Епа ми се свиѓа што звучи како nursery song (ради речиси правилната рима) а сепак е сериозна. Јас колку што ја разбирам, Лондон се става над се (да не речам се прави газда) па дури и над Господ (во деловите што ти се болдирани). Малку е боемска песнава, вика дека да се биде човек е благослов: Joy upon joy and gain upon gain
Are the destined rights of my birth - со самото тоа што е роден човек, му следи радост и придобивки во животот и со тоа се гордее: I am Man, Man, Man - со голема буква се пишува како што се пишува Lord. Низ цела песна се осеќа гордост и ептен ми се свиѓа, не е тешка (со conceits и такви работи) ама па и не е ни секој стих туку така провиден.
Ја немам прочитано The Iron Heel така да ако лупам глупости немој да ми се смееш

Ова е толкување од едно читање само, да не си речеш "шо се праи паметна оваа" :kesa: