Ваша поезија!

Флојдерка

Together we stand, Divided we fall..
Член од
7 април 2012
Мислења
336
Поени од реакции
340
„Неверен“

Кажи ми драги
како после мене крај неа спиеш?
Вешто ги криеш моите траги
Карминот со вода ќе го измиеш,
Но од срцето како ќе ме избришеш?


Лесно е уста да затвориш
Неверство со молк да скриеш.
Но тие очи искрени мили,
те издаваат
и немаш душо сили
Се да оставиш.


И кога со усните ја допираш,
ме помислуваш ли?
Кажи ми!
Кога љубов водиш, не сокриваш
дека ме посакуваш.
Не лажи ме!


По кожата мирис мој носиш
Зарем нема таа да сфати?
А, нема да ти прости,
Во лага нема да се фати
Може засекогаш да ти затвори врати.
 
Член од
9 мај 2014
Мислења
49
Поени од реакции
24
Бела кучка


Еј, снешкото ми мафна,

Сигурно халуцинирам,

Персифлажа, за оваа бела гњаважа!

Лопатата ме тиранизира,

Мускулите ми ги тестира.

Нека дојде Пролет,

И зимата нека ја пензионира.

На кучките не им мрда опашката,

На пците не им се дига...

Шах играм намерно со црни,

Пијам црно кафе турско,

Носам црно, за инает живеам црно

Пијам црно Тиквешко...

Ех колку многу бои, а бог запнал

Дека најубаво белото му стои,

Му го отварало ликот,

Море му го фрлив јас и нему пикот,

Викот,..трескавица,

Барем испрати дождец, лапавица...

Нека пливаме до колена во вода,

Само да излеземе од оваа бела мода.

Прооооооолеееееееет,

Слушни ме како ти пеам,

На сцена те повикувам, весело се смеам.

Ми требаш Пролет, ако си девојка

Росно цвеќе шарено, дојди,

И на статус ќе напишам дека ми си љубовница.

Виновни се грчиштата!

Вето ставиле и на југот,

А тој гомносерец, страв му е да прелета...

Да не го фати родината, татковината

Не! Не му се правдај на Егејот.

Само дојди и шибни му се вкоски

На студенава бела кучка,

Искрши и ги острите заби!

Удри по то белинката

Нека и пукни слезинката!

Еј девојко Пролет,

Дај да те љубам во твојот полен.

Нека престане да боли белата болка забоболка

да не трпни повеќе душата

Да не се тресат од студ зениците.

Извиши се ластојче угоре, пругоре, најгоре,

Распарај го небото уздуж и попреку.

Фрлете денови ново семе,

Нека затруднат ливадите и

Вит витосија, сета белина,

Ќе те чекаме до година,

Да би никош не стигнала!

Кола ти се искршила,

Коњи ти доодиле,

Волови испцовисале...

По пат за кај нас да се изгубиш,

Никош кај нас бела да не стасаш.

Не чукај на портите, не ти отварам,

Ене ти го светот побели го !

Не доаѓај,

Оти ќе те кркнам со жешка кама

Жими летото!

Вечен притвор за белата кучка

Во занданата на сонцето,

Нека и се растопат коските,

Коска по коска...

Ме колоса на кусо,

Те проколнав на долго и на широко.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Колач

Ме чеша немиров
го мачкам со тенок слој неверување
први први е
а се’ е како пред збогување

зошто, си велам сиве овие нејаснотии
овој пастел и пастиж и престиж емоции
ниту сме ниту знаеме што сме
први сме или последни?

А стравот ми е
дека ќе ти напишам песна
и
ќе се понадевам, барем...

Не сакам да ми се сруши неизградена кула во срцево,
всушност јас многу се плашам,
а
стравот е само колач со бадем.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Малечка

Ќе напишам малечка песна
толку мала, што ќе влезе во иглено увце
и во твојата зеница
ќе види се’ што ти не можеш
ќе види се’ што гледам јас
нашето снебивање и топла страст

Ќе постои таму, ќе поседи
како џамлија заробена во детска рака
(не ја давам!, моја е и ја сакам!)
ќе фрла погледи насекаде
малечка е, ама стигнува
крева стапала и наѕирнува

Таа песна, не’ чува
оти ние не може(в)ме.
 
Член од
9 јануари 2015
Мислења
105
Поени од реакции
50
SHAPELESS ART


What if this was really true
and did everything we thought
could we than stop feeling empty...
creating this shapeless art.

With trembling hand I turned the page
to diary sublime...again
a flat pressed white Rose
a Poem Spree...the one made of shapeless art.

Such legacy can take your breath
now he rights the wrongs of day
I the stranger lad...who once wrote with passion well
the little girl I wrote about, first poetry, shapeless art…unsigned.

Ha ha ha...

The shapeless art that once began, with nothing more than gold for a lady immortal
has turned to poetry that’s read
for the aged and the bold.
 
Член од
9 јануари 2015
Мислења
105
Поени од реакции
50
Cold in my bed


It's cold in my bed, oh, it's cold in my bed
I sent you away, I sent you on your way...
Cause you couldn't keep the faith
And now its cold in my bed...

There's no use in tears over the ocean
I held the pain in when I had to, when I loved you...
I know I was right but I'm lonely tonight
And now its cold in my bed...

I had me a heart with a party smile
One night you picked it up and you used it bad...
I know I was right but I was feeling lonely that night
And now its cold in my bed...

I sent you a words at the end of a story
You only had a tale to tell and I wished you good luck...
I know I was right but I'm lonely tonight
And now its cold in my bed...oh, it's damn cold in my bed.
 
Член од
9 август 2014
Мислења
22
Поени од реакции
31
Робинзон(ка)

Не ја повлекувај љубовта со твојата осека
Не ја голтај длабоко во душевното море!
Остави ја на брегот да ја најдат домородците
Оние на кои јас им сум непознат гостин!
Доаѓаат понекогаш.
Им го чувствувам здивот...
Пссст...Јадат човечко месо!
Нека танцуваат околу неа безумно ко да е божество
Нека ù се поклонуваат до земја, нека ја обожуваат до небо...
А после нека ја растргнат на парчиња!
Нека ја развлечат до најдалечните пристаништа...
Нека остават парчиња, коски и крв...
Сите ќе се отрујат од неа...Ах, ќе умрат среќни!
А после врати ми се со плима
кога ќе помине сезоната на дождови...
Донеси ми храна, барут и рум,
пченица, куче и кармин...
Женско сум де.
Огледалце си направив во душата
од скршено стакленце.
Запомни? Запиши!
Чамецот ќе го изградиме заедно.
 
Член од
9 мај 2014
Мислења
49
Поени од реакции
24
Нека ја има, само нека не се вика зима

И по зимата зима, пак зима
Нека ја има, само нека не се вика зима
Нека се вика лето,
Белким ќе изгори во новите, совршени букви.
Кога е зима и северот на реверс
Секоја коска го прима и
Нека ја има, само нека не се вика зима,
Нека се вика љубов,
Бакнеж страсен на Јуни со Јули.
Нека ја има, само нека не се вика зима
Нека се вика греено вино Арамбаша
Да ми го запали и да ми го изгори
Вирусот во грлото сосе "трлото" и
Вдијаница да зафати до желудецот.
Нека ја има, само нека не се вика зима
Нека се вика, мемоарите на летото...
Бикини, танги, мини, кучки и балерини
DJ со тесни маички, билдери со коли фини.
Нека ја има, само нека не се вика зима
Нека се вика Присој
Со дедо Исток и синот Сонце.
Нека се вика жешка мечта, омарина,
ракија, секс, баханалија, курва...
како што сака нека се вика
само да не се вика зима!
 
Член од
9 јануари 2015
Мислења
105
Поени од реакции
50
Nara...




It wasn't the colors

that, brings out the autumn in your eyes

putting the sight on me

on and on...

I must have realized.



It wasn't the softness

of your sweetish skin on my body

you, touching me gently hand-like

non stop...

I must have realized.



It wasn't the sensuality

nor the richness of your breasts

that I felt upon mines too

rendering...

I must have realized.



It wasn't the waterfalls

oh, your long milk-like smelling

hair on my face dancing in a slow flame

contiguously...

I must have realized.



It wasn't your lips,

with a passionate curves and colors

full with gentle words and kisses

remediable...

I must have realized.




It was, your brave and beautiful soul too.
 
Член од
9 август 2014
Мислења
22
Поени од реакции
31
Еднонасочна
Ти си моја вистинска љубовна насока
за која не треба потврда од полиграф,
ни компас, ни лакмусова хартија, ни куче трагач.
Те открив во исплетканиот лавиринт од тревници,
мирисајќи го парфемот од твоите зборови
со состојки на сензуални насмевки и воздишки.
Ја следев ѕвездата во твоите мисли
и го гледав соѕвездието што личи на Водолија.
Го слушав ритамот на твоето срце од одекот на Да или Не.
И значеше така.
Ја вкусував твојата душа со мала лажичка
да не се презаситам од благост.
Стапнував на твоите стапалки во снегот.
Се бранев од гранчињата што ми влетуваа в очи.
Ме однесе на чистина со поглед на љубов
со мирис на среќа и вкус на бакнежи.
Подај ми клопче за враќање назад!
...да не ми затреба...
Трагите водат само во една насока.
 
Член од
9 јануари 2015
Мислења
105
Поени од реакции
50
ROSE RED




Her lips and her dress

They're both colored passion red

She thinks that's how she can hide the pain she feels inside.



And she comes out every night

To soak-up the light from the stars as she walks

Her perfume fills the air consuming all the attention.



Rose red is looking for the truth in someone's eyes

wiling to believe once more in someone's lies

petals have been crushed along the way every day, growing sad.



One more drink, one more dance...one last chance

when the night is growing old

She needs someone to keep her away from the cold.



Than, if you don't mind her thorns

She'll take you in and keep you warm

In a bed of dried tears and painted heart.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Ние сме

Ние сме и малечки и големи
ние сме ѕвезди под ќебето
затуткано во ќошот на креветот
ние сме бадникови гранчиња
екскурзијантски со возбуда полни ранчиња
ние сме селце крај патот
во кое по свежа вода се наминува
Ние сме, и не сме
бегли потези на четка врз платно
сон и јаве, време и клатно
ние сме чекор кој води кон Горе
повтеж за чистота и солено море
ние сме, и не сме
оти создаваме и уриваме
на леб путер мачкаме
со недостатоците се закачкаме
Ние сме и малечки и големи
како точка
во која слепиот гледа
глувиот слуша ритам
немиот прозборува
Ние сме!
Индиго деца
со убави куршуми гаѓаме
никој не умира
сите одново се раѓаме.
 

Medea

Облинеса
Член од
25 април 2007
Мислења
2.973
Поени од реакции
3.269
Немој

Немој, не гори ме
со мојот оган, не спори ме
не затворај очи пред моето палавеење
не оставај пред порти знаме на веење,
не запирај кога крвта тече
не води ме, кога ме влечеш
Ти немам ништо
освен твојата топлина
и во мене јадра желба што пука и засирува
немој, не давај да си заминеме
заедно, а секој сам по сам
немој
да бидеш море
а потоа плам

Немој
да молиш за прошка
уште пред да е згрешено.
 
Член од
24 октомври 2011
Мислења
385
Поени од реакции
139
Ние сме

Ние сме и малечки и големи
ние сме ѕвезди под ќебето
затуткано во ќошот на креветот
ние сме бадникови гранчиња
екскурзијантски со возбуда полни ранчиња
ние сме селце крај патот
во кое по свежа вода се наминува
Ние сме, и не сме
бегли потези на четка врз платно
сон и јаве, време и клатно
ние сме чекор кој води кон Горе
повтеж за чистота и солено море
ние сме, и не сме
оти создаваме и уриваме
на леб путер мачкаме
со недостатоците се закачкаме
Ние сме и малечки и големи
како точка
во која слепиот гледа
глувиот слуша ритам
немиот прозборува
Ние сме!
Индиго деца
со убави куршуми гаѓаме
никој не умира
сите одново се раѓаме.
mnogu ubavi pesni imas, dali dosega imas izdadeno nekoja zbirka od tvoite pesni?
 
Член од
9 август 2014
Мислења
22
Поени од реакции
31
СЕНКИ
Ние не можеме да избегаме од нас,
нашите сенки ни тупотат под нозете.
Одат со нас без да знаеме,
а ние премногу сме горди да гледаме долу.
Ни стојат зад грб или нè гледаат в очи
без допир и глас, без збор и прекор.
Шпиони ни се телата и сенките.
Но, ќе ги прошетаат фаровите на минатото.
Ќе ги доближат, издолжат и оддалечат
кога ќе ни се вкрстуваат погледите.
Колку да каже дека сме ништо без него. Само духови.
Колку да каже дека тоа нè направи вакви. Само „другари“.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom