Метафизика

Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
Умот сфатен како способност на човекот за рационално размислување. Тој ум, немаме друг. Дури и Ноус на Аристотел понатаму му дава отчет на тој ум. Еве прочитај што пишувам за тоа:

Shortly after Aristotle establishes his concept of the Nous, he dissolves his metaphysics into logic. After all the work he goes through to establish direct access to Being, he in a way ruins his own efforts. He first exempts metaphysics from the jurisdiction of logic and consciously refuses to set metaphysics according to the model of apodictic sciences. Thus, he secures an advantage of metaphysics over scientific knowledge. Soon after, he changes his mind, and he justifies this by the need for metaphysics to express itself through the stance of reason. He is not satisfied with phasis, he wants Being to express itself through kataphasis and apophasis. The simple words uttered by Being are no longer enough for him, he wants to reveal the truth of Being through logical judgments. Aristotle thinks that the Nous has a natural tendency to express itself through reason, and he is more than willing to facilitate that. He is actually worried that if Being were not to be able to express itself through the words of reason, it might remain closed in itself, that it could be lost in the chaos of unconnected truths. That’s why intuitive thinking must be subjected to a more precise determination — it must resort to logical judgments. In this way, however, it obviously loses its independence because it falls under the laws of discursive thinking. This turn from metaphysics to logic could have been foreseen, from the very moment Aristotle tried to determine metaphysics as a science (episteme). Metaphysics, for Aristotle, is always a science — sometimes the highest science (malista episteme), (Metafizika I 2, 32), sometimes the only independent science (mone eleuthera ton epistemon), (Metafizika I 2, 27) — but it is always science, even when it is only a science yet to be founded (episteme zetoumene). (Metafizika I 2, 4) In the mind of Aristotle, science and reason are always closely connected. Even when the object of the science is Being as Being, he formulates the science of metaphysics in a way that places logical demands for the greatest possible determination of the subject, as he would have done with any other science. According to him, metaphysics approaches Being from a certain point of view, from a certain perspective, considering the common state of all beings denoted by the word “exist.” (Metafizika IV 1, 21-22) Aristotle makes it clear that metaphysics is not logic, but it is on the best way of becoming so. In this way, Aristotle traced the path of metaphysics as logic, and thus determined its later development, which eventually ended twenty-three centuries later with Nietzsche’s claim that Being is nothing more than a kind of haze, a kind of deception. Of course, this Being that Nietzsche talks about is no more the Being that once appeared to Aristotle’s Nous in its fullness and purity; it is a fake Being that has been through the lies of logic, and through the fake separation of the subject and object. Nietzsche renounces that Being and starts to look for the true on his own.
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Умот сфатен како способност на човекот за рационално размислување. Тој ум, немаме друг. Дури и Ноус на Аристотел понатаму му дава отчет на тој ум. Еве прочитај што пишувам за тоа:

Shortly after Aristotle establishes his concept of the Nous, he dissolves his metaphysics into logic. After all the work he goes through to establish direct access to Being, he in a way ruins his own efforts. He first exempts metaphysics from the jurisdiction of logic and consciously refuses to set metaphysics according to the model of apodictic sciences. Thus, he secures an advantage of metaphysics over scientific knowledge. Soon after, he changes his mind, and he justifies this by the need for metaphysics to express itself through the stance of reason. He is not satisfied with phasis, he wants Being to express itself through kataphasis and apophasis. The simple words uttered by Being are no longer enough for him, he wants to reveal the truth of Being through logical judgments. Aristotle thinks that the Nous has a natural tendency to express itself through reason, and he is more than willing to facilitate that. He is actually worried that if Being were not to be able to express itself through the words of reason, it might remain closed in itself, that it could be lost in the chaos of unconnected truths. That’s why intuitive thinking must be subjected to a more precise determination — it must resort to logical judgments. In this way, however, it obviously loses its independence because it falls under the laws of discursive thinking. This turn from metaphysics to logic could have been foreseen, from the very moment Aristotle tried to determine metaphysics as a science (episteme). Metaphysics, for Aristotle, is always a science — sometimes the highest science (malista episteme), (Metafizika I 2, 32), sometimes the only independent science (mone eleuthera ton epistemon), (Metafizika I 2, 27) — but it is always science, even when it is only a science yet to be founded (episteme zetoumene). (Metafizika I 2, 4) In the mind of Aristotle, science and reason are always closely connected. Even when the object of the science is Being as Being, he formulates the science of metaphysics in a way that places logical demands for the greatest possible determination of the subject, as he would have done with any other science. According to him, metaphysics approaches Being from a certain point of view, from a certain perspective, considering the common state of all beings denoted by the word “exist.” (Metafizika IV 1, 21-22) Aristotle makes it clear that metaphysics is not logic, but it is on the best way of becoming so. In this way, Aristotle traced the path of metaphysics as logic, and thus determined its later development, which eventually ended twenty-three centuries later with Nietzsche’s claim that Being is nothing more than a kind of haze, a kind of deception. Of course, this Being that Nietzsche talks about is no more the Being that once appeared to Aristotle’s Nous in its fullness and purity; it is a fake Being that has been through the lies of logic, and through the fake separation of the subject and object. Nietzsche renounces that Being and starts to look for the true on his own.
И што нашол Ниче?
Баш ова го загледав пред некое време, не знам од кај го земале интрото ама јако е :D
 
Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
И што нашол Ниче?
Баш ова го загледав пред некое време, не знам од кај го земале интрото ама јако е :D
А ти со го читал Ниче за да водиме плодотворна дискусија? Ако ти кажам дека има негово учење за перспективизам, односно идејата дека привидот е во самата сушина на работите, ќе ти значи нешто без да гуглаш?

