Конфликтот во Сирија

Член од
14 април 2008
Мислења
1.257
Поени од реакции
914
Јавно искажување на идиотизмот на американската политика.
Психо случајов е во тимот на кампањата на Хилари Клинтон.
 
G

Goldie

Гостин
Putin submitted to the state Duma the ratification of agreement of deployment military airgroup in Syria

Путин најавува ново распоредување на воздушни сили во Сирија а во исто време Ердоган изјавува дека во соработка со Русија ќе ги решеле проблемите во регионот ? Изгледа Ердоган и дефитивно ќе им им сврти грб на Американците со тоа и веројатно ќе прекине снабдувањето на оружје на џихадистите во Сирија така да се чини дека ова е добра вест за Асад.
 

Human

Explorer
Член од
10 октомври 2009
Мислења
12.450
Поени од реакции
5.138
Во делот каде ја пробијаа опсадата на Алепо, џихадистите сеуште не можат да доставуваат залихи бидејќи сеуште е во дометот на оружјата на Сириската армија.

Наводно џихадистите скапо ја платија офанзивата со преку илјада загинати на нивна страна. Веднаш од кога завршија главните судири следеа жестоки воздушни напади врз ново освоените позиции на џихадистите.

Но изгледа се спрема многу пожестока битка (можеби конечна?), каде и Асад, и Иранците и Ирачаните и џихадистичките групи носат голем број луѓе и опрема кон Алепо последните ден-два. Тука треба да се додаде и неодамнешното барање Русија да однеси нови воздушни сили во Сирија (кои можеби веќе се на пат).

Спомнав претходно, освојувањето на Алепо ќе значи скоро и победа во оваа војна. Таа страна што ќе го освои Алепо, покрај стратешката позиција, ќе може слободно да разместува луѓе и опрема било каде во Сирија. Сите тие луѓе и опрема кои се во Алепо слободно ќе може да ги пренасочат на друг фронт.
 
Член од
14 април 2008
Мислења
1.257
Поени од реакции
914
A što kažuva(na mobilen sum na rabota,nemožam da preslušuvam)
Отворено зборува дека се залага за иранците и русите „да ја платат цената“. Водителот прашува со нивно убивање. Одговара Да и објаснува кога биле американците во Ирак, Иран ги снабдувал нивните противници и ние ја плативме цената и сега затоа тие „иранците“ ќе треба да ја платат цената. Ова најкратко но е толку психолошки болно. Ова не е политика ова е убивање, ова е само изговор за убивање.
Впрочем Американците први почнаа со убивање ирачани и војска и цивилно население во незаконска војна со лажен повод. Ако не заглавеа во ирачката војна, следни нападнати ќе беа иранците. Американците губеа луѓе во Ирак, но губеа војници. И воопшто не ни помислува дека за тоа плаќање на цената на нивните политички соперници ќе страдаат милиони луѓе. Најди можност да го ислушаш, ова е кажано од лице кое било и веројатно е сеуште многу високо во американската политика. Укажува како лудачки се размислува во тие кругови. Ми се чини и водителот е запрепастен од тоа што го слуша.
Бивш заменик директор на ЦИА
 
Член од
8 јануари 2012
Мислења
10.313
Поени од реакции
15.476
Добро, тоа е стандард кај нив. Колку само лесно сите ние ја прифаќаме нивната психологија кога во некој филм(Виетнам, каубојски против индијанци, Панама.....) навиваме за амерот бидејќи другиот бил ``многу лош``, атој само си ја брани својата татковина.

Демек тој треба да е глинен голуб и не смее да се брани, а ако се брани е дивјак

Комплетен психолошки спин.

А за оружјето за масовно уништување,дали е хемиско, биолошко, нуклеарно(Иран, Ирак, Северна Кореја):facepalm:

посебна приказна е тоа. Америте велат овој мора да се нападни(Садам во Ирак, Иран) бидејќи има оружје за масовно уништување. Па и америте имаат.....во што се тие различни. Епа различни се-тие се единствените што фрлиле атомска бомба на друг, а сега кажуваат кој смее а кој несмее да има атомска бомба:tapp:
 
Член од
1 ноември 2005
Мислења
2.142
Поени од реакции
1.256
I vo toa e problemot so America, topkata e kaj amerikanskite glasachi da odluchat.
Ako vo Belata Kukja vleze Hillary ke se vodi tokmu ovaa politika shto ja promovira ovoj "ratoboren" modar vo gradite od udiranje vo gradi koga drugi treba da ginat, demek hrabar i bezstrashen think tank. Hillary ke bide opkruzhena so vakvi sovetnici, a imajki ja pred vid fizichkata i mentalnata sposobnost na Hillary taa ke pravi shto ke i kazhat, pa duri ke otvori i unishtuvachka vojna so nezamislivi posledici. Gospogjata Clinton toa ke im go dolzhi na bankarite i voeniot establishment na USA/NATO, tie istite ja finansiraat.
 
Последно уредено:
K

Kiko

Гостин
Bonus klip ATGM vs ATGM ама мислам дека промаршија.
Акцијата на џихадистите започна со 5000 трупи. Претпоставките се дека сега се преполовени. Покрај такви загуби да го изведат она што го направија во алепо значи дека се многу детерминирани, далеку повеќе од САА. Судејќи по историјата секогаш војната ја добивала онаа војска која имала најголема детерминација. Многу ми е жал за она што се случува во Сирија. Нема крај на војната.
 
K

Kiko

Гостин
На македонски јазик се вели одлучни, односно одлучност.

Дајте бре неписмен народ описменете се веќе еднаш.
Фала ти на забелешката(не на навредата). Бидејќи гледам се на англиски, понекогаш тешко ми е да го смислам зборот on the fly(набрзина?) на македонски.
Сепак користење на англиканизми не е неписменост.[DOUBLEPOST=1470833730][/DOUBLEPOST]Го обожавам човеков.
 
Член од
24 април 2008
Мислења
11.091
Поени од реакции
12.653
Фала ти на забелешката(не на навредата). Бидејќи гледам се на англиски, понекогаш тешко ми е да го смислам зборот on the fly(набрзина?) на македонски.
Сепак користење на англиканизми не е неписменост.

Го обожавам човеков.
Можеш да го употребиш изразот забрзано или експресно.

А забелешката/навредата не беше директно упатена кон тебе, туку општо кон неписмениот народ.
 
K

Kiko

Гостин
Некој да не има анализа за состанокот Путин -Ердоган? Фацата на Ердоган му беше сменета после состанокот. Сигурно го има натерано да склучи мир со Асад и да ги прекине испораките со оружје на џихадистите.
 
Член од
8 јануари 2012
Мислења
10.313
Поени од реакции
15.476
Некој да не има анализа за состанокот Путин -Ердоган? Фацата на Ердоган му беше сменета после состанокот. Сигурно го има натерано да склучи мир со Асад и да ги прекине испораките со оружје на џихадистите.
Нема да има информации сигурно, само ќе можиме да влечиме заклучоци после првите превземени чекори за тоа што се договарало.

Вероватно русот ќе му нуди троен пак контра западните муљатори кои скаат да го протнат Катарскиот гасовод. Еве некои од анализите од пред ден-два пред овој состанок:

Očekivano je da Turska zakoči i NATO Crnomorsku inicijativu uperenu protiv Rusije, zbog gneva Ankare protiv njenih zapadnih saveznika.

To su ključne ocene zapadnoevropskih analitičara u vezi sa razgovorima Putina i Erdogana u Sankt Peterburgu, propraćene iznenađenjem i velikim podozrenjem u to šta idućih meseci i godina smera da učini Erdogan kad su u pitanju strategijska opredeljenja Turske u odnosu na Evropsku uniju, Siriju, područje Kavkaza i Azije, kao i veza sa SAD, na koje je turski predsednik posebno ozlojeđen i štaviše, sumnja da je Zapad bio upoznat s pripremama za puč protiv njegove vlade.

Erdogan je u intervjuu francuskom listu Mond rekao da je Zapad u presudnom času ostavio na cedilu strategijskog saveznika Tursku, jer je kritikovao i puč, ali i nedemokratsku čistku posle puča.

U Evropskoj uniji je vidljivo strahovanje da bi mogao biti zakočen sporazum s Ankarom o zaustavljanju talasa izbeglica u Evropu, a zasad u zatečenom Briselu nema odgovora na najave Moskve i Ankare o obnovi projekta gasovoda Turski tok, koji bi mogao imati i krak Južnog toka, jer je o tome načelni dogovor s ruskom stranom izgleda utanačio bugarski premijer Bojko Borisov.

Krak iz Bugarske bi mogao ići i dalje na Balkan i u Srednju Evropu, što je za Vašington i istočne države EU potpuno neprihvatljivo, jer bi se, uz teško osporavanu izgradnju gasovoda Severni tok 2 ispod Baltika u Nemačku, raspao strategijski plan da se spreči širenje energetske saradnje EU s Rusijom.

Krajnje su uzdržani izvori iz sedišta NATO koji ipak ne veruju da bi Turska dovela u pitanje svoju pripadnost Atlantskom savezu, pa zato odbacuju i spekulacije da bi se Ankara mogla pridružiti bezbednosnoj šangajskoj organizaciji za saradnju, u kojoj su Kina, Rusija i više azijskih država, mada nisu tako sigurni kad je u pitanju tursko okretanje i Evroazijskoj ekonomskoj uniji čiji je glavni stub Rusija.

Italijanski list Stampa sažima suštinu strahovanja zapadnih država da "nova opasnost preti od Erdogana i Putina" jer bi istinski strategijski spoljnopolitički, ekonomsko-energetski i bezbednosni, naročito u Siriji, zaokret u tursko-ruskim odnosima, zadao velike glavobolje stratezima u EU i NATO.

Stampa tvrdi da je susret Putina i Erdogana "iz temelja uzdrmao krhku ravnotežu u Evropi i na Bliskom istoku" i kaže da su se ruski i turski lider "sad združili kao saveznici protiv Zapada i teže stvaranju novoj osovini moći".

Uvodničar italijanskog dnevnika se poziva na diplomatske izvore i ukazuje na to da su "gas, Sirija i veoma ambiciozni projekat velike Evroazije, pod vođstvom Moskve, regionalni prostor na potezu od Irana do Turske koji ruši, sadašnju ili buduću, osovinu zemalja tog regiona s NATO i Evropskom unijom".

Mediji u EU su preneli vest da je šef Kremlja upravo u Bakuu s liderima Azerbejdžana i Irana razgovarao o "stvaranju novog Kaspijskog trojnog saveza, koji prosto vapi za Turskom", a primećuje se i da je Putin u Moskvu pozvao i predsednika Jermenije Serža Sargisjana u nastojanju da izdejstvuje nagodobu Jermenije i Azerbejdžana povodom spornog Nagorno-Karabaha.

"Susret u Sankt Peterburgu Putina s Erdoganom nema za svrhu da samo vaspostavi diplomatske i ekonomske veze dve zemlje, već je znak Zapadu koji pokazuje kuda duva vetar: a to je da politika izolacije Rusije ne funkcioniše", podvlači se u osvrtu Stampe.

U analizama zapadnoevropskih medija i dosad iznenađuće šturih komentara instituta za političke ocene ipak preovladava ocena da je jaz između Erdoganovog režima i Zapada veliki i spominje se i mogućnost da je Moskva diskretno upozorila turskog predsednika na pripremu puča protiv njega.

Istovremeno se ocenjuje da će ključni problem u razgovorima Putina i Erdogana biti Sirija, koja je dosad tražila da šef sirijskog režima Bašar el Asad ode s vlasti da bi se našlo političko rešenje za tamošnju krizu.

Ali je Erdogan uoči puta u Sankt Peterburg izjavio da "bez Rusije nema rešenja za Siriju", što je ozbiljno upozorenje Evropljanima i Amerikancima da se stvari na geopolitičkoj pozorinici Bliskog istoka ozbiljno menjaju.

Amerikanci nikako ne žele da iz celog haosa na bilo koji način Iran izađe kao pobednik, a iranski štićenik Asad je trebalo da bude milom ili silom srušen i zato što je preko Sirije trebalo da prođe veliki gasovod koji bi Sredozemlje i Evropu snabdevao iz velikih nalazišta gasa u Kataru.

Katarske vlasti su zato i finansirale sve pobunjenike, uključujući i ekstremne islamiste, koji su sad postali smrtna opasnost i za arapske režime i za Zapad, a teške terorističke napade su izveli i u Turskoj, gde je Islamska država poslala i svoje čečenske teroriste, pa je teroristička islamska tvorevina postala zajednički neprijatelj i Rusije i Turske.

U komentaru nemačkoj sajta Dojče vele piše da bi Turska u sadašnjem sticaju okolnosti, uključujući veliku potrebu da obnovi ekonomske veze i energetsko snabdevanje s Rusijom, mogla da se osetnije okrene mnogo tešnjim odnosima s Moskvom i regionom.

Pariski Mond piše da je to ipak brak iz računa za koji se ne može reći da li će izdržati razna iskušenja, pa kaže da "nova ljubav" između Erdogana i Putina liči na antologijsku šansonu Serža Genzbura i Džejn Birkin "Volim te, ni ja tebe".

Ipak, analitičari su ukazali i na neke procene ruskih političkih stručnjaka da je i Rusiji i Turskoj i te kako potreban ne "ljubavni zagrljaj", već dugoročnije stabilni i predvidvljivi odnosi dve ključne zemlje na čvorištu Srednje Azije, Evrope i Bliskog istoka.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom