Секогаш сум ја сметал меланхолијата за најголема уметничка вредност, тагата, горчливото чувство и страдањето мора да се најдлабоките човечки емоции. Реално, од радост и среќа кој би се инспирал да направи некое големо дело? Што ќе допре до него да го придвижи за воопшто да направи нешто, кога си таму горе се е розево и не ти треба ништо, кога си доле работата станува пожива, кога си доле мотивацијата го добива својот полн ефект, до индивидуалецот е дали овие работи ќе го кренат горе (бар за момент) или ќе го докусурат.
Да не го тупам многу:
Не смее да помине темава без песна од My Dying Bride, особено без ова мало ремек дело
My Dying Bride - For My Fallen Angel
Една од омилените од Dream Theater
Dream Theater - Space Dye West
Исто една поомилена
Block Out - Trenje
Малку постарите сигурно се сеќаваат на одјавната шпица на МТВ со пингвините, мелахнолично ми најавуваше како дете, крај на програмата и време за спиење
Jean Michel Jarre - Oxygen 4
Крајот на Скарфејс, по падот на Тони иде нумерава, што ја прави сцената уште потешка
Giorgio Moroder - Tony's Theme