Кајгана психолог

  • Креатор на темата Креатор на темата FLiX
  • Време на започнување Време на започнување
Добро незнам стварно кој ме е проблемот ама признавам дека имам некаков проблем! Никако не успевам да се вклопам во некое друштво постојно имам чуство и забележано дека пораи некоја причина ме избегнуваат. Не сум некој кој сака да се наметнува или истакнува во друштво и нормално комуницирам не сум од оние ајде со клешти да им вадиш зборови... но сепак се чуствувам во некој друштва отфрлен а во некој ситуации дури и изчезнале во буквална смисла на зборот па сум се враќал сам дома и сето ова ми стана нормално нели и не ми пречеше се додека се движев низ градот на предавања. Сега кога сум дома без обврси и се чудам што да правам разбирам дека ми треба друштво кое неможам да го најдам сите се нешто “зафатени“ само дремат на фб по цел ден и ноќ... Исто ми е проблем да одржам врска едноставно имам чуство дека колку повеќе гледам да ги направам среќни толку ме газат и за се сум јас виновен мене нешто ми фали и јас сум тој што лаже! Незнам зошто ми се случува ова :facepalm: бар да имав некоја подршка од моите дома , но и тие ја прават ситуацијата полоша со таа мисла дека е сеуште титово време па чим дипломира одма имаш работа или барај по фирми од врата на врата и слични малтетирања.. Многу сакам да знам каде грешам и незнам зашто неможам да го откријам тоа?
САМОДОВЕРБА! Поработи на тоа, барај по интернет на кој начин да го постигнеш, снаоѓај се ама верувај ми тоа треба да го постигнеш. Постигни го тоа, ќе се сменат многу работи сами од себе. СО среќа.
 
САМОДОВЕРБА! Поработи на тоа, барај по интернет на кој начин да го постигнеш, снаоѓај се ама верувај ми тоа треба да го постигнеш. Постигни го тоа, ќе се сменат многу работи сами од себе. СО среќа.
Ок самодоверба и тие работи ама пак ако искочиш сам низ град во диско сите ќе ти се смеаат на пример пак се треба да се надоврзе.
 
Ок самодоверба и тие работи ама пак ако искочиш сам низ град во диско сите ќе ти се смеаат на пример пак се треба да се надоврзе.

Што ти е гајле што ке кажат другите?За нив живееш?Или за себе живееш?Одговори ми го најпрвин тоа прашање.
Некој е можеби во полоша ситуација од тебе но пак се снаога и не се мисли два пати туку дејствува.Што ке те чини ако се потрудиш малку повеке ? Ништо нема да загубиш можеш само да добиеш.
Излези,шетај макар и сам не е тоа страшно.Страшно е ако се предадеш предвреме.
А верувај со тоа дека ништо нема да постигнеш.
 
Што ти е гајле што ке кажат другите?За нив живееш?Или за себе живееш?Одговори ми го најпрвин тоа прашање.
Некој е можеби во полоша ситуација од тебе но пак се снаога и не се мисли два пати туку дејствува.Што ке те чини ако се потрудиш малку повеке ? Ништо нема да загубиш можеш само да добиеш.
Излези,шетај макар и сам не е тоа страшно.Страшно е ако се предадеш предвреме.
А верувај со тоа дека ништо нема да постигнеш.
Не ми е гајле и нетрба да ми е гајле што ќе кажат другите ама бедно е чуството имав едно такво искуство во кафич во гтц се ѕвереа сите во мене дојдоа дури самите келнери ме зеза што вака сам ? Тогаш е болното.
 
tatko mi e i bese i sekogas ke bide alkoholicar kako se nadminat traumite i slucuvanjata i dali e mozno toa nekogas da se sluci i na koj nacin ??? i ne mi kazuvajte so muzika ucenje i rabota posto toa vekje sum go pravela i ne mi pomognalo isto taka ne mi pomognalo ni medicina apcinja nitu psihijatar nitu crkva. mislite li deka ako iam mas i deca ke mi se sredi malku od malku toa ??? i nema da mislam na toa i na posledicite i traumite od toa ??? ili sepak ke ostanat za sekogas vo so mene ?? fala mnogu pozdrav do site vas.
 
tatko mi e i bese i sekogas ke bide alkoholicar kako se nadminat traumite i slucuvanjata i dali e mozno toa nekogas da se sluci i na koj nacin ??? i ne mi kazuvajte so muzika ucenje i rabota posto toa vekje sum go pravela i ne mi pomognalo isto taka ne mi pomognalo ni medicina apcinja nitu psihijatar nitu crkva. mislite li deka ako iam mas i deca ke mi se sredi malku od malku toa ??? i nema da mislam na toa i na posledicite i traumite od toa ??? ili sepak ke ostanat za sekogas vo so mene ?? fala mnogu pozdrav do site vas.
Пробај со медитација.
 
