Zote diskusija so websjatovi ti se pukanje u prazno! Ako si siguren deka nesto postoi poveli obrazlozi.Ako terame vakva diskusija bidi siguren deka ke te ubedam deka postoi leteci pink ednorog u fight element so spageti monster
(dobro vs zlo).
Zlo e zbor koj grupira poveke osbini\sostojbi (nemoral,izopacenost,zloba,slabost etc) predizvikano od nadprirodni sili seto ovoa izmesano so nepismenosta\nenzaenjeto i nemokta da se obasjni nesto vo minatite vekovi.Bolesta nema nikakva dopirna tocka so muabetov.
Ako odime po ovaa forumla prasanjeto e dali covekot e nadprirodna sila ?
Значи таму ти е целосно објаснето и образложено зашто нешто се случува, ти сега што сакаш јас со други зборови истото да го кажам? Значи ти дадов одгвор ако не го прифаќаш твое право и твоја воља и отлку, тоа е што повеќе да напишам.[DOUBLEPOST=1429716419][/DOUBLEPOST]
Во некои цивилизации и времиња, убиство на човек или многу човеци е знак дека постои бог.
Така да верата може и убиство и неубиство да го карактеризира како добро и потребно за бог.
Не секое зло во нашите очи е навистина зло.
Еден од моите најомилени библиски стихови, напишан од перото на пророк Исаија, гласи вака:
"Зашто вашите мисли не се Мои мисли и Моите патишта не се ваши патишта", словото е Господово, "Небото е високо над земјата, така Моите патишта се над вашите патишта и Моите мисли, над вашите мисли". (
Исаија 55:8-9)
Овој стих ја скротува човековата гордост, сезнајност, сепредвидливост и неговото избрзување во давањето суд за Божјата интервенција во некоја згода или незгода. Овој стих не подучува дека не секогаш ќе разбереме зошто Бог постапил така и така или пак допуштил нешто да се случи на начин кој на нас (метафорично кратковиидите) можеби и не ни се допаднал, но сепак не повикува на вера и свесност дека ние сме на Земјата и гледаме од ниска, а Тој е на Небото и гледа и делува од висока перспектива.
Илустрација:
Во едно село постоело едно побожно семејство , на кое останатите селани често се подбивале. Еден ден, единствениот коњ на семејството, избегал. Селаните ги запрашале со потсмев: "
Каде е сега вашиот Бог?" Но, следниот ден коњот сам се вратил и довел со себе уште пет други диви коњи.
Селаните замолкнале. По неколку дена, синот на тоа семејство се качил на еден од дивите коњи, за да го припитоми, но коњот го отфрлил и тој паѓајќи, си ја скршил ногата. "
Зошто Бог не го сочува?" пак им префрлиле селаните. Но, за кратко време нивната земја завојувала со друга. Синовите на сите селани биле собрани на фронтот и многумина од нив изгинале. Синот на побожното семејство не го зеле на фронтот, поради скшената нога,
и така се спасил.
Тука завршува приказната, а соодветниот библискиот стих гласи вака:
"Знаеме дека се што се случува, Бог ќе го насочи така што да испадне на добро за оние, кои Го љубат Бога." (
Римјаните 8:28)