Вистинско знаење не се собира од клипчиња на Јутјуб, сака читање и работа.
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
А ти со го читал Ниче за да водиме плодотворна дискусија? Ако ти кажам дека има негово учење за перспективизам, односно идејата дека привидот е во самата сушина на работите, ќе ти значи нешто без да гуглаш?

Вистинско знаење не се собира од клипчиња на Јутјуб, сака читање и работа.
Го имам читано.....гледај го интрото у клипчето, добро е.
Што знаење собра ти со читање....ја знаеш ли природата на оваа реалност?
 
Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
Го имам читано.....гледај го интрото у клипчето, добро е.
Што знаење собра ти со читање....ја знаеш ли природата на оваа реалност?
Што си прочитал од Ниче, баш ме интересира? Еве во која книга зборува Ниче за перспективизмот? Ова нема да можеш да го најдеш со гуглање, или знаеш или не знаеш.
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Што си прочитал од Ниче, баш ме интересира? Еве во која книга зборува Ниче за перспективизмот? Ова нема да можеш да го најдеш со гуглање, или знаеш или не знаеш.
Заратустра, и тук таму по нешто....не ме испрашувај што како и за што рекол. Поентата ми беше да чујам од тебе што ти си научил, која е природата на оваа реалност.....што е тоа битие кое го спомнуваш често?
 
Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
Заратустра, и тук таму по нешто....не ме испрашувај што како и за што рекол. Поентата ми беше да чујам од тебе што ти си научил, која е природата на оваа реалност.....што е тоа битие кое го спомнуваш често?
Заратустра е поема, и не е филозофија во построга смисла на зборот. Нема врска, ќе ти одговорам за Битието, ама прво ќе ти кажам нешто за фушарите. Ако постои особина кај човечкиот род што суштински ме нервира, тоа е фушарството. Тоа ти е феномен на приучени, полуписмени луѓе кои сакаат да изгледаат пописмено и поучено отколку што генерално се. Овај феномен се однесува не само интелектуалното, туку го има во сите сфери на животот. Затоа живееме неквалитено, произведуваме неквалитетно, и конзумираме неквалитетно. Фушарството најлесно поминува во областа на интелектуалното, затоа што повеќето луѓе се фушари, па оној кој е за нијанса подобар фушар им се чини на послабите фушари дека знае повеќе од нив. Во светот на слепите, едноокиот е цар. Така да имаме википедиа и јутјуб образование, каде што луѓето мислат дека со гледање на три клипчиња и читање половина страна за некој концепт веќе се експерти за истиот. Размисли добро за себе каде се наоѓаш на скалата на интелектуалното фушарство.

Што се однесува за твоето прашање, Битието е едноставно постоечкото. Не поединечните бивствувачки, тики воопшто постоечкото. Тоа е онтолошката разлика за која зборува Хајдегер, разликата помеѓу Битието и бивствувачкито. За него сите филозофи од Платон наваму се занимаваат со бивствувачкото, а не со Битието само по себе. За Хајдегер единсвено валидно филозофско прашање е она за Битето, односно која е смислата на Битието, и зошто воопшто Битие а не Небитие. Понатаму тој во "Време и Битие" се префрла на испитивањето на субјектот кој го поставува тоа прашање, односно тукабитието, човекот кој е фрлен во светот и секогаш е веќе-при-нештата. На тој начин прашањето за Битеото се претвара во егзистенцијална херменевтика, односно обид да се испита која е суштината и смислата на тукабитието.
 
Последно уредено:

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Заратустра е поема, и не е филозофија во построга смисла на зборот. Нема врска, ќе ти одговорам за Битието, ама прво ќе ти кажам нешто за фушарите. Ако постои особина кај човечкиот род што суштински ме нервира, тоа е фушарството. Тоа ти е феномен на приучени, полуписмени луѓе кои сакаат да изгледаат пописмено и поучено отколку што генерално се. Овај феномен се однесува не само интелектуалното, туку го има во сите сфери на животот. Затоа живееме неквалитено, произведуваме неквалитетно, и конзумираме неквалитетно. Фушарството најлесно поминува во областа на интелектуалното, затоа што повеќето луѓе се фушари, па оној кој е за нијанса подобар фушар им се чини на послабите фушари дека знае повеќе од нив. Во светот на слепите, едноокиот е цар. Така да имаме википедиа и јутјуб образование, каде што луѓето мислат дека со гледање на три клипчиња и читање половина страна за некој концепт веќе се експерти за истиот. Размисли добро за себе каде се наоѓаш на скалата на интелектуалното фушарство.

Што се однесува за твоето прашање, Битието е едноставно постоечкото. Не поединечните бивствувачки, тики воопшто постоечкото. Тоа е онтолошката разлика за која зборува Хајдегер, разликата помеѓу Битието и бивствувачкито. За него сите филозофи од Платон наваму се занимаваат со бивствувачкото, а не со Битието само по себе. За Хајдегер единсвено валидно филозофско прашање е она за Битето, односно која е смислата на Битието, и зошто воопшто Битие а не Небитие. Понатаму тој во "Време и Битие" се префрла на испитивањето на субјектот кој го поставува тоа прашање, односно тукабитието, човекот кој е фрлен во светот и секогаш е веќе-при-нештата. На тој начин прашањето за Битеото се претвара во егзистенцијална херменевтика, односно обид да се испита која е суштината и смислата на тукабитието.
Зошто би ми било битно кај сум на скалата за фушерајство?
Едино битно е битието, и од таму се друго е срање у боја. А јас сум(битие нели), односно битисувам....се друго е помалку или повеќе небитно...доколку постои градација во битисувањето.
 
Член од
12 април 2021
Мислења
17
Поени од реакции
20
Јас се сметам за интелектуалец(мислител) , но немам којзнае колку читано. Имам поминато тешки моменти кои ме натерале на размислување и анализирање па сум стигнал до слични заклучоци без да читам. Дали тоа ме прави фушар?
 
Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
Јас се сметам за интелектуалец(мислител) , но немам којзнае колку читано. Имам поминато тешки моменти кои ме натерале на размислување и анализирање па сум стигнал до слични заклучоци без да читам. Дали тоа ме прави фушар?
Не е проблем кој колку има читано, проблем е во начинот на кој што се обидуваме да се презентираме пред луѓето. Не е никаква срамота да го немаш читано Хајдегер, Ниче или било кој друг, срамота е да лажеш дека си го читал а всушност си изгледал две клипчиња на Јутјуб за нечија филозофија па потоа да продаваш мадиња за бубрези на некои кои и тоа го немаат направено. И нема потреба да отвараш дупли профил, кој и да си, можеше ова да го постираш од првиот.
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Уште поинтересно прашање е ако постои колективен ум и големите мислители ги добиле информациите од таму у транс нели, дали они се фушерај?
Автоматски споено мислење:

Не е проблем кој колку има читано, проблем е во начинот на кој што се обидуваме да се презентираме пред луѓето. Не е никаква срамота да го немаш читано Хајдегер, Ниче или било кој друг, срамота е да лажеш дека си го читал а всушност си изгледал две клипчиња на Јутјуб за нечија филозофија па потоа да продаваш мадиња за бубрези на некои кои и тоа го немаат направено. И нема потреба да отвараш дупли профил, кој и да си, можеше ова да го постираш од првиот.
Кој го прави тоа?
 
Член од
29 март 2021
Мислења
301
Поени од реакции
864
Уште поинтересно прашање е ако постои колективен ум и големите мислители ги добиле информациите од таму у транс нели, дали они се фушерај?
Токму ваквите "прашања" се извор на невидени глупости, кои можат секоја дискусија да ја однесат во насока на плажата и љубов луѓенца.
Автоматски споено мислење:

Кој го прави тоа?
Некои таму, кои можат да се препознаат во ова. Како беше муабетот, во темната уличка во која си даваме отчет самите на себе, секогаш знаеме колку сме фејк.
 
Член од
12 април 2021
Мислења
17
Поени од реакции
20
Не е проблем кој колку има читано, проблем е во начинот на кој што се обидуваме да се презентираме пред луѓето. Не е никаква срамота да го немаш читано Хајдегер, Ниче или било кој друг, срамота е да лажеш дека си го читал а всушност си изгледал две клипчиња на Јутјуб за нечија филозофија па потоа да продаваш мадиња за бубрези на некои кои и тоа го немаат направено. И нема потреба да отвараш дупли профил, кој и да си, можеше ова да го постираш од првиот.
Грешка ме разбираш не се трудам да те дискредитирам или да ти продавам муда за бубрези. Искрено пробав да ја читам Заратруста ама многу драматично за мој вкус. Тоа не ме прави странец на чувството на беспомошност, безизлезност, стравот и резултатот на тие емоции кои се мислам основата на тој (ubermensch)
 

Bodhidharma

Avatara
Член од
17 септември 2011
Мислења
10.783
Поени од реакции
15.397
Токму ваквите "прашања" се извор на невидени глупости, кои можат секоја дискусија да ја однесат во насока на плажата и љубов луѓенца.
Јас само ја доведов во прашање твојата загриженост околу фејкерството....а твојата ароганција е толку голема да мораше да кажеш дека е невидена глупост идејата за колективен ум.
Некои таму, кои можат да се препознаат во ова. Како беше муабетот, во темната уличка во која си даваме отчет самите на себе, секогаш знаеме колку сме фејк.
Се што си е фејк, така да не му се замарај многу.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom