- Член од
- 6 јули 2006
- Мислења
- 117
- Поени од реакции
- 8
Здраво на сите,
не знам дали досега имало ваква тема отворено, пробував да најдам, но не можам.
Ја отворив затоа што јас лично имам огромен психички проблем односно растројство дереализација и деперсонализација. Чувството трае постојано веќе 7 години. Досега не сум нашла никој со кој ќе можам да го споделам ова, од една страна бидејќи на луѓето кои не пателе не им е јасно што е, а од друга страна бидејќи разговарање околу ментално здравје е се уште табу кај нас. Психијатрите и психотерапевтите не се доволно обучени не само кај нас туку и во светот во однос на оваа состојба бидејќи се смета за прилично нова, но сепак многу луѓе почнуваат да страдаат.
За да ви стане малку појасно за што се работи:
https://www.youtube.com/watch?v=JO18GRJm7pM
http://www.merckmanuals.com/home/mental-health-disorders/dissociative-disorders/depersonalization-derealization-disorder
https://en.wikipedia.org/wiki/Depersonalization_disorder
Дали има некој кој го искусува истото?
Сакам да споделиме искуства и начини како се справувате со тоа. Меѓусебна поддршка многу ќе ни значи. Да знам дека и јас не сум сама со ова.
Јас лично го почувствувам по смрт на близок, односно како пост-трауматски стрес пропратен со анксиозност, депресија, панични напади и сл. Но, тоа беше само тригер бидејќи ако се навратам наназад сум имала и пред тоа панични напади и слични мисли. Чувството на нереалност, живеење во филм/ сон и слично дојде наеднаш, буквално за еден ден. Сите чувства ми затапеа и сетилата ми се намалија особено видот и слухот. Станав раздравлива на се ама не можев да плачам, ни да се смеам. Имам поминато низ пекол доживувајќи се и сешто. Не дозволував луѓето околу мене да ме забележат и доста успевав во тоа. За мојата состојба разговарав со најблиските кои не можат да разберат што е тоа и си помислуваат дека сум луда. Не можам повеќе, ми треба поддршка, ми требаат слични луѓе како мене да споделувам работи.
не знам дали досега имало ваква тема отворено, пробував да најдам, но не можам.
Ја отворив затоа што јас лично имам огромен психички проблем односно растројство дереализација и деперсонализација. Чувството трае постојано веќе 7 години. Досега не сум нашла никој со кој ќе можам да го споделам ова, од една страна бидејќи на луѓето кои не пателе не им е јасно што е, а од друга страна бидејќи разговарање околу ментално здравје е се уште табу кај нас. Психијатрите и психотерапевтите не се доволно обучени не само кај нас туку и во светот во однос на оваа состојба бидејќи се смета за прилично нова, но сепак многу луѓе почнуваат да страдаат.
За да ви стане малку појасно за што се работи:
https://www.youtube.com/watch?v=JO18GRJm7pM
http://www.merckmanuals.com/home/mental-health-disorders/dissociative-disorders/depersonalization-derealization-disorder
https://en.wikipedia.org/wiki/Depersonalization_disorder
Дали има некој кој го искусува истото?
Сакам да споделиме искуства и начини како се справувате со тоа. Меѓусебна поддршка многу ќе ни значи. Да знам дека и јас не сум сама со ова.
Јас лично го почувствувам по смрт на близок, односно како пост-трауматски стрес пропратен со анксиозност, депресија, панични напади и сл. Но, тоа беше само тригер бидејќи ако се навратам наназад сум имала и пред тоа панични напади и слични мисли. Чувството на нереалност, живеење во филм/ сон и слично дојде наеднаш, буквално за еден ден. Сите чувства ми затапеа и сетилата ми се намалија особено видот и слухот. Станав раздравлива на се ама не можев да плачам, ни да се смеам. Имам поминато низ пекол доживувајќи се и сешто. Не дозволував луѓето околу мене да ме забележат и доста успевав во тоа. За мојата состојба разговарав со најблиските кои не можат да разберат што е тоа и си помислуваат дека сум луда. Не можам повеќе, ми треба поддршка, ми требаат слични луѓе како мене да споделувам работи.