Follow along with the video below to see how to install our site as a web app on your home screen.
Забелешка: This feature may not be available in some browsers.
На 50 литра 500 денари, за саат време тоа е висока саатницаОвие што чекаа 2 часа, пред 2 дена за да наполнат цел резервоар бензин и тетките што складираа масло/брашно/шеќер/тоалетна/макарони цели магацини, колку заштедија?
За мене прашувам, не за другарка![]()
Тоа што се зголемил квалитетот на живот не е лоша работа, дури и за отепана земја како Македонија. Вајда не треба да живееме отепан живот засекогаш тука. Без одмор, без мебел и со 3 генерации во едно собиче. Глобализацијата, интернетот и миграцијата си го напраи своето и Македонија нема да се врати назад на тие времиња каде имаше 40% невработеност.Растрчај се, побарај, може ќе се најде и некој ефтин Стингер од Украина
Автоматски споено мислење:
Да бидеме реални во последните 10тина години народот и се луксузира на големо.
Јас кога растев немав ни компјутер, ни телефон, ниту некој се замарал со мене да ме влечка наоколу со кола, денешниве родители: за нив технологија, за децата технологија, детето со кола до пред школска врата.
Одмори да не правам муабет, во Грција прв пат отидов кога бев полнолетен и си извадов самиот пари за одморот, последно време тераат по мин. 2 одмори сите, ај еднаш детето со родителите, другиот пат со другарите.
Кафеани, курчење со мебел по дома, живеење секој сам да не правиме муабет. Колку луѓе пред 30 години живееја сами после женачка, а колку беа во исти објекти делејќи спратови и сл, а колку сега?
Голем дел од овие работи можеби и треба да се основна потреба, НО тоа важи за богати земји, за отепана земја како мкд кога-тогаш ќе излезе проблемот на виделина.
Морињата ги контролираат Американците, како и Суец и Панама каналите, и они одредуваат такси. Кур бараа у Египет шарена револуција да прават на пример.Не знам од каде заклучоков дека бродскиот транспорт е под контрола на САД и Велика Британија, кога ниту една од најголемите бродски компании во свет не е нивна односно од овие земји.
Маеrsk-Данска
МSC-Швајцарска/Италијанска
COSCO-Кинеска
CMG CGM-Француска
ONE-Јапонска
Evergreen-Тајван
Hapag-Lloyd- Германска
и ред други германски, тајвански како Хамбург Суд, Јанг Минг, Зим итн...
Единствена поголема Американска е APL која за овие горенаведениве е мало дете (иако АPL e во сопственост на CMG CGM).
Единствен начин да се избавиме од криза беше кинески пари и руско влијание на безбедносен план, ама тоа уште од старт беше јалова работа, и видовме како заврши. Овие неолибераливе ги заболе курот дали ние за леб ќе трпиме, они Европа ја бутнаа у амбис не нас.Не може власта (и сдс и дпне) кога има светска криза, да се фалат и во најголема криза ние даваме, подигаме плата. Од каде тие даваат, кога ништо не создаваат?
сам се побиваш од една страна викаш принтањето пари нема ефект од друга страна велиш треба да се принтаат пари во криза за да се троши повеќе.
Еве количината на пченица се преполови, а цените рипнаа по твоја логика ако сега се дуплира производството цената ќе остане иста.
Одговори ми само на прашањето погоре како е можно количината на некој ресурс да се дуплира, а вредноста да остане иста.
принтање на пари се два клучни фактори за инфлација. И двата подеднакво битни.
Ништо што сум рекол не е наметнато со намера ако има такво нешто се извинувам.Често ми наметнуваш работи кои не сум ги напишал, па за појасно да биде, цитирај го делот на што се однесува.
Зборевме која е причината за моменталната инфлација, а кога е криза не сум рекол дека треба да се принтаат пари, не сфаќам која ти е поентата. Еве државата нека рече секој граѓанин ќе добие 100еур, нешто ќе се промени во инфлацијата, или зашто не зголемат каматните стапки одма на 5%?
Веќе кога државата во се се меша, треба да се видат кои се главните причини, па после да одлучи што и како. Но ако се следат лекциите од историјата, кризите ќе бидат поблаги или на подолг рок ќе се јавуваат. Вака сега, секоја криза е позезната од претходната, а демек државите превземале мерки.
Тоа е твојата логика, оти едноставно сакаш да си гледаш на работи, ама во светска економија, многу фактори играат, не е затворен систем, не сме С. Кореа. Јас тврдев дека инфлацијата е од недостаток на материјали, помалку пченица, нафта, други суровини, а ти сега ми спинуваш, салто мортлае направи, демек јас обратно сум тврдел за цените.
Ти напиша си имал 10 јаболки, се зголемила количината на пари и автоматски цената на јаболкото ќе порасне. Но во реалност не е така. Повеќе работи се во игра, не е едноставно. Ние може да си одбереме една работа и да донесеме заклучок, ама последиците од тоа се битни.
Лесно, претходни години имало година, која била многу плодна, па светските играчи користат (нормално со помош од државата) разни тактики, само цената да ја задржат, можат да ги фрлат, може да ги кријат информациите за одличен род, па прекупци и народ нема да се ценкаат, или прекупци ќе се договорат и симнат цената на бандаж, а продажна ќе ја задржат, или очекуваат нареден период поскапување на други влезни инпути, па ќе откупат сега по била која цена, со надеж во иднина ќе рипне итн. Многу пати криеле колку нафтени резерви има, колку сребро и сл, но по некое време, ќе си дојде балансот. Дијаманти секоја година се повеќе се произведуваат, па цената пак им е висока.
Тоа што ќе имаш поголема понуда, логички делува дека цената треба да падне, за да се потроши. Но не е секогаш така и не за сите производи.
Ти дадов и примери со движењето на цената на нафтата и доларот.
Не знам зашто тераш инает за петро доларот, кога е мало влијанието.
Никој не оспорува дека С. А се сателит на САД, ама и Русија и ред други ли се сателит на САД, па што шиткаа во долари. Мешањето на САД во С.А врска цената на нафтата, најмногу било Иран да го сјебат, ама не прошло баш глатко.
Ти кажав колку трилиони долари дневно се вртат на финансиските пазари, така да петродоларот е минорен.
Ти тврди, ама и докажи, со бројки и временски периоди. Јас за Германската хиперинфлација ти кажав што е причината да започне. Не било тоа што си штампале колку им душа сака, туку во оној момент народот се испланичил дека парите што ги има кај себе, нема да вредат ништо и гледале што побрзо да се отарасат од нив.
Денари колку имаме сега во оптек? Постои некое правило, до која одредена количина на испринтани пари, нема да има инфлација?
Да излезат од НБРМ да кажат, дечки не можеме да исполниме обврските, одма хаос, без разлика на количината на пари во оптек, бидејќи сите ќе сакаат да ги сменат во долари/евра/ франци.
Ајде штом Стефус кажува следна година инфлацијата ќе се намали, нема што да се секираме. А ако не се намали, јбг, човекот си напиша дека шегобиец си е![]()
Се е поврзано, принтањето на пари, намаленото производство и зголемената побарувачка, војната во Украина, војната со короната и тн.Темата на муабетот беше причината за сегашната инфлација, дали е големата количина на пари во оптек или поради недостаток на производи.
Претходниот твој пост покажува дека народот од 2014-2020 си трошел без грижи, а ецб не успеа да зголеми инфлација ни за 1%. 2021 и 2022 нема експанзија, нема поголема побарувачка од пред 2020, а двоцифрена инфлација, со правец стагфлација.
Овој последниот пост ти е друг муабет и ок си е, ама не знам како да го поврзам врска причината за сегашната инфлација (ми личи сакаш нешто друго сакаш да укажеш, а не врска количина на пари во оптек) .
Друга работа, аналитичарите што во 2015 прогнозираа бидејќи владите ништо не менуваат во своето функционирање, дури и полошо прават со мерките, како негативна каматна стапка, неизбежен е крахот, неизбежна е инфлација, а во земјите во развој, големи шанси за хиперинфлација. Како нивните прогнози се остварија, а ниту знаеле дека ќе се злоупотреби короната, ниту па за Украина... Логички би било дека нивните параметри по кои се водат се поточни.
Политичарите не дека не знаеле за последиците од нивните мерки, ама гајле им е. Ако признаат дека со негативните каматни стапки, не само што не успеа да подигнат инфлацијата, да ја раздвижат економијата, туку ги сјебаа и пензиските фондови, ќе го јадеа. Вака искористија короната, сега го користат Путлер, па народ не само што не ги обеси, дури ќе ги награди со нови мандати, ќе си прифати повисоки даноци и давачки, оти нели грижливи се политичарите, плус пак слепо ќе ги следи, со надеж дека политичарите се грижат за нив.
Ти си провери ли дали државата ќе ти помогне до 40% од вредноста на живеалиштето или сеуште не го донесоа тој закон
Трета и побитна работа е, што најверојатно здравјето кај луѓето, после завршување на летово ќе биде во многу поголема опасност него ли 2020/2021 и наредни години ќе бидат вистински пандемии, а не режирани. ( се надевам бар во ова ќе се грешка).
Глеј повеќе да заработуваш, со штедење ништо не правиш и не биди себична, помогни им на другарките.
Никој не вика дека не треба да се зголеми, само ти викам дека треба да се зголеми производството и продуктивноста за тоа да држи вода.Тоа што се зголемил квалитетот на живот не е лоша работа, дури и за отепана земја како Македонија. Вајда не треба да живееме отепан живот засекогаш тука. Без одмор, без мебел и со 3 генерации во едно собиче. Глобализацијата, интернетот и миграцијата си го напраи своето и Македонија нема да се врати назад на тие времиња каде имаше 40% невработеност.
Да повторам, оваа криза е глобална. Ако мислиш дека ние тука се луксузираме, не се луксузираме ни 10% од луѓето во западниот свет.А бидејки кризата ги удира сите, прилично сум сигурен дека земја како мкд ќе биде помалце погодена. За нас криза е начин на живот.
Ne se zivee so plata od 25000 e vo privatnoto 60% od vrabotenite zimat od 18 do 25 iladi.Никој не вика дека не треба да се зголеми, само ти викам дека треба да се зголеми производството и продуктивноста за тоа да држи вода.
Со задолжување еве ти до каде се оди.
Народот кај нас одеше на филоофијата: „нишај врата, земај плата“ и се додека си ја наредил за себе го заболе за штетата врз општеството. Епа еве сега ќе ги боли, самите ќе молат да излезат од државна администрација бидејќи не се живее со плати од 25 000.
Се луксузираат ваму повеќе, ама има кеш во општеството. Градови колку Скопје имаат фирми повеќе од цела мкд заедно, модерна технологија и автоматизации и тн.
Се што е поасално ќе зема многу повеќе во приватен сектор, недостига квалификуван кадар и ретки се компании што ќе дозволат да им избегаат туку-така.Ne se zivee so plata od 25000 e vo privatnoto 60% od vrabotenite zimat od 18 do 25 iladi.
два пати го заобиколуваш прашањето за тоа дали и каков ефект има принтањето пари на инфлацијата. Во врска со тоа дека на инфлацијата влијаат повеќе фактори и дека е комплексен проблем би рекол дека се согласуваме.
Германската инфлација со мене немаш дисксутирано ваљда го имаш помешано постот.
Парите наместо како хартија гледај ги како медиум на замена(што и во суштина се)
х пари = х стоки и услуги, со тоа што се зголемуваат парите во оптек вредноста им паѓа т.е 2х пари = стоки и услуги т.е зголемување на цени т.е инфлација
Ако не можеш да го согледаш ова тогаш може да се согласиме дека не се согласуваме.
Пензиските фондови може да ги заборавите бидејќи нема да постојат, т.е можеби ќе има нешто од поглед на приватни фондови, но државна пензија тешко.
The FAO Food Price Index dropped 0.6% mom to 157.4 in May of 2022, the second month of declines, but still remained close to a record high of 159.7 points hit in March. Main decreases were seen in the vegetable oil index (-3.5%), amid lower prices across palm, sunflower, soy, and rapeseed oils, due to the removal of Indonesia's export ban on palm oil. The dairy price index also went down 3.5%, the first decline in eight months, as prices of milk of fell on lower buying interests on market uncertainties stemming from the continued lockdown in China. The sugar price index dropped 1.1% due to bumper crop in India and a weaker real. On the other hand, meat prices continued to rise (+0.5%) and the cereal price index jumped 2.2%, as wheat prices surged after an export ban announced by India amidst concerns over crop conditions in several leading exporting countries, as well as reduced production prospects in Ukraine because of the war. source: Food and Agriculture Organization of the United Nations