Случајно деновиве прочитав дека Ребека добила близнаци ми паднаа во очи имињата.
Макариј и Доротеј, дали овие имиња се македонски? Јас мислам дека се црковни имиња и мислам дека има наши владици кои ги носат овие имиња но во ова не сум сигурен.
Исто ме интересира ако некој знае да каже нешто повеќе за името „Маркијан„ инаку име на поголемиот син на Ребека.
Еве нешто од Википедиа:
Макариј Александриски е христијански светец.
Рoдeн e вo Александрија. Првo бил прoдавач на oвoшјe. Сe крстил дури на 40 гoдини и штoм сe крстил вeднаш заминал на пoдвиг. Најнапрeд бил учeник на Свети Антониј Велики заeднo сo Макариј Велики, а пoтoа игумeн на манастирoт “Кeлија”, пoмeѓу Нитрија и Скит. Нeштo пoмлад oд oнoј Макариј, тoј пoдoцна починал.
Според христијанските верувања, еднаш нeкoј брат гo видeл какo гo пoлни кoшoт сo пeсoк, па гo нoси вoз ридoт и гo растура. Зачудeн, братoт гo прашал: “Штo рабoтиш?” Макариј му oдгoвoрил: “Гo измачувам oнoј штo мe измачува мeнe” (т.e. ѓавoлoт) [1].
Сe упoкoил вo 395 гoдина[2], какo старeц на пoвeќe oд 100 гoдини.
Православната црква нејзиниот ден го чествува на 19 јануари.
За Доротеј за жал само на Српски.
Доротеј Тирски
Доротеј је био епископ Тирски од владавине цара Диоклецијана, па све до владавине Јулијана Отпадника, под којим је намучен и пострадао због вере у Исуса Христа. Био је веома учен. Написао је многа теолошка дела на грчком и латинском језику. Нарочито је чувена његова грчко-латинска Синтагма. Живео је сто седам година. Мучен је и убијен 361. године.
Српска православна црква слави га 5. јуна по црквеном, а 18. јуна по грегоријанском календару.
Столбот на Маркијан (турски: Kıztaşı) се наоѓа во Истанбул, Турција. Столбот бил изградена во 455 година и била посветен на императорот Маркијан. Материјалот од којшто бил изработен споменикот е црвено-сив египетски мермер. На неговата западна страна стои натпис кој гласи: Principis hanc statuam Marciani / Cernem torumque ter vovit quod Tatianus opus.[1]
Маркијан
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Маркијан
Флавије Маркијан или Маркијан (рођен око 390. године, умро јануара 457. био је цар Византије од 450. до своје смрти.
Маркијан је био рођен у Тракији или у Илирику. Био је обичан војник. Ратовао је против Персијанаца и Вандала. 431. Маркијана су заробили Вандали; био је изведен пред краља Гејсериха, али је био ослобођен уз обећање да се више неће борити против Вандала.
Због подршке својих заповедника, Маркијан је напредовао, постао је заповедник гарде, а онда, постепено, ушао је у ранг сенатора. Након смрти Теодосија II Маркијана је сестра преминулог цара, Пулхерија, позвала да се побрине о Царству које су тада жестоко пљачкали Хуни.
Чим је постао цар, Маркијан је одбио да плаћа понижавајући данак Хунима који је Теодосије II увео да би умилостивио ове варваре. Ипак, Атила није напао Византију, свестан да не може освојити Цариград. Уместо напада на Византију, он се окренуо Западу и то је довело до великих ратова у Галији и Италији 451. и 452. године. За то време, Византија је била остављена на миру.
Маркијан је обновио финансије, забранио велико трошење новца. Одбио је нападе на Сирију и Египат, као и што је успео да учврсти византијски положај према Јерменију. Током Четвртог васељенског сабора у Халкедону Маркијан се трудио да посредује међу посвађаним епископима.
Маркијан се у основи није бавио догађајима на Западу, остављајући га његовој тешкој судбини. Није помогао Западу током напада Атиле, а остајући веран обећању датом Гејсериху, није реаговао ни када су Вандали опљачкали Рим 455. године.
Непосредно пред Атилину смрт, 453. године, поново је почео сукоб између Византије и Хуна. Али, Атила је умро пре него што је успео да поведе рат на Византију. У Маркијановом сну Атилина стрела се преломила, а после неколико дана он је добио вест о томе да је Атила умро.
Маркијан је умро почетком 457. године, можда је била у питању гангрена.
Упркос краткој владавини, Маркијан се сматра једним од најбољих раних царева Византије. Православна црква поштује њега и његову жену као светитеље, а прослављају се 17. фебруара.