ќе ги фрлам сите години кај што се трудев да ја заменам љубовта со исфорсирана индивидуалност и за инает постанување на подобар човек, ќе фрлам се само го осетам тоа чувство да бидам сакан и обожаван од некоја, да ми звони телефонот на секој саат, да седам до сабајле и само да мислам на неа, да се смеам ко нездрав на секој обид на хумор само затоа што да гледам да се смееш.
најголема грешка ми беше што не загризав јако на некоја и да не ми е гајле дали ќе се разочарам, дали ќе се заебам да не мислам на сите негативни работи и срања што ми вртат во глава, сфатив дека само со тебе ќе имам конечно мир, ќе го имам тоа конечно што го барав.
а јас се решив индивидуалец ќе бидам, ќе форсирам успех и за инает ќе бидам среќен, не верував дека толку ќе ми требаш колку што ми требаш сега, да се затерав и глава да изгубев по некоја само да го исфрлам филозофскиот менталитет дека се има логика
требаше да живеам а не да разберам како да живеам.