Втора светска војна (1939-1945) - генерална дискусија!

Член од
28 декември 2015
Мислења
3.391
Поени од реакции
5.863
Тие, од Титаник до денес, слушам слаби плати давале

До ден денешен, оваа војна зема жртви.
Уште првата зема животи :


па што остана за WW2, ќе зема и наредни 100 години, и тоа ако сме отпимисти (имајќи предвид колку пати повеќе екслопозив е употребен)


:popce:

Виет Нам, Лаос и Камбоџа да не споменуваме, тоа сеуште деминерски тимови се на терен, а крајот на ратот е 73-75, зависи кој како рачуна. 1/5 од територија сеуште неупотреблива ради заостанати средства.

 
Член од
23 ноември 2011
Мислења
14.322
Поени од реакции
32.862
Па во Битолско редовно се пронаоѓаат артилериски гранати од Првата светска, еден од најоштетените градови во таа војна. Во Тиквешијата исто има такви „експонати“, тоа е линијата на Македонскиот фронт.
 

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.398
Поени од реакции
7.848
Тие, од Титаник до денес, слушам слаби плати давале
После тонењето на Титаник како дел од White Star Line, со посредство на британските власти поради драстичниот пад на компанијата, доаѓа до спојување на White Star Line & Cunard Line, при што компанијата ги носи двете имиња. По извесно време Cunard го изоставува White Star и постои како таква до денес, но после 90 пробни денови на нов вработен од компанијата, до ден денес мора да се пројде таа White Star Service академија и задолжително се носи пинот на униформата како продолжение на традицијата од времето на Титаник. Инаку двете најстари компании за прекуокеански транспорт на патници моментално во светот се британските Peninsular and Oriental Cruises, Cunard, двете во сопственост на британската дивизија на американската корпорација Carnival e.g Carnival UK.

Единствениот оперативен полнокрвен трансатлантски патнички крстосувач плови под знамето на Cunard, Queen Mary 2, дел од флотата на трите кралици на компанијата, и со тоа ја носи плавата трака како знак на традицијата, (blue ribbon for fastest transatlantic crossing).

И покрај тоа шо се преземени од Carnival, доста бенефиции се скратени, плати итн, но сепак се едни од компаниите кои имаат најдобри работни услови, настрана традиционалното британско патничко крстосување со арт деко ентериер итн. Сеуште ја држат традицијата во живот, воедно и сите бродови се преполни со историски артефакти и оригинални слики од долгогодишната, скоро двовековна традиција на Cunard.
Cunard e воглавно фокусиран на world voyages, како екстра луксузна класа на патничко крстосување.

Мотото е, Above all, we are Cunard ;)

Може грешам со преводите, никогаш не сум сретнал 90% од терминологијата на друг јазик освен англиски.
 
Член од
29 декември 2007
Мислења
556
Поени од реакции
1.282
If for every Soviet who died in the Second World War a minute's silence was declared, the world would be silent for 50 years.
Тие жртви ќе беа сигурно помали да не беше тоталитарниот режим на Сталин каде човечкиот живот е многу ефтин. А ако се додадат Холодомир, гулази, разни чистки,итн, the world would be silent for close to 100 years.
 
Член од
28 декември 2015
Мислења
3.391
Поени од реакции
5.863
Треба да се напомене дека значаен дел од загубите, особено од 22.јуни 41 до јануар 42 се директ вина на Сталин, нешто за кое дури и верниот пес Ворошилов му го срочил во фаца на Сталин. Чистките и ставањето на подобни морони за команданти на секакви единици, од чети до фронтови (групи на армии) си го направило своето. Би рекол дека барем 1/5 од тие 27 милиони мртви кои ги дава СССР во WW2 се на душа на Сталин.

Исто е и со Хитлер, но во многу помал обем. Хитлер ни оддалеку не бил микроменаџер на ниво на Сталин и Берија, човекот бр.2 во Архипелагот Гулаг.
 

Klin

Колце
Член од
6 јануари 2014
Мислења
4.398
Поени од реакции
7.848
Надвор од темата, сепак сметам нешто интересно кога сме веќе кај морепловството,











RMS Macedonia was the fourth of the P&O "M" Series passenger liners.

RMS Macedonia cost P&O £344,296 and, unlike some of her sister ships, survived WW1 and was ultimately sold to Amakasu Gomie Kaisha in Japan for £25,000 and scrapped .

RMS Macedonia's maiden voyage commenced on 13 Feb 1904 with a trip to Bombay via Marseilles. On April 29 1904 she commenced service delivering mail to Australia making a round trip in about 16 weeks. On the return leg of her maiden voyage she brought home the survivors of Australia which had been wrecked in June of that year.
On arrival at Gravesend on 24 December 1904 she collided with Christian IX a cargo ship whilst in dense fog but was not damaged and was able to sail again after three weeks. She made a trip to the Far East in 1907 and set the record for the run between Freemantle and Colombo at 7 days 20 hours.

During May 1910 RMS Macedonia was fitted out with radio equipment and received news of the death of King Edward VII.

In 1913 she made her first voyage to Auckland in New Zealand.
RMS Macedonia was requisitioned by the government for use as an Armed Merchant Cruiser (AMC) at the beginning of WW1. She was commissioned on August 8 1914 and by August 10 had been fitted with eight 4.7 inch guns - the conversion was done at Tilbury in record time.

Her first task during the war was to set sail for the West Indies and later patrol the coast of South America. On 17 September she met with another AMC, HMS Carmania (formerly the Cunard liner SS Carmania) that had suffered damage in action. Both ships made is safely to Freetown in Sierra Leone.

In October HMS Macedonia joined a search for the German light cruiser Karlsfuhe alongside HMS Bristol.

On 3 December 1914, she was ordered to join cruisers Caernarvon and Kent and travel to the Falkland Islands. On 6 December they sighted battlecruisers HMS Invincible and HMS Inflexible and reached Port Stanley the following day. HMS Canopus had meanwhile mined the entrance to Port William. Meanshile Admiral Von Spee's squadron was approaching the Falkland Islands intending to raid the radio station and purloin coal stocks.

The British ships were taken by surprise whilst coaling but the Germans fled South. Thereafter ensued the Battle of the Falklands Islands during which four German cruisers were sunk. The main British fleet then departed leaving HMS Macedonia and HMS Bristol behind. Two German vessels were then sighted - that turned out to be the Baden and the Santa Isobel - both colliers. Both ships were ordered to stop, the crew taken off and the colliers sunk - both took shots at Baden but HMS Macedonia polished off Santa Isobel on her own.

For the rest of the war HMS Macedonia patrolled South America and undertook convoy protection duties. Her last wartime voyage was a departure from Dakar to Newport leaving on 31 October 1918.

Three years after the end of the war was spent as a troop transport ship and she was reconditioned at the Navel Dockyard in Portsmouth. RMS Macedonia returned to the mail service with her first trip from Tilbury to Bombay on 15 September 1921. She spent the last 10 years of her service on the India and Far East runs.

  • Type: Passenger liner
  • P&O Group service: N/K
  • P&O Group status: Owned by parent company
  • Registered owners,managers and operators: The Peninsular and Oriental Steam Navigation Company
  • Builders: Harland and Wolff Ltd.
  • Yard: Belfast
  • Country: UK
  • Yard number: 355
  • Registry: Belfast
  • Official number: 116012
  • Signal letters: N/K
  • Call sign: N/K
  • Classification society: N/K
  • Gross tonnage: 10,512 grt
  • Net tonnage: 5,244 grt
  • Deadweight: N/K
  • Length: 530.4 ft
  • Breadth: 60.4 ft
  • Depth: 25.5 Ft
  • Draught: N/K
  • Engines: Two quadruple-expansion four cylinder steam engines
  • Engine builders: Harland and Wolff Ltd.
  • Works: Belfast
  • Country: UK
  • Power: 13,000 ihp
  • Propulsion: 2 screws
  • Speed: 18 knots
  • Boilers: Coal-fired, five double-ended and two single-ended boilers, 215 psi
  • Passenger capacity: 377 first class, 187 second class
  • Cargo capacity:196,580 Cu Ft in 6 holds served by 10 hydraulic cranes
  • Crew: 370
  • Employment: Built for either the UK-Australia or UK-India mail service
  • .7.1903: Launched by Harland and Wolff Ltd., Belfast (Yard No. 355), for the company.
  • 20 Jan 1904: Registered.
  • 8 Aug 1914: Hired by the Admiralty for service as an armed merchant cruiser and converted at Tilbury.
  • Early 1914: Plating to the bridge was raised as she was a very wet ship forward.
  • Nov 1916: Compulsorily purchased by the Admiralty, but the company contested their right to do so
  • Feb 1917 sold back to P&O
  • 20 Oct 1921: Sailed on her first post-war commercial voyage, from Tilbury for Bombay.
  • Nov 1931: Sold for £25,000 to Amakasu Gomei Kaisha, Japan, for demolition at Yokohama.
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.293
Поени од реакции
78.949
Исто е и со Хитлер, но во многу помал обем. Хитлер ни оддалеку не бил микроменаџер на ниво на Сталин и Берија, човекот бр.2 во Архипелагот Гулаг.
Aко зборуваме за контрола на подредените, да, Стаљин е далеку поголем микроменаџер (Берија негова продолжена рака), а ако зборуваме за воени работи, тогаш е малку покомплицирано. На почетокот Стаљин е параноичниот микроменаџер, кој нема доверба во подредените (генералите), а Хитлер е лидерот кој само дава насоки, а генералите си го работат своето. Но, како што изминува војната, состојбата на теренот се менува, Хитлер е се понервозен и попараноичен (особено по атентатот), дрогите си го прават своето, но, парадоксално е се поубеден во својата месијанска природа. Тогаш и се повеќе им се меша на генералите, ги отпушта, понекогаш зазема и нивни позиции и многу повеќе микроменаџира во воените работи. Во еден момент се занимавал со некои батаљони, дури. Стаљин пак, обратно - како се менува среќата на бојното поле, како одминува војната, се помалку им се меша на Жуков и компанија и се повеќе ги остава да си ја вршат работата.
 
Член од
18 мај 2008
Мислења
7.560
Поени од реакции
17.592
Како што имало во Украина бандераши и партизани, како што имало во Франција Петенаши и отпор, како што имало квинслинзи во Норвешка, така имало и во Македонија колаборатори, а посебно со оглед на тешките покољи од Србите и тоа дека Татарите се кријат под маската и паролите на ВМРО, кое рака на срце во крајните години на своето постоење е само името и врши терор над пиринците, но сеуште има некој занес дека се бори за самостојна Македонија. А дека некој бил во Татарска управа и бил регрутиран е точно. Исто како што Татарите регрутирале и во Ј.Србија и Срби работеле во управа. Нормално е дека со оглед на текот на историјата тука да се грабат Татарите по народот, не им бил ни прв ни последен пат.
Така што и без историската позадина и страшните пропаганди од сите 3 соседа, сосема нормална работа во ек на окупација е да има колаборанти, па како што Французите го сметаат маршалот Петен за предавник, така и ние ги сметаме колабораторите со окупаторот за предавници. Единствено нации како Татаристан и усташите се дичат и слават морони како пример Павелич. Тоа е веројатно од комплекс на пониска вредност и вечно непомирување со реалноста, која ги става на страна на Менгеле, логори, силувања, простори за живот итн. кое е најголемо лудило барем во поновата историјата на човештвото.
Сосема јасно и документирано е дека има Македонски партизани во Егејска, Пиринска, Вардарска и Преспанска Македонија, кои се декларираат како Македонци и формираат Македонски воени формации и се борат со Бугарските, Германските и Албанските окупатори. Сосема јасно и документирано е дека учество на АСНОМ земаат Пиринци, Егејци, Преспанци Вардарци и што таму се кажува. Тоа го кажуваат Бритнаци, Руси, самите партизани, Грци итн. Т.е. сите нации кои продефилирале тука за време на ВСВ освен бугарите(и мали хрвоје, кој истражувал на татарска википедија).
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.293
Поени од реакции
78.949
George Munger

Геринг се убил со цијанид, кој му го доставиле скришно и избегнал бесилка. Неговото, како и телата на оние десетмина врвни нацисти, кои биле обесени, се соблечени, ставени во сандаци (на кои е напишано име на рандом американски војник - Геринг го добил името Џорџ Мангер), тајно однесени во капела и кремирани. Пепелта во река расфрлана.
 

Björn

Does Your Mother Know?
Член од
14 август 2006
Мислења
43.293
Поени од реакции
78.949
Кое пловило на Оската, последно во војната, соборило сојузнички авион?

Италијанската подморница Торели (Маркони класа) во служба на Јапонската царска морнарица, која била нападната од американски бомбардери кај Кобе, соборила еден со 13.2mm бреда ПА топ, пред самиот крај на војната.

....
Имено, после Боксерското востание, неколку европски земји добиле поседи во Кина. Меѓу нив и Италија.
Италијанците држеле мала површина во Пекинг, Шангај и малку повеќе во Тјенџин, кој го користеле и како пристаниште за своите далекуисточни воени пловила, кои пак во текот на војната, најчесто имале улога да ја спроведуваат ретката размена помеѓу Јапан и остатокот од Тројниот пакт.
Италија како потписник на Антикоминтерната и Тројниот пакт, во поглед на своите кинески поседи, останала незасегната од јапонската инвазија. Италијанските далекуисточни пловила и копнените ресурси во Кина, продолжиле да егзистираат несметано, за разлика од истите, на сојузничките земји, чии копнени поседи дошле под окупација на Јапан, а човечките ресурси во заробеништво.


Италијански маринци во Кина.

Кога во септември 1943-та Италија сменила страна, нивните човечки и други ресурси на далечниот исток се нашел длабоко во непријателска територија. Барем на хартија.
На копното Јапонците веднаш ги опколиле италијанските поседи и побарале од италијанската војска да се предаде или да продолжи да се бори на страната на Оската.
Во Шангај Италијаните држеле мала територија околу една радио станица, со стотина луѓе, наоружани само со рачни бомби и лесно стрелачко оружје. Не ми е баш најјасно зошто не се предале веднаш, бидејќи биле опколени со десеткратно поголема сила, опремена и со други категории оружја.
Почнала борба, во која Италијанците издржале 24 часа, при што одбиле неколку банзаи-јуриши. После се предале.
Во Тијенџин било покомпликувано. Таму имале околу 600 војници, со нешто лесна артилерија, оклопни коли Ланчија и доста италијански цивили. Храна и ресурси имале за една недела.


Ова се италијанските оклопни Ланчии во Кина. Четири имало. Велат дека во првичните борби во Тјенџин добро се покажале против јапонската пешадија.

И тие биле опколени со десеткратно поголема, подобро наоружана сила, но не сакале мирно да се предадат. Јапонците почнале со бараж, за да им доловат што ги чека. Почнале некои борби, но, набргу, Италијанците дознале дека се наближува уште поголема јапонска сила и највеќе заради цивилното население, се предале.

Поголем дел од Италијанците завршиле во лошо јапонско заробеништво, во потполно исти условии како и сојузничките заробеници. Дел од нив прифатиле да продолжат да се борат на страна на Оската.

Дел од пловилата на морнарицата биле потопени од самите Италијани, за да не паднат во раце на Јапонците (екипажот отишол во заробеништво), а дел продолжиле да се борат на страна на Јапонците и Германците (кои имале отворено воена поморска база во Малаја).
Tука треба да се спомне дека бројот на Италијани кои излегол од заробеништво и пристапил кон Оската, се зголемил по воспоставувањето на Република Сало.

Италија ја снабдувала и Кина со авиони и персонал, но тоа е пред официјалниот почеток на Војната и е друга приказна.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom