Čitao sam par naučnih članaka koji govore u prilog tome da je veoma opasno ako dođemo do situacije da se 30-40% (u principu sve ispod 2/3 ukupne populacije) vakciniše, a ostatak ne. Zašto? Zato što je virus i dalje "jak" i ima potencijal jer smo mu ostavili dovoljno stanovništva u kom može da se širi i napreduje, a virus će tako "jak" biti u kontaktu sa antitelima vakcinisanih osoba i to je veliki rizik za mutacije koji bi dovole do toga da virus postane otporan na vakcine te bi nas to vratilo na sam početak. "Rat" sa virusom je tek počeo i trajaće još najmanje 2, 3 godine, a mišljenja sam još oko 5 godina. Naravno ne istim intezitetom u tom intervalu ali "rat" će trajati još godinama sigurno i to pre svega zbog mutacija koje dolaze. Boga pitaj kad će se u Africi vakcinisati u značajnom broju, a ovaj svet je globalno selo... Hipotetički mutacija otporna/otpornija na vakcine iz DR Konga (gde verovatno neće vakcinisati 50-60% stanovništva još najmanje 10 godina pa ni tad) stigne do Evrope za svega 3-4 sata leta avionom i vozdra raja.
Еве графички приказ на тоа што го зборуваш.
1. Кога нема вакцина за болеста бројот на болни е висок (црвена линија).
2. Кога ќе започне процесот на имунизација, бројот на лица кои се вакцинирани почнува да расте (плава линија)
3. Истовремено ќе има некои side effects од вакцините но скоро секогаш многу малку или многу поблаги во споредба со самата инфективна болест (зелена линија)
4. Како што бројот на вакцинирани расте, бројот на нови болни се намалува. На крајот овој број може да падне под бројот на несаканите реакции од вакцините.
5. Во овој момент некои луѓе можеби никогаш претходно не биле во контакт со вирусот. И тука се јавува чувството на лажна безбедност (вакциниран сум, готово е или бројот на нови болни е многу мал, не можам да заболам, или се јавува сомнеж во вакцините најчесто заради читањето антивакцерски статии), па во еден момент може да дојде до стопирање на процесот на имунизација.
6. И ако луѓето престанат да се вакцинираат, бројот на нови болни ќе почне да расте и повторно ќе имаме пораст на епидемии и појава на нови мутации
7. Ова е моментот кога луѓето се потсетуваат на тоа колку може да бидат лоши последиците од невакцинација и повторно започнува процес на имунизација. Повторно, со зголемување на бројот на вакцинирани, бројот на новозаболени се намалува.
8. На крај, ако доволен број луѓе се вакцинираат, болеста ќе се елеминира.
9. Кога нема повеќе болест (целосно е елеминирана), процесот на вакцинација може да сопре и бројот на вакцинации и несакани реакции паѓа на нула.
Пример од историјата: Во 1974 година Јапонија имала успешна програма за вакцинација против pertusis (голема кашлица), со вакцинирани околу 80% од јапонските деца. Таа година биле пријавени само
393 случаи на pertusis и
немало смртни случаи поврзани со болеста. И тогаш почнале да се шират гласини дека вакцинацијата повеќе не е потребна и вакцината не безбедна, па до 1976 година само 10% од новороденчињата се вакцинираат. Во
1979 година во Јапонија избувнува голема епидемија на pertusis, со повеќе од
13 000 случаи и
41 смртен случај. Во 1981 година владата почнува повторно да вакцинира и бројот на случаи повторно се намалува.