Да плачам.И не ми е срам кога тоа ке се случи.Ако веке ми дошло занчи има зошто.А за тој што ке ме гледа..тоа е негово што ке си помисли.А иначе немам намера со тоа да добијам или извлечам нешто до него.
А инаше плачам пред другарки,пред мајками, и сама.ама под еден услов. ДА ИМА ДОБРА ПРИЧИНА...