Дуел на бендови (оваа недела: Fantomas vs Melvins)

  • Креатор на темата Креатор на темата Толстој
  • Време на започнување Време на започнување
Два бенда со многу специфична боја на вокал. Вокално ако ги споредувам Еditors > The National, Мет нема големи вокални способности lets be real, на специфичност и емоција се вади. А додуша и песните на The National не се многу многу мелодични па не е голем минус тоа. Музички гледано The National >> Еditors. Многу повеќе ми лежи музиката на првите, многу почесто ги слушам... Иако се гледани како меланхоличен бенд мене пак ми се ептен фил гуд песничките, ете не знам оти, така се осеќам кога ги слушам, таква атмсфера ми ствараат. Некаква среќна меланхолија, не знам како да објаснам..

Тhe National +1

Мет има многу специфичен баритон кој е навистина тежок некој да го долови и покрај тоа што нема некој гласовен опсег.
Најдобар пример е за тоа Џони Кеш кој слично како и Мет нема гласовен опсег, ама дава препознатлив печат на неговите песни,
Има дури и изрека...Кога Џони ќе препее твоја песна, таа не е повеќе твоја.

Апропо темава гласам за The National и покрај тоа што Editors ми се исто така драг бенд.

Музички се поздрели, имаат подобри текстови кои заедно со гласот на Мет ги прават еден од најдобрите бендови на денешницава.
 
Нареден дуел, два бендови кои се поврзуваат со прогресив рокот и металот. Иако навидум различни, сепак творештвото им се сечи во овие правци. Па да видиме како би изгледал и овој дуел :D


dream-theater-receiv1.jpg


VS
Porcupine-Tree.jpg
 
Ги сакам Porcupine, али Dream Theater се пред нив у некои ствари. Главно у нелигавење :D. Така да глас за Dream Theater :roker:
 
Dream Theater all the way. Едни од најдобрите музичари свиреле во бендов, вокалот можеби им е најслабата алка. Искрено многу помалку сум ги слушал Porcupine али театарциве сметам дека се повеќе за мене.
 
Ги сакам многу и едните и другите, ама повеќе го сакам Mike Portnoy, па за него гласам. :D
 
Ги сакам многу и едните и другите, ама повеќе го сакам Mike Portnoy, па за него гласам. :D

How about Mike Mangini? :вонзем:

Ги слушам и уживам во Porcupine Tree поготово кога патувам или возам.

НО, Dream Theater all the way. Маестро на секој инструмент, легендарен бенд. Ми оставиле силен впечаток од настапите во живо, ги гледав 2 пати. Бендиште, многу долго на сцената, каква музика имаат создадено батките е за почит. Технички многу спремни, звучеа феноменал, без грешка.

Еве еден поздрав со пивото:
Breaking All Illusions

Сечено е интрото на почеток, али какво отварање солото на Петручи.:cuc:
 
Да направиме поинтересно, PTree, некако повеќе ме влечат они:roker::roker::roker::roker:
 
How about Mike Mangini? :вонзем:
Супер е и Мангини и одлично се вклопи во ДТ, иако јас повеќе го преферирав Марко Минеман за таму, али тоа е друга тема на муабет, да не го тупиме сеа.
 
И јас за Поркјупајн гласам, иако немаат јак гитарист (мислам на технички спремен) како Петручи, кој ми е во топ 3 на сите времња. Што се однесува до тапанарите, мене Гевин ми е подобар од Портној. Значи Портној е преопасен, ѕверотина, но стилот на Гевин, со повеќе нагласената џез жичка, мене лично повеќе ми се допаѓа.

Нешто кое ме напнува во Дрим, е вокалот. Значи ич не го можам. Човечето си има чист глас, добар вокал е, но ја има онаа фреквенција која ми смета на увово. Па затоа омилени ми се песните во кои помалку иди до израз пеењето и повеќе се инструменталки. Да речиме Home ми е ептен опасна песна, со етно елементи.

Од друга страна, Стивен ми е еден од најголемите музички умови и креативци на сите времиња, не само во последно, или во минатиов век после 80ти. Одличен музичар и перфекционист, и со Porcupine и со соло-кариерата. Растура максимално.

Мојот глас оди кај Porcupine, плус ради онаа поврзаност која ја имав со братучед ми и бендов, пред да си замини. Од кај 2008-ма до кај 2010-та, ептен ги слушавме.

Porcupine Tree-Anesthetize
 
Dream Theater - зашо се далеку покреативни и особено ми се свиѓаат у живо
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom