Венецуела следна станица ?

Велко камионџијана

Кенгur Lavoви гроup
Член од
20 март 2009
Мислења
379
Поени од реакции
98
Финтата е што на некој начин, Милојко е во право, ама ето ...

Башка, ќе успее финтата негова, ама WWIII се вика
 

Human

Explorer
Член од
10 октомври 2009
Мислења
12.436
Поени од реакции
5.129
Мислам дека нема да им успее ова ..
шом и Human ја свати целава работа :) тешко ...
Не знам што е тешко за разбирање.... се знае дека во Ирак отидоа заради нафта, а не заради демократија...
Секој си ги гледа интересите...
Ако на Американците им е до толку да шират демократија, може да почнат од Судан, Сомалија и останатите Африкански диктатури и анархии... ама немаат интерес таму. :)
 

Милојко

Идем Куме Кући
Член од
17 ноември 2008
Мислења
3.072
Поени од реакции
554
Нема потреба повеќе да се коментира, Милојко и Србија ќе ги решат на САД и end of story!

Мислиш нема ?

Ај живи били па видели.


Кој не подценил маму сме му ебале.

Само мало подсетување

Продор који је одлучио исход рата
После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата.
„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави. Вукла нас је неизмерна жеља да што пре стигнемо у родни крај”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизије из Уба.
Та огромна жеља водила је војнике из победе у победу тако да је, по речима Д’Епереа „српску пешадију и француска комора на коњима једва стизала”. Зато и не чуди што је Скопље ослобођено већ 25. септембра, после чега је српска војска кренула према бугарској граници. Само четири дана касније, у штабу Франша д’Епереа Бугари су потписали капитулацију...
Српска војска је наставила продор и када су Британци и Грци код Дорјана доживели неуспех чиме је и исход целе операције био доведен у питање, а спречили су и Немце да се утврде на линији Пећ–Косовска Митровица–Куршумлија–Ниш. Јединице прве армије су у Нишкој операцији за само неколико дана победиле противнике, тако да је српска војска већ 11. октобра ушла у Ниш. Тиме је првој армији био отворен пут у моравску долину тако да је Петар Бојовић, на челу Дунавске дивизије 1. новембра победоносно умарширао у Београд. За то време јединице друге армије су ослободиле западну Србију. Већ 3. новембра капитулирала је Аустро-Угарска, чиме су се стекли услови да српска војска пређе Дунав, Саву и Дрину.
-----------------------------------------------------------
Франше д’Епере, француски маршал: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”
Роберт Лесинг, министар спољних послова САД: „Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”
Винстон Черчил, министар британске морнарице: „Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”
Пол де Шанел, председник француског парламента: „После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”
Алфред Краус, аустријски генерал: „Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”
Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”



--- надополнето ---



Уфффффф, само дај боже да сум жив да видам, па ако БОГ да и да учествуем


 

iksimkd

ШшшШшшШ...
Член од
31 јули 2007
Мислења
5.000
Поени од реакции
2.184
Мислиш нема ?

Ај живи били па видели.


Кој не подценил маму сме му ебале.

Само мало подсетување

Продор који је одлучио исход рата
После таквих борби и напора главни део фронта је пробијен. Освојен је важан положај Соко, а 16. септембра Југословенска дивизија, састављена од добровољаца, и врх Козјак, чиме је отворен пут за Тиквешку долину. Почео је продор који је одлучио исход рата.
„Сломили смо сваки отпор непријатеља, а онда кренули у јуриш који ниједна сила није могла да заустави. Вукла нас је неизмерна жеља да што пре стигнемо у родни крај”, сећао се Иван Филиповић, редов Дринске дивизије из Уба.
Та огромна жеља водила је војнике из победе у победу тако да је, по речима Д’Епереа „српску пешадију и француска комора на коњима једва стизала”. Зато и не чуди што је Скопље ослобођено већ 25. септембра, после чега је српска војска кренула према бугарској граници. Само четири дана касније, у штабу Франша д’Епереа Бугари су потписали капитулацију...
Српска војска је наставила продор и када су Британци и Грци код Дорјана доживели неуспех чиме је и исход целе операције био доведен у питање, а спречили су и Немце да се утврде на линији Пећ–Косовска Митровица–Куршумлија–Ниш. Јединице прве армије су у Нишкој операцији за само неколико дана победиле противнике, тако да је српска војска већ 11. октобра ушла у Ниш. Тиме је првој армији био отворен пут у моравску долину тако да је Петар Бојовић, на челу Дунавске дивизије 1. новембра победоносно умарширао у Београд. За то време јединице друге армије су ослободиле западну Србију. Већ 3. новембра капитулирала је Аустро-Угарска, чиме су се стекли услови да српска војска пређе Дунав, Саву и Дрину.
-----------------------------------------------------------
Франше д’Епере, француски маршал: „То су сељаци скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, то су људи слободни, несаломиви, горди на себе и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето како су се за слободу земље ти сељаци без напора претворили у војнике, најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих. То су те сјајне трупе, због којих сам горд што сам их ја водио, раме уз раме са војницима Француске, у победоносну слободу њихове отаџбине...”
Роберт Лесинг, министар спољних послова САД: „Кад се буде писала историја овог рата њен најславнији одељак носиће назив Србија. Српска војска је учинила чуда од јунаштва, а српски народ претрпео је нечувене муке и такво пожртвовање и храброст не могу проћи незапажено – они се морају наградити.”
Винстон Черчил, министар британске морнарице: „Што се тиче Србије она се заиста борила очајнички и славно, са страшним последицама по себе...”
Пол де Шанел, председник француског парламента: „После Турске – Бугарска, после Бугарске – Аустрија, Срби су у Београду. Ми се поносимо што смо били на страни ових хероја за време њиховог трогодишњег изгнанства и ратовања.”
Алфред Краус, аустријски генерал: „Овом приликом треба напоменути да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”
Виљем Други, немачки цар, у телеграму бугарској Врховној команди: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је о исходу рата. Срамота!”



