vakumiranje i ne moze da se proveri dali sistemot e nepropusten ( za toj pola saat vakumiranje i cekanje uste pola saat vo najdobar slucaj). Poradi toa najdobro e proverka na nepropusnost so koristenje na azot i nadpritisok od 15 bara. Bidejci ovde nas ne interesiraat montazi na novi klimi po defolt vnatresnata i nadvoresnata edinica se odvlazeni na potrebnite mimimalni 10PPm vlaga, ostanuvaat samo crevata i pertluvanjata koi gi pravi monterot. Ako napravi ubavo i cisto pertluvanje (prosiruvanje na krajot na cevkata ) bez ostri ivici i ostatoci od strugotini i ako go NAMASTI spojot pred steganjeto so maslo ( pazite tuka na ovie sitnici bidejci se od vitalno znacenje za nepropusnosta) postoi realna sansa deka toj spoj "vecno" ce drzi i ce bide nepropusten za freonot.

Ostanuva ODVLAZUVANJETO.
Ajde da vidime dali monterot i ce go napravi toa. Kako sto rekovme pred ova za da se dobie 10PPM vlaga MORA vakuumot da bide ispod 0.66 mbara sto moze da trae i vecno ako pumpata e slaba a ne samo 30 min. Dali e postignat toj podpritisok ce pokaze samo elektronskiot vakuum metar, a ne vremeto kolku pumpata sisa. Uste nesto za da se izvlece vlagata od sistemot potrebni se nekoi preduslovi. Vodata mora da e vo vid na para a ne vo tecnost. Znaeme deka so spustanje na pritisokot se spusta i T na isparuvanje na vodata, pa taka za ovoj podpritisok od 0.66mbara vodata isparuva na -27 C, no nemoze vednas i treba izvesno vreme koe mora da se obezbedi.
Vo praksa funkcionira vaka;
Ubava nova pumpa ( pomisluvas dobar monter) , prasanje dali uljeto e na dovolno dobro nivo i dali moze da napravi 50 mikroni podpritisok, vrzuva manometri koi i inace gi koristi (onoj za nizok pritisok bidejci e pokrupno bazdaren) i pumpa pola cas. Eden gospod znae kolku e podpritisokot, ceka pola cas ili eden cas vika dobro e. Sto e crno dobro? Za da skazalkata od manometarot napravi vidliv pomest od 0.1bar i nie vidime deka pumpata raboti e za 100 pati pogolemo od dozvolenata vlaga zatoa sto zboruvame za 0.66 mbara ili 0.00066 bara.
TOLKU OD VAKUMIRANJETO .
Ova ne se odnesuva verojatno za site monteri , zatoa i medju drugoto montazata e 50-60 e, treba i da bide ako se raboti strucno i ispravno, e sega sto razni "pekari" ova go koristat e drugo prasanje....
Sreca pak proizvoditelite vgradile susaci na izlezot od kompresorot ( na potisnata strana) taka da vlagata koja i e sosema vo mala kolicina, pri montaza na nov sistem, ja sobira zeolitot vo susacot i nas ni obezbeduva miren son i pri nestrucno i tkn "vakumiranje".
........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
Ni samiot ne znaev deka site klimi nemaat vgradeno susaci na voda, sto predizvikuva vakumiranjeto da e sepak od golema vaznost, sega sto "majstorite" go pravat kako sto go pravat e na nivna dusa.
Starite klimi so R22 i mineralno maslo se porezistentni na vlaga vo masloto, no ovie novive so R410a i poliestersko maslo se i te kako osetlivi na vlaga.

Прегледај го приврзокот 186569
Malo pojasnuvanje za poimot PRITISOK: Manometrite sekogas merat nad pritisok, ne go pokazuvaat atmosferskiot pritisok sto go pravi atmosferata na povrsinata od zemjata, se meri vo N/m2, 1N/m2=1Pa (Paskal), 1 bar=100000 Pa. Inace 1bar e priblizno isto so starata oznaka 1 atmosfera,
1atm=1kg/sm2, Za merenje na potpritisok se koristat torri (1torr=1000mikroni), mbari i mm Hg (milimetri zivin stolb). Atmosferskiot pritisok varira so promena na nadmorskata visocina i se vrti okolu 1 bar.
Nie so pomos na vakuum pumpata go spustame toj atmosferski pritisok, no nikogas nema da postigneme apsoluten pritisok nula, toa go ima samo vo vselenata.
Zosto go pravime vakumiranjeto? Od dve pricini: proverka na nepropusnost (ili propusnost vo dozvoleni granici ) i otstranuvanje na vodata od sistemot, no toa ne e vozmozno so ednostavno smukanje, tuku taa treba da se pretvori vo para i kako takva da se isisa od sistemot.
Od termodinamikata e poznato deka so padot na pritisokot vodata isparuva na se poniski T (ekspres lonecot pravi obratno- so podiganje na P ja podigame tockata na vrienje-isparuvanje na vodata).
No tuka ima edna kvaka: kako sto padja T na isparuvanje taka toa e se posporo i posporo, za da se ubrza potrebna e povisoka T na okolinata. Ako pumpata brzo go obara pritisokot moze da se sluci vodata da zamrzne vo sistemot i nisto od vakumiranjeto. Gledate kolku e ova slozena operacija, zatoa mi e smesno koga ce kazat majstorot uredno mi ja vakumirase klimata, mozebi pola cas potrosi na nea.
Doadjame do ednostaven zaklucok deka vakumiranje vo zima treba da se odviva mnogu poleka, a vo leto e mnogu poefektno. Zaklucok ne kupuvajte klima vo zima.....
Vtor moment e koristenje na dvostepeni vakuum pumpi, prviot stepen do 2500mikrona, a vtoriot do 500mikrona.
Ima dva momenta koga e potrebno vakumiranje:
-za star sistem koga se menuva freonot tuka ednostavno nema igranje i mora da se pravi vakumiranje so dva-tri pati ispiranje so argon
-za nov sistem koj nas ne interesira normativot e poednostaven bidejci se vakumira samo novopostaveniot cevkovod i vnatresnata edinica.
Da go razgledame malce ova vtorovo. Za sreca cesto pati vnatresnata edinica se prodava so vece montirani cepovi i polna e so argon, znaci e dehidratizirana i cista, pa nie samo gi vakumirame samo cevkite sto za rezultat, ako ne se izvrsi vakumiranje (ili se izvrsi, a takvo kako i da ne bilo) nema da predizvika steta. Znaci treba da pazime ako vn. edinica nema cepovi, monterot MORA da ima:
1.Digitalen manometar so sonda koja mora da ja iscisti so alkohol pred merenjeto
2.Bakarni cevki za vakuum pumpata
3.Nepovraten ventil medju klimata i pumpata
4Vakuum pumpa sposobna da napravi 50 mikrona vakuum
Koga pumpata ce napravi 500 mikrona vakuum treba da se ostavi sistemot bar pola saat da se vidi dali drzi toj pritisok i za kolku opadja, postojat tablici kolku e dozvolenoto opadjanje na vakuumot.....
E sega neka mi kaze nekoj dali nekoj monter se pridrzuval na ova?
Inace ako klimata ima susac na vozduh i ako ste sigurni deka go ima i ne mora da se raspravate so monterot tuku samo gledajte seir kako raboti i sami ce si donesete zaklucok. Ako go nema ovoj susac i ne vikajte monter sto gi nema ovie aparaturi od pogore....
Ima uste nesto vazno pri montiranjeto na cevkite. Ako monterot se odluci da ne pravi holenderi tuku da gi vari cevkite ce mu dozvolite da go napravi toa SAMO i SAMO ako pusti da strui ARGON niz cevkata sto ja vari. Ako zavaruva, a ne koristi argon (koristi plamen od brener ili tkn oksi-acetilensko zavaruvanje i boraks prasok za cistenje) od vnatresnata strana za cevkata kislorodot pravi strasna oksidacija na bakarot vo vid na crnila koi posle freonot ce si gi odnese so sebe do kompresorot.
Ako strui argon nema pojava na oksidacuja i se e cisto.
Gledav videa na You Tube, strasna rabota. Ova e mnogu vazno i ne go zaboravajte......

Fala na postot Zlatko!
Toj od pred 2 godini go nemav procitano - steta sto i ovaj post za nekoj den ce bidi zatrupan. Pokraj opremata sto treba da ja imaat monterite, musteriite treba da nabavat po eden pistol pa da imaat sansa da gi nateraat tipicnite "abe nema gajle" monteri so vakum pumpa od frizider da gi zapazat site ovie proceduri.
Mnogu lesno mozi da ti ostani pesok vo cevkite kako sto gi pikaat niz zid a ne vlaznost od vozduhot.. daleku se rabotite .

Od druga perspektiva, da pojdis vo bolnica, kolkav del od procedurite mislis deka doktorot ce gi zapazi? Sto ne e bas klima vo prasanje a ne pa na ovie da im e gajle za klimata za koja po 2 saati nemaat nikakva odgovornost.

Sent from my Redmi Note 4X using Tapatalk

 

[tzlatko]

@tzlatko
a sto mislis za ovaj suviot defrost sto go pravat klimite?

@Strelec ubavo obrazlozi nekolku posta pogore i ja se slozuvam vo potpolnost so toa.

 

[GT1]

@Strelec ubavo obrazlozi nekolku posta pogore i ja se slozuvam vo potpolnost so toa.

a ako toj suv defrost ne e vremenski definiran tuku go pravi klimata na neodredeno vreme ?
kako na primer ednas na tri dena koga e pod -5stepeni nadvor i koga e pooptererena klimata.

 

[tzlatko]

a ako toj suv defrost ne e vremenski definiran tuku go pravi klimata na neodredeno vreme ?
kako na primer ednas na tri dena koga e pod -5stepeni nadvor i koga e pooptererena klimata.

Potseti me no mislam deka vakov defrost pravat uredi koj ne se na vrvot na ponudata, tuku se nekoi vlezni modeli. Ako ne mozat da se podvedat pod "tajmerski" defrosti, togas edinstven odgovor se bagovi vo softverot bidejci algoritmot na invertorite e mnogu slozen. Drugo ete ne mi padja na pamet.

Ova so defrostive odi vo pogresna nasoka. Smetam deka vakov suv defrost e beskoristen i steten za bilansot na vkupnata potrosuvacka. No koga imame pravovremen defrost toj makar sto "trosi' energija kontraproduktivno, toa go vraca nazad so kamata koga izmenuvacot e cist, pritisokot na freonot raste, iskoristuvanjeto na pumpanjeto e zgolemeno (kompresorot na poniski vrtezi pumpa mnogu povece toplina vo sobata) i efektot na greenjeto si raste. Ako se napravi kalkulacija ce se vidi deka vkupniot efektot na ufrlena toplina e mnogu pogolem otkolku kasnenje na defrostot ili defrost po tajmer, a izmenuvacot e zakrecen so mraz.
Ovde ima uste edna rabota vo vrska ednoredni i dvoredni izmenuvaci i defrosti.
Moe mislenje e podobro ednoreden izmenuvac smesten vo golema kutija od dvoreden so ista povrsina no zbutan vo mala kutija. Zosto? Ednostavno golemiot izmenuvac ce ima dvojno pogolema izlozena povrsina za zafacanje na mraz i toj ce se zafati so dva pati potenok sloj nego na dvoredniot kade vnatresniot red e cist no beskoristen. Sega koga ce dojde na red defrostot, mnogu pobrzo i poefikasno ce se stopi mrazot od ednoredniot..... a za dvoredniot ce treba povece vreme i pogolem utrosok na energija.

 

[GT1]

Potseti me no mislam deka vakov defrost pravat uredi koj ne se na vrvot na ponudata, tuku se nekoi vlezni modeli. Ako ne mozat da se podvedat pod "tajmerski" defrosti, togas edinstven odgovor se bagovi vo softverot bidejci algoritmot na invertorite e mnogu slozen. Drugo ete ne mi padja na pamet.

Ova so defrostive odi vo pogresna nasoka. Smetam deka vakov suv defrost e beskoristen i steten za bilansot na vkupnata potrosuvacka. No koga imame pravovremen defrost toj makar sto "trosi' energija kontraproduktivno, toa go vraca nazad so kamata koga izmenuvacot e cist, pritisokot na freonot raste, iskoristuvanjeto na pumpanjeto e zgolemeno (kompresorot na poniski vrtezi pumpa mnogu povece toplina vo sobata) i efektot na greenjeto si raste. Ako se napravi kalkulacija ce se vidi deka vkupniot efektot na ufrlena toplina e mnogu pogolem otkolku kasnenje na defrostot ili defrost po tajmer, a izmenuvacot e zakrecen so mraz.
Ovde ima uste edna rabota vo vrska ednoredni i dvoredni izmenuvaci i defrosti.
Moe mislenje e podobro ednoreden izmenuvac smesten vo golema kutija od dvoreden so ista povrsina no zbutan vo mala kutija. Zosto? Ednostavno golemiot izmenuvac ce ima dvojno pogolema izlozena povrsina za zafacanje na mraz i toj ce se zafati so dva pati potenok sloj nego na dvoredniot kade vnatresniot red e cist no beskoristen. Sega koga ce dojde na red defrostot, mnogu pobrzo i poefikasno ce se stopi mrazot od ednoredniot..... a za dvoredniot ce treba povece vreme i pogolem utrosok na energija.

a moze so toj kratok defrost da se ladi kompresorot ako.e preoptovaren podolgo vreme?-da sluzi kako nekoja.zastita na kompresorot od pregrevanje.

 

[Scorpio83]

Da ne mu treba na nekoj merac za potrosena elektricna energija kako na slikava 800 denariПрегледај го приврзокот 186558

Mene

 

[Ljesh Njeri]

Нормално е, 99% од поискусните препорачувавме да се извади лулето и цревото од надворешната, оти лесно замрзнува и се затнува.
Ај се отопли ќе се стопи!
Извади го цевчето и стави сад под отворот на надворешната.

Fala druze.
Go trgnav luleto, mraz imase na otvorot i verojatno zatoa kapelo nasekade osven niz otvorot.
Go stopiv mrazot so fen i valjda ke se opravi.
Preporacuvate na minusni temperaturi da se trga luleto ili celo vreme?

 

[mdeni]

На минусни само.

 

[beneamata]

На минусни само.

А оние што се во згради и треба да висат низ прозор?

 

[Che59]

А оние што се во згради и треба да висат низ прозор?

Ај сега да не цртам, ќе си обесите инка со голем отвор и црево исто со големо фи и пак во канта или кофа.
Нема друго решение, во таква климатска зона сме и имаме екстремни разлики во + и -

Fala druze.
Go trgnav luleto, mraz imase na otvorot i verojatno zatoa kapelo nasekade дniz otvorot.
Go stopiv mrazot so fen i valjda ke se opravi.
Preporacuvate na minusni temperaturi da se trga luleto ili celo vreme?

Смета само во минусни ама ако си во куќа или стан каде климата ти е на тераса и можеш да си дозволиш кофа под неа, може цело време да е без лулето. Кој ќе го мисли дали утре ќе е -2 или -7, па да му стражарам и му правам тури-вади.
Кај мене е аут цело време, на двете клими не го ни знам каде е тоа лулето.

 

[Strelec]

А оние што се во згради и треба да висат низ прозор?

Клима со греач на тацна.

 

[GT1]

@Strelec kaj mozi vakava tava da se najde?

 

[dastan]

А оние што се во згради и треба да висат низ прозор?

ова со климиве и водата која истекува од дефростите и при нормална работа во лето кога ја вади влагата од собата е доста голем проблем,
имено пред неколку денови бев сведок на немил настан каде двајца соседи од зградата практично ќе се испотепаа бидејќи на овој од 4 кат водата му тече како река кога прави климата дифрост надоле и во комбинациај со ветер им ја носи на овие подоле право во прозорите која потоа мрзне и имаат проблем или неможат да отворат прозор или им замрзнува ролетната па треба да седат во темно или да ја искршат ако ја дигаат насила,
дополнително овој од подолниов кат му пререкуваше дека целата фасада е позеленета од константната вода која тече од климата.
ваше мислење за проблемов и секако можни решенија (она со коритцето под климата е донекаде решение бидејќи и тоа замрзнува на одводот и може да продолжи да биде проблем)
едит: примерот од последната слика е веќе друг случај цевката одводна е со ф50 па тешко дека ќе замрзне