Ох мори мајко.
И шо кога ќе се отворат работни места у приватниот сектор, у фирми кои ги погодила рецесијата, кои у реалност би требало да пропаднат поради лошото работење?
Парите со кои државата интервенира се пари кои биле у банките на штедачи. Тие банки место да ги дадат нивните пари на фирми кои се credit worthy, државата ќе земе ќе ги даде на фирми кои пропаѓаат, за да ги одржи у живот.
Ќе се послужам со зборовите на Рон Свонсон од Паркс енд рикриејшн:
Фала богу.
Место тие пари да одат кај кредитворти фирми кои ќе отворат реални работни места, се даваат на фирми кои пропаѓаат и одново почнува boom and bust циклусот.
И еве неколку статии од прилично реномирани списанија:
http://www.businessinsider.com/imf-admitted-their-economists-were-wrong-2013-1
http://mises.org/daily/6716/Why-Keynesian-Economists-Dont-Understand-Inflation
http://www.forbes.com/2009/05/15/unemployment-income-consumption-opinions-contributors-keynes.html
http://www.forbes.com/sites/timworstall/2013/05/11/japan-is-about-to-prove-keynesian-economics-entirely-wrong/
До кога ќе не лажат оти економијата на Кејнс функционира?
Та државите не ни испаднаа од рецесијата.
И ако се прашуваш оти сите се потпреа на Кејнс кога беше кризата, се потпреа оти тоа победува избори.
Оти бумот се дешава наеднаш, и сите го гледаат, а бастот се дешава со години, и тоа никој не го гледа. И кога пак ќе дојде економска криза, пак сите ќе бараат спас у политичарите, место пазарот сам да се избори со кризата. Ама ако пазарот сам се избори, тоа ќе трае со години, нема да се деси за неколку месеци.[DOUBLEPOST=1407374075][/DOUBLEPOST]First, government spending can reduce unemployment by
directly creating jobs. In contrast, creating the conditions for greater private spending in no way guarantees more jobs.
Second, government is big and centralized. Instead of subtly nudging millions of individuals and businesses to increase investment, government can turn on a fire hose.
Third, private investment risks a firm or individual’s own supply of money or credit. During a slump, especially one as bad as the last recession, many companies were unwilling to reinvest in the economy for fear of losing money. The animal spirits of the market are powerful, and as the last six years of monetary easing shows, incentives like low rates are often not enough to bring about full recovery. As the controller of the currency, government investment does not carry the same risk, giving government a freer hand to fight unemployment.
So although the multiplier of government spending (the amount of additional activity you get for every dollar spent) in a slump is
not necessarily higher than at any other time, it may be the
only option available during a severe and deep recession.
It would be wonderful if the magic of the free market rose to the challenge every time the economy took a turn for the worse. But in the real world, investors and markets can stay depressed for months, years,
or decades, even if there are massive incentives for private investment. That is why Keynesian economists are willing to accept the costs of a slightly higher government debt load to get unemployment down and boost growth.
Јас се слагам оти Кејнизмот не вади од кризите прилично брзо.
Ама со тоа шо не вади, не става у нова криза после одредено време. Таа е цената на брзото испаѓање од кризата.
Ама јебига.
Со тоа шо државата кај нас е најголем клиент, ние имаме Кејнизам у времето на Груевски. И ете шо ни се дешава.