Ноќва, открив големи нешта....останав со отворена уста.
Како се вовлеков ја во ова?
Кога стасав толку длабоко бре?
Дали јас ја барам бељата или она мене, веќе боли ме курац. Важно секогаш се наоѓаме.
А како ли сега да те оставам сам.
Кога го знам за тебе и она кое сам уште не го знаеш.
Ма овде сум мочко еден тргај ваму...
...се разбира дека заслужуваш да те искршат од ќотек во мое име, огромна е неправдата дебилу мој, понекогаш мислам дека забите ќе ми пукнат од стискање, толку се спречувам да отерам се у пич...ама слаба сум на тебе, не се давам, се ќе испоубијам од мака ама ја жива ќе останам.
Не си сам, проклет да си коњу.
А што се однесува до таа твоја драга кобила...да знае колку сега мене работата ми ја заебуваат нејзините некогашни грешки!!
Колку идиотски...јас, која имам само најчисти мисли за него, трпам тони и тони гомна само бидејќи она со своето болно шизофренично его некогаш решила да му ја сјебе психата.
Кога ќе ја видам нареден пат крвта ќе и ја испијам, и тоа од кригла, преку глава ми е се.
...ама еден ден ќе видам аир од се шо вложив и од сите бедови кои ги истрпев без збор да писнам освен на ебанава хартија, нели?
..НЕЛИ?!?!
Бар пред да споулавам.
Бар едно гратис пиво да фатам.