12 милионскиот Париз со над сто и нешто ниво на загадување ќе прогласи уште малку вондредна состојба, Скопје од 500-700.000 со 900 мака нема. Да не зборувам за градови со неколку десетици илијади жители како Тетово, Битола, Кавадарци кои рушат рекорди со 500-600.
пријател од Охрид купи стан на ќерката во ново Лисиче, блиску до куќите... му кажувам, абе што брзаше, тука се ложи.. А што мислиш, ми кажува тој, како е кај нас во Охрид зиме во варош кога ќе запалат сите ќумбињата ??
Незнам што е работата, имам живеено во Центар до 82; ложевме со јаглен, дрва само за потпала, после мислам со нафтена печка, а некаде 75 ни пуштија парно..
Во среднтехничко имавме пракса ковачница, кршиш кокс со чекан а прашината ти оди во уста, од носот исфрлаш црни мрсули. Јас само 2 дена бев и отидов на доктор и во болница да оперирам крајници, ја ескивирав ковачницата...
Одевме во Инвалидски дом, таму игравме пингпонг, а во салите се пушеше наголемо, беше замаглено да не можеш да гледаш. убаво. Работев во Охис од 76, смрди труе на сите страни, од канцероген винил мономер, хлор, жива, радиоактивен алфаизоген
( уште седи затрупан под еден земјан насип) и уште многу други работи.
Ај тоа ,па од 2000а почна да доваѓа и плус од кај циментара дим од горење гума. А во работни простории се пушеше, мислам до 90-тите??
Сопругата кога доваѓав од работа се жалеше дека алиштата ми смрдат на цигари иако јас не пушам... сега веќе 15-на години никој дома не пуши, ми смета на улица некој ако пуши блиску до мене....
Поентата е дали се навикнуваме на загадувањето, па не го чувствуваме, а дека е штетно пак е штетно...
Има ли некаде медицински истражувања, како реагираат на загадувањето луѓе кој доваѓаат релативно чисти средини кога ќе се населат во загаден град ???