Драга Кајгана (виртуелен дневник)

  • Креатор на темата Креатор на темата Acid
  • Време на започнување Време на започнување
Драга

Кога сме кај становите што ги спомна членот пред два поста.
Вчера бев договорен да разгледам стан. Одам точно во терминот, не знаев кој го огласува ама претпоставував дека е агенција. Доаѓа госпоѓата, се качуваме да го разгледаме. Станчето е постара градба ама сочувано, солидно дури би рекол и перфектен распоред иако има потреба од реновирање. И тераме муабет ова она...и госпоѓата вика ова е тоа што го гледате газдите не се тука отселени се во Америка станот не е користен 15-ина години и при договорот газдите ми поставија само еден услов.
- Станот да го продадам само на Македонци, за останати не доаѓа предвид макар и не се продал.
И оп те обзема чувство на задоволство што има такви луѓе макар и не го купил станот.

Е тоа е патриотизам Драга, а не мафтање со знамиња, коњаници, пеење песни и лигавење со 3 промила алкохол во крвта и чукање во гради кој е поголем Македонец. Вака се брани државата, вака се јача нацијата.
А не како оние од кит-го маркети, паскалин кафе, модерна студио, сега и тинех и останати милион примери на продажба на косоварите.
После другите ни биле криви, НЕ, самите сме криви зошто сме ситни души продадени за пари.
Поздрав.
 
Одам во една државна институција да завршам некоја работа и таму требаше да поднесам некоја пријава. Како да бе е доволно што на времево се мкнам па мораше животот да се поигра со мене. Како би ја пополнил побрзо пријавата ми дадоа веќе пополнта како урнек. И како за беља стоеше нејзиното име... Што би рекол поручник Пашиќ во Караула које сам ја курчеве срече...
Таа прави кариера, а ја?
Ја се коцкам с преварантом животом
 
Пешациве што проаѓаат на пешачки брзо заборавија на новите измени и казни што се воведоа за телефон. Секој втор кога поминува улица или блее у телефон или урла на телефон како да се на плоштад, а не на коловоз….
 
Eden Makedonski torbes od prvite denovi ovde znam deka imase problemi so Klkot, morase da mu se menuva poradi 30 godini teska fizicka rabota, pa so sekoe viduvanje se se zalese deka ceka pa na kraj ispadna deka ke odi da go meni na privatno i deka Gradskata bolnica mi nudi 20-30k poradi veke iskriven Od, pa rece so advokat najverovatno 6 cifri.
Vcera go sretnav so ovie Marko Polo so jaka bluzice nasmean do usi mi vika:

- Zemce se vrakam 3 meseca Makedonija, iako imam kuka od strikomi palata, si iznajmiv appartmance prva liga ke si ispagam koga sakam ke setam koga sakam, ni zena ni deca da me zamarat, inaku planirami da idam do toj Hotel imam edna rezervirana cifra 3 nedeli da igram na automatite vo Sk ako sakas daj mi brojce ako ides Sk....
Vikam slusaj Vo toa sivilo bi dosol samo ako zivotot itno me odnese ili zenata ako zamara da ideme kaj kumovcite vo drug slucaj duri i aerodromot ne go koristam... a vikam ovoj muabet da ne mu go spomnis na drug bidejki ke ti go izvadat i toj noviot Klk sto go nosis.....

Denes cital nekoi hroniki makedonski mi donese turski lokum, tulumbi i 20 evra na deteto da mu kupam nesto bidejki sovetot da ne zboruval za parite go pogodil vo centar....
 
Драга,

Вчера имав две деца првачиња од познаници, па случајно денеска цел ден ми се врти во главата мојата прва учителка. За жал, не напушти пред десетина години, се без да претерувам ми е најомилениот класен раководител, не дека не ја почитувам и класната од петтото оделение до крајот на основното образование.

И за крај го нема @Scirea, ама овој безвременски хит мора секој први септември да се цитира.

Брзај, брзај прваче
Кон школскиот двор
Таму те чека учителка
Со шипка од стол.
 
Драга...
Денес срцето ми е скршено на илјада парчиња… Не сакам да верувам дека ова е вистинско збогување со тебе. До последен момент се надевав, се молев и верував дека ќе се случи чудо, а денес морам да се соочам со најтешката вистина.
Почивај во мир, најмила моја.
Ќе те паметам по убавото и по сите спомени што ги остави зад себе. Тие ќе останат засекогаш во моето срце.
Не знам како ќе научам да живеам со тоа што веќе те нема… Само знам дека никогаш нема да те заборавам.
До повторно видување…
 
Не знам како е во другите места и градови низ Македонија, ама во Охрид и охридско најголем доказ дека си гостопримлив домаќин е ко ќе му речиш на гостинот-Влези не собувај се.
 
Дигнал чарапа до колено, доле некоја љиљакова патика. Пуштил бркче ко да му се посрала чавка под нос, ставил некое рибарско капче, хипстерски тетоважи ко за мали педерчиња на подлактици и околу лакт, и неговата мисија била да ја разбере суштината на кафето преку испробување спешалти кофи сорти и техники.

Ќе те премлатам со курот на кениецот што ти го набрал тоа оцетот од кафе у кое ти уживаш со дигнат мал прст додека го пиеш. Као кафе култура сосајети, да му искењам пролив ќе рече “мммммм вкусна и оштра арабика со претенциозна нота на ранопролетен каранфил и мускатно оревче”. Тепање само ништо друго иначе го наебавме сите за 20-30 години од сега.
 
Пријател од работа што ми беше репер за поштеност и морал, со бремена и преубава жена дома, деновиве ме гледа и се смешка. Го прашувам што му е, ми вика: „Не знам како да ти кажам, сонував секс со тебе. Потсвеста ми го прикажа она што се обидував да го потиснам.“

Муабетов ми е: сите ли сте исти бе, маме му ебам?
 
Драга,

Додека го спремам сосов за тестенините, се сетив на една случка со другарот кого долго време го заебавме дека е врвен готвач и го нарекувавме Џејми Оливер. Зашто?

Повикал некоја девојка кај него него на дејт, решил да ја изненади со романтична вечера, вино, ова, она. Земан да прави карбонара, арно ама наместо сос направил буквално чорба. Секако ова било прифатено симпатично од девојката.

Ја каков сум баксуз некоја ке го истури сосот со се тестенините врз мене.
 
Back
На врв Bottom