--- надополнето ---



Уфффффф, само дај боже да сум жив да видам, па ако БОГ да и да учествуем


Ај стварно, живи били па видели, можеби ќе дочекаме уште еднаш САД и НАТО да ве бомбардираат ама овој пат малце појако па можеби тогаш ќе ви дојде паметот.
 

Toecutter

Biafran Baby
Член од
12 мај 2009
Мислења
5.243
Поени од реакции
2.444
Кој не подценил маму сме му ебале.

Уфффффф, само дај боже да сум жив да видам, па ако БОГ да и да учествуем

Темата не е за четничка пропаганда туку за можноста САД/Колумбија да ја нападнат Венецуела...

Можеш да отвориш тема каде ти и твоите другарчиња четничиња ќе си дискутирате колку влакна имало во брадата на Дража,колку долго било јажето на кое висел (или го стрелаа?) и дали духот на Дража се појавува на рамна гора...
Инаку немај гајле нема да ве нападнат пак,1999 помина сега напаѓаат ради нафта,а нафта немате...дури и шајкачи и опинци увезувате од Кина...беља...


Oн-топик

Се појави долгоочекуваниот,магичен збор...мантрата на администрацијата на САД...

The preparation phase in the international community, with the help of Colombia, is in plain execution”, manifested the text, referring to last Thursday’s session in the Organization of American States (OAS), during which the Colombia government accused Venezuela of harboring “terrorists” and “terrorist training camps” and gave the Chavez government a “30-day ultimatum” to allow for international intervention.

The letter continued with more details, “I told you before that the events wouldn’t begin before the 26th, but for some reason they have moved forward several actions that were supposed to be executed afterward”.

“In the United States, the execution phase is accelerating, together with a contention force, as they call it, towards Costa Rica with the pretext of fighting drug trafficking”.

On July 1, the Costan Rican government authorized 46 US war ships and 7,000 marines into their maritime and land territory.
The true objective of this military mobilization, said the letter, is to “support military operations” against Venezuela.
http://www.chavezcode.com/2010/07/chavez-us-and-colombia-plan-to-attack.html

The 2010 Pentagon budget included a $46 million USD request to improve the installations at Palanquero, in order to support the Command Combatant’s “Theater Posture Strategy” and “provide for a unique opportunity for full spectrum operations in a critical sub region of our hemisphere where security and stability is under constant threat from narcotics funded terrorist insurgencies, anti-US governments, endemic poverty and recurring natural disasters”.
Се очекува некаква фолс флег ситуација...
 

Принцезичка

courage is contagious
Член од
12 декември 2008
Мислења
1.556
Поени од реакции
348
изгледа дека ја чистат куќата.
Ги убиваат водачите на ФАРК ( бунтовниците во колумбија )

Colombian forces have killed the Farc's top military chief in one of the most devastating blows to the country's biggest rebel army in its 46-year history.

Jorge Briceño, known as Mono Jojoy, was killed along with 20 guerrillas in a bombing raid on Wednesday on his camp in an area known as La Macarena in south-eastern Colombia. His body was identified today.
http://www.guardian.co.uk/world/2010/sep/23/farc-commander-killed-air-strike

:)
 

Kajgana Shop

На врв Bottom