Најекономично греење и ладење

Член од
12 септември 2013
Мислења
222
Поени од реакции
184
Sass blagodaram na odgovorot.
Jas posledniov mesec premnogu luge slusnav kako se zalat od pojava na vlaga posle zamena na prozori. Iskreno toa me zagrizi. Cekor eden, veke imam kazano prethodno ke bide nabavka na klima (suzumu ili od gree neshto). Cekor dva ke bide 15cm tervol nad plocata nad mene (stanot mi e masandra na 10 sprat). Cekor tri borba so dograma. Za tret cekor ke ja ispitam moznosta za postavuvanje na nisko ili visoko emisiono staklo, kako Ida se vikashe. Ova so cel pprostorijata sepak da dishe. Sepak ne e isklucena moznosta I sosema da smenam I stavam..pvc. od toa me odvraka samo kondenzacijata. Inace zgradata ima od nadvor 5cm stiropor
 
Член од
15 мај 2012
Мислења
653
Поени од реакции
576
5cm stiropor e sosema dovolno a isto taka bidejki ke se grees na klima, pretpostavuvam ke ti bide vklucena non-stop taka da ke imas zagrevanje kontinuirano i nema da ima moznost za kondenzacija.
Problemot na pvc prozorite (ili nekoi drugi) kade nemame razmena na energija pomegu dve sredini (vnatre i nadvor), ne e poradi toa sto se pvc tuku poradi toa sto samiot prozor mnogu dobro dihtuva.
Dokolku se stavat drveni namesto pvc koi (drveni) se parapropusni, toa e mnogi mala povrsina za transport na energija i ne vlijae (citaj, zanemarlivo malku) na samata mikroklima vo prostorijata.

A kako sto pogore napisav, sto ako nadvor imame golema vlaznost???

Jas kade ziveam vo kuka gi izolirav nadvoresno so stiropor (3-5cmm) samo betoskite gredi, i poveke na tie mesta (po kosevite) ne mi se pojavi kondenzacija.

Za sporedba, toplinskata provodlivost na betonot e okolu 2 W/mK, cigla okolu 0.6-0.7 W/mK, stiropor okolu 0.04 W/mK,
sto znaci 1cm stiropor e ekvivalentno na 20cm cigla ili 55-60cm beton, a za 5 cm racunaj beton 2.5m z 5cm stiropor.

Zatoa e i pricinata sto se pojavuva kondenzacija po samite kosevi, odnosno onamu kade e najstudeno (betoskite gredi)[DOUBLEPOST=1398665077][/DOUBLEPOST]Dopuna:

Ako vo samata prostorija e mnogu ladno i e vlazno i pokraj toa sto imas i 30cm stiropor, taa vodena parea ke se izkondezira nekade , primarno na najladnite povrsini.

Slikovito: kako vo kola koga nadvor mnogu vrne (vlazno) a vnatre vleguvaat poveke luge koi disat i proizveduvaat mnogu vodena parea, a greenjeto uste ne pocnalo da duva toplo, i rezultat e sto se kondenzira pareata na samite pozorci koi se najstudeni, se dodeka ne se zagree vozduhot vo kolata koj kako takov moze da primi (atsorbira pogolemo kolicestvo na vodena parea), ili laicki go susi vozduhot. Samo sto vo kolata na samite prozorci kondenzacijata e vidliva, a po kosevite vo stanot ne bidejki e upiena vo samiot zid.

Mislam deka bev dovolno jasen
 
Последно уредено:
Член од
21 октомври 2011
Мислења
1.747
Поени од реакции
2.562
Tocka na rosa e korelacija na dva parametri i toa tempeartura i vlaznost na samiot vozduh pri koi parametri vodata od gasna agregatna sostojba preminuva vo tecna.
Hipoteticki ako ja znaeme vlaznosta vo samata prostorija kako i temperaturata na povrsinata (betoski gredi, kako najkriticni tocki), bi mozele da go odredime i rizikot od pojava na kondenzacija na tie tocki.
По која формула се пресметува точката на роса?
 
Член од
15 мај 2012
Мислења
653
Поени од реакции
576
По која формула се пресметува точката на роса?

Da ne listam po literatura mora da ima na net gotovi tabeli i online presmetki
 
Член од
20 септември 2011
Мислења
8.146
Поени од реакции
8.544
Член од
30 март 2012
Мислења
376
Поени од реакции
234
Jas imam samo vo spalnata sega za sega pvc prozor i mozam da kazam deka od koga go stavivme jas vo zima gledam nonstop mokri prozori od vnatresnata strana, duri se pojavi i muvla na zidot levo od prozorot i toa ne blizu nego. Na I sprat sum , stara zgrada so polni cigli i debelina od 40cm na zidot. E sega i ova sto go tvrdi sass kaj mene ne vazi, bidejci i vo najstudeno vo zima vo taa soba e konstantno 23°-25° so 3.5kw termo, ednostavno ne mozam da spiam vo ladno.
 
Член од
15 мај 2012
Мислења
653
Поени од реакции
576
Ne e deka ne vazi tuku imas pregolema vlaznost vo samata prostorija i dovolno ladni kosevi za da kondenzira pareata.
Ako nema vlaznost nezavisno koja i da bide temperaturata nema da imame kondenzacija

Hipoteticki za taa vlaznost sto ja imas vo sobata potrebna e povisoka temperatura za seta atsorpcija.
 

korka

Голтар
Член од
25 септември 2008
Мислења
1.027
Поени од реакции
435
Jas imam samo vo spalnata sega za sega pvc prozor i mozam da kazam deka od koga go stavivme jas vo zima gledam nonstop mokri prozori od vnatresnata strana, duri se pojavi i muvla na zidot levo od prozorot i toa ne blizu nego. Na I sprat sum , stara zgrada so polni cigli i debelina od 40cm na zidot. E sega i ova sto go tvrdi sass kaj mene ne vazi, bidejci i vo najstudeno vo zima vo taa soba e konstantno 23°-25° so 3.5kw termo, ednostavno ne mozam da spiam vo ladno.
Problemot mozes da go resis so provetruvanje na vozduhot.Ne znaci deka treba prozorite da gi otvoras da se luftiraat.Ostavaj ja vratata od spalnata otvorena za da moze vozduhot da se pomesa so drugite prostorii.Ladno toplo se stvara kondenzacija i sigurno kade sto imas muvla imas nablisku nesto od mebel nekoj skaf ili slicno sto ti e premnogu zalepeno do zidot.Ne mu dozvoluva da kruzi vozduhot i se stvara kondenzacija a znaeme deka kade sto nema sonce na kamenot se stvara mov.Toa e isto na zidot samo sto e muvla.premnogu vlaga.
Problemite se ednostavni za resavanje so ventilacija.Znaci ako sobite se zatvoreni vozduhot ostanuva vo sobata i nemoze da kruzi.Probuvaj da ti bidat barem malku podotvoreni vratite od edna do druga soba ili hodnik.A ke se ventilira samiot vozduh vo prostorot.Dovolno e da imas eden otvor bilo kakov vo stanot i si go resil problemot.Moras da provetruvas ako nemas nikakov ventilacionen otvor doma.Vlagata mora da se isfrli oti se nabiva na nekoj termicki most(toplo ladno) i taka si ja naebal[DOUBLEPOST=1398807951][/DOUBLEPOST]A tie sto koristat klima uredi doma go nemaat ovoj problem
 
Член од
12 септември 2013
Мислења
222
Поени од реакции
184
Korka....so se slozvam osven so poslednoto. Komsiite se great so klima a imaat seriozen problem so vlaga, istocna soba
 
Член од
15 мај 2012
Мислења
653
Поени од реакции
576
Mozeme da definirame 4 oblici na prisustvo na vlaga vo objektite:

1. Atmosferska vlaga (posledica na direktno vlijanie na atmosferski pojavi)
2. Vlaga od procuruvanje (puknati cevki za dovod, odvod....)
3. Kondenzaciona vlaga (onaa koja ja debatirma sega)
4. Kapilarna vlaga (kade vodata se dvizi kapilarno po pat na osmotski procesi)

Ova go pisuvam vo kontekst na komsiite koi se grejat so klima, a imaat seriozan problem so vlagata.

Vlagata sto se javuva e seriozen problem koja najprvo treba da se locira, potoa da se idetifikuva problemot poradi koja se pojavila i na kraj da se pristapi kon resavanje na problemot.

Site ovie pojavuvanja na vlaga nekade i kaj nekogo nemoze tuku taka (bez podetalni informacii za samiot objekt, nacinot na greenje itn itn...,) da se komentiraat.
 
Член од
12 септември 2013
Мислења
222
Поени од реакции
184
Sass ocigledno ne zboruvash napamet ili kolku da se pise neshto.
Kaj komshiite dojde strucnjak koj raboti vo stranstvo neshto so ....... kao otstranuvanje na vlaga na muzei I zgradi od vladin interes. Toh otkako napravi uvid im rece (mene duri I ne mi se veruva no toj sepak e strucen a jas ne) deka vlagataim bila prisutna I prethodno aa za toa ne znaele, deka ako ne prevzemat nnishto situacijata samo kee se vlosuva I deka problemot bil vo PODNITE PLOCKI OD TERASATA. Od tamu se shiri po cela soba.
Taka da se soglasuvam so sass. I sekade kade ima problem so vlazen zid treba da bideme svesni deka se raboti za seriozen izvor na respiratorni I drugi bolesti
 
Член од
9 јануари 2006
Мислења
5.654
Поени од реакции
7.500
Sass ocigledno ne zboruvash napamet ili kolku da se pise neshto.
Kaj komshiite dojde strucnjak koj raboti vo stranstvo neshto so ....... kao otstranuvanje na vlaga na muzei I zgradi od vladin interes. Toh otkako napravi uvid im rece (mene duri I ne mi se veruva no toj sepak e strucen a jas ne) deka vlagataim bila prisutna I prethodno aa za toa ne znaele, deka ako ne prevzemat nnishto situacijata samo kee se vlosuva I deka problemot bil vo PODNITE PLOCKI OD TERASATA. Od tamu se shiri po cela soba.
Taka da se soglasuvam so sass. I sekade kade ima problem so vlazen zid treba da bideme svesni deka se raboti za seriozen izvor na respiratorni I drugi bolesti
Sto so podnite plocki na terasata ? Terasata ne e pokriena ili se tusiraat na terasata sto tolku imaat vlaga ? A i da e taka toa ne go objasnuva ona za sto se pocna muabetot koj Sass go naved pod broj tri "3. Kondenzaciona vlaga" odnosno kondenzacijata na staklata od prozorite.
Taa kondenzacija i jas ja imav zimoska na temopan stakla greejki go prostorot so klima, koga ke go pustev radijatorot pod prozorot kondenzacijata ja snemuvase. Mnogu prosto e da se svati taa kondenzacija na prozorite ako vi tekne kako se zamagluva stakloto koga zimno vreme ke huknete na nego, stakloto e ladno a vozduhot sto ke go izdisete na stakloto e topol i vednas kondenzira. Po moe za da se izbegne treba da se najde nacin staklata na prozorite da se sto potopli. Teorijata deka ako vo prostorijata e 23C ili potoplo pa nema da kondenziraat nema vrska, pak kondenziraat od ednostavna pricina sto povrsinata na staklata nema da bide 23 ako vo prostorot e 23 bidejki stakloto na prozorite e vo direkten kontakt so nadvoresniot laden vozduh i se najladniot del od prostorijata.
Na sllikite se gleda deka na -10 nadvor i +20 vnatre T na staklata e +9 kaj obicno termopan staklo a +15 so Low-E staklo + puneto so Argon no Argonot ne vlijae bitno plus posle nekoj 4-5 godini pak treba da se punat.

E sea za da se stoplat bitno e kako ke se montira klimata, ako e veke kupen inverter za primarno zagrevanje na prostorot a ne za ladenje, togas najdobro e da se namontira na mesto za da duvanjeto bide ako ne direktno barem paralelno na prozorot. Postavuvanje na klimata nad prozor pomalku ima efekt.
Vtoro sto moze da se napravi e da se stavi Low-E staklo koe ja zgolemuva temperaturata na vnatresnmoto staklo (dokolku pravilno se namontira stranata so zelezniot oksid) Ovde ima poveke za toa ke go citiram samo delot za montazata "Low-E staklo bitno samnjuje U-vrijednost stakla blokirajući prolaz IR zraka, a propušta sunčevu svijetlost. Stoga ako želimo blokirati gubitak toplinske energije iz prostorije, unutrašnja strana (prema prostoriji) IZO-stakla mora biti Low-e, tada dopuštamo ulazak sunčeve topline koja doprinosi grijanju prostorije, a ako želimo spriječiti ulazak sunčeve topline u prostoriju tada je potrebno postaviti na vanjsku stranu Izo stakla Low-e staklo."
Cenata na vakvoto stalko e minimalno poskapa od cenata na istoto termopan staklo bez toj nanesen sloj, ako vi kazat golema razlika u cena ve lazat. Slusnav deka iziglas gi imaat vo skopje za drugi firmi neznam.
Problemot e sto i so vakvo staklo temperatirata na povrsinata ke bide +15 namesto +9 samo denski i toa na soncev den? :) Za preku nokj da ne kondenziraat pak treba nesto sto ke gi zagree a za toa ili klimata treba da duva vo toj pravec ili da pustite go radijatorot pod niv :)
Za kraj koj ima problem so muvla po zidovi ocet mu e lekot. Moze i obicen za gotvennje da se koristi koj e poslab. Imam probano so koncentriraniot ocet se prodava vo Tinex malo sisence 50den e, go razrediv 1:5 so voda, sve toa u prskalka od prazno sise Ajax i sprziv i muvla i boja bukvalno vriese zidot :) zidot za edna vecer se isusi sledniot den suv ko barut bese :) Pazete na oci i koristete rakavici i ocila pri prskanje so ovoj mix :)
 
Последно уредено:

korka

Голтар
Член од
25 септември 2008
Мислења
1.027
Поени од реакции
435
Sass ocigledno ne zboruvash napamet ili kolku da se pise neshto.
Kaj komshiite dojde strucnjak koj raboti vo stranstvo neshto so ....... kao otstranuvanje na vlaga na muzei I zgradi od vladin interes. Toh otkako napravi uvid im rece (mene duri I ne mi se veruva no toj sepak e strucen a jas ne) deka vlagataim bila prisutna I prethodno aa za toa ne znaele, deka ako ne prevzemat nnishto situacijata samo kee se vlosuva I deka problemot bil vo PODNITE PLOCKI OD TERASATA. Od tamu se shiri po cela soba.
Taka da se soglasuvam so sass. I sekade kade ima problem so vlazen zid treba da bideme svesni deka se raboti za seriozen izvor na respiratorni I drugi bolesti
Temava ja zvrte na druga strana.Fa ti kazam deka vlaga mozes da dobies i od kupatiloto/ili tus kabinata ako ne e namestena soodvetna izolacija.Vlagata kaj komsijata sto ja zboruvas ne e od nivnata terasa tuku e od kaj komsijata sto e nad niv ako pravime muabet za zgrada.Strucnjakot sto dosol problemot go znae bez da vidi.Kako prvo i prvo kaj nas vo Mk ne se koristat materijali za protiv voda za nadvoresen slucaj i veke mu bilo jasno kolku e saatot.A tuka pravime muabet za kondenzacija[DOUBLEPOST=1398901936][/DOUBLEPOST]
Sto so podnite plocki na terasata ? Terasata ne e pokriena ili se tusiraat na terasata sto tolku imaat vlaga ? A i da e taka toa ne go objasnuva ona za sto se pocna muabetot koj Sass go naved pod broj tri "3. Kondenzaciona vlaga" odnosno kondenzacijata na staklata od prozorite.
Taa kondenzacija i jas ja imav zimoska na temopan stakla greejki go prostorot so klima, koga ke go pustev radijatorot pod prozorot kondenzacijata ja snemuvase. Mnogu prosto e da se svati taa kondenzacija na prozorite ako vi tekne kako se zamagluva stakloto koga zimno vreme ke huknete na nego, stakloto e ladno a vozduhot sto ke go izdisete na stakloto e topol i vednas kondenzira. Po moe za da se izbegne treba da se najde nacin staklata na prozorite da se sto potopli. Teorijata deka ako vo prostorijata e 23C ili potoplo pa nema da kondenziraat nema vrska, pak kondenziraat od ednostavna pricina sto povrsinata na staklata nema da bide 23 ako vo prostorot e 23 bidejki stakloto na prozorite e vo direkten kontakt so nadvoresniot laden vozduh i se najladniot del od prostorijata.
Na sllikite se gleda deka na -10 nadvor i +20 vnatre T na staklata e +9 kaj obicno termopan staklo a +15 so Low-E staklo + puneto so Argon no Argonot ne vlijae bitno plus posle nekoj 4-5 godini pak treba da se punat.

E sea za da se stoplat bitno e kako ke se montira klimata, ako e veke kupen inverter za primarno zagrevanje na prostorot a ne za ladenje, togas najdobro e da se namontira na mesto za da duvanjeto bide ako ne direktno barem paralelno na prozorot. Postavuvanje na klimata nad prozor pomalku ima efekt.
Vtoro sto moze da se napravi e da se stavi Low-E staklo koe ja zgolemuva temperaturata na vnatresnmoto staklo (dokolku pravilno se namontira stranata so zelezniot oksid) Ovde ima poveke za toa ke go citiram samo delot za montazata "Low-E staklo bitno samnjuje U-vrijednost stakla blokirajući prolaz IR zraka, a propušta sunčevu svijetlost. Stoga ako želimo blokirati gubitak toplinske energije iz prostorije, unutrašnja strana (prema prostoriji) IZO-stakla mora biti Low-e, tada dopuštamo ulazak sunčeve topline koja doprinosi grijanju prostorije, a ako želimo spriječiti ulazak sunčeve topline u prostoriju tada je potrebno postaviti na vanjsku stranu Izo stakla Low-e staklo."
Cenata na vakvoto stalko e minimalno poskapa od cenata na istoto termopan staklo bez toj nanesen sloj, ako vi kazat golema razlika u cena ve lazat. Slusnav deka iziglas gi imaat vo skopje za drugi firmi neznam.
Problemot e sto i so vakvo staklo temperatirata na povrsinata ke bide +15 namesto +9 samo denski i toa na soncev den? :) Za preku nokj da ne kondenziraat pak treba nesto sto ke gi zagree a za toa ili klimata treba da duva vo toj pravec ili da pustite go radijatorot pod niv :)
Za kraj koj ima problem so muvla po zidovi ocet mu e lekot. Moze i obicen za gotvennje da se koristi koj e poslab. Imam probano so koncentriraniot ocet se prodava vo Tinex malo sisence 50den e, go razrediv 1:5 so voda, sve toa u prskalka od prazno sise Ajax i sprziv i muvla i boja bukvalno vriese zidot :) zidot za edna vecer se isusi sledniot den suv ko barut bese :) Pazete na oci i koristete rakavici i ocila pri prskanje so ovoj mix :)
Ne mi e jasno kako klimata tvoja ne ja regulirala vlaznosta na vozduhot???Obicno samata klima treba da ja isfrli vlagata vo prostorijata
A toa so argonot e veke druga prikaska.Pomala zaguba na energija i temperatura
 

Kajgana Shop

На врв Bottom