tatko mi e i bese i sekogas ke bide alkoholicar kako se nadminat traumite i slucuvanjata i dali e mozno toa nekogas da se sluci i na koj nacin ??? i ne mi kazuvajte so muzika ucenje i rabota posto toa vekje sum go pravela i ne mi pomognalo isto taka ne mi pomognalo ni medicina apcinja nitu psihijatar nitu crkva. mislite li deka ako iam mas i deca ke mi se sredi malku od malku toa ??? i nema da mislam na toa i na posledicite i traumite od toa ??? ili sepak ke ostanat za sekogas vo so mene ?? fala mnogu pozdrav do site vas.
tatko mi e i bese i sekogas ke bide alkoholicar kako se nadminat traumite i slucuvanjata i dali e mozno toa nekogas da se sluci i na koj nacin ??? i ne mi kazuvajte so muzika ucenje i rabota posto toa vekje sum go pravela i ne mi pomognalo isto taka ne mi pomognalo ni medicina apcinja nitu psihijatar nitu crkva. mislite li deka ako iam mas i deca ke mi se sredi malku od malku toa ??? i nema da mislam na toa i na posledicite i traumite od toa ??? ili sepak ke ostanat za sekogas vo so mene ?? fala mnogu pozdrav do site vas.
Дефинитивно само со медитација... И доколку нема друг избор можда подобро е да се тргнеш на страна... оти иако ти е татко нема право ниту пак ти имаш должност да го трпиш на своја кожа... Мое мислење... А татко ти до кој степен е дојден со зависта...?
 
Не ми е гајле и нетрба да ми е гајле што ќе кажат другите ама бедно е чуството имав едно такво искуство во кафич во гтц се ѕвереа сите во мене дојдоа дури самите келнери ме зеза што вака сам ? Тогаш е болното.

Toа кажува доволно за нив а не за тебе.
Обиди се да се шалеш на своја сметка малку па кога ке видат дека даваш отпор ке прекинат :)
Ако ти е веке глупаво да одиш сам јави се на некој братучед,пријател другарка излезете прошетајте ама важно делувај.;)

devojcence за жал татко ти тешко се справува со тој порок.
Ако продолжи со вакво темпо побарај разговор со некоја стручна личност.Раскажи за тоа што се случува,не смееш да седеш со вкрстени раце.А во мегувреме искористи го советот кој ти го дадоа веке.Медитацијата ке ти помогне да се опуштиш некој период.
 
znaci tatko mi e pocinat megjutoa i posle tolku godini si gi trpam posledicite i sekogas ke gi osekjam.
Епа штом вистинскиот проблем го нема веќе ондак целата работа е во умот твој, а медитацијата е баш тоа, да го “ликвидира“ умот... Би ти предложил знам дека звучи како клише ама така е... треба да се соочиш со страво и фрустрацијата и агонијата и како и да се чувствуваш поради тоа... значи ти до сега претпоставувам според погоре напишаниот пост дека си пробувала се за да се отргнеш т.е. да го заборавиш проблемот... ама баш затоа он си продолжува да си постои... Соочи се со себе си... Еве и една техника ке споделам па ако ти фаќа око пробај нема што да загубиш... Значи седни, легни, стои како сакаш, битно е да се олабавиш... едно пет минути диши длабоко и фокусирај се на дишењето и заборави на се друго... после ова заборави го дишењето т.е. остај го да си се одвива природно... е сега... почни да се сеќаваш на татко ти и на тие трауматични моменти од кои сега патиш... навлегувај во меморијата длабоко... ама почни од крајот кон почетокот... значи од смрта на татко ти... па почни да се навраќаш наназад и сите моменти со него што си ги минувала и добри и лоши и хаосни... Битното овде е да останеш свесна и да пробаш да не си идентификуваш со ништо, но во исто време доколку ти дојде да плачеш, да викаш, урлаш, скокаш да се трескаш од земја дозволи не потиснувај ништо ама во позадина остани да набљудуваш се... Пробувај да ја пројдеш целата меморија со татко ти поврзана се што ќе можеш да се сетиш... сигурен сум дека ќе се навратиш доволно назад каде ќе го видиш татко ти како добар и грижлив татко и пред се човек(не дека он бил таков алкохоличар од секогаш, ама ете некои луѓе едноставно не се носат со проблемите од животот и бараат заборав...)
Не мора да го направиш целиот погоре опишан настан одеднаш во еден ден(но ако можеш зошто да не) на крај кога ќе почувствуваш дека веќе си ја прошла целата меморија со татко ти најбитниот момент е свесно да му простиш со што ќе си се ослободиш себе си од своите замислени проблеми(викам замислени оти сега веќе се замислени не дека биле замислени кога биле реални и во моментот, да не ме сватиш погрешно) И така...:)
 
probam i uspeav fala bogu za vlakno uspeav fala bogu. preku nokj porasnav e sega iam tik na rakata koj mi se javuva ednas mesecno ali toa e. se e super fala bogu i taka i vaka :)
 
Ај и ја да си олеснам на душичкава :)

После многу разочарувања во поглед на љубовта,имам слика во глава дека јас никогаш нема да бидам способен да привлечам женско,да бидам некој што би бил сакан и така натаму.. Од тоа произлезе да ми е страв да се пуштам на други односно недоволно самодоверба..Ќе речете дека самодоверба се стекнува и јас ќе се согласам со тоа..Ама не знам како..Толку сум опседнат со таа идеја дека нема да можам да фатам женска никад,што не знам од каде да почнам или како да почнам,страв ми е од нов неуспех и така натаму.. Веќе не е проблемот околу љубовта туку мојата психа..За се друго во животот сум сигурен дека можам да направам освен за оваа работа..Не знам,едноставно не се сакам себе си,не се сакам ваков каков што сум..Преокупиран сум со тоа што не сум како сите други машки.и што ете да не кажам што се жалам за вакви ствари на 19 години... И тоа е,ако имате некој совет би ви бил благодарен :)
 
decko dedeka mozes da biras imas izbor biraj i neka ti bidam uteha i samodoverba jas sto ne mozam da biram za razlika od tebe. ete ti eden plus za da ides napred. uci i raboti i uste eden plus ke imas i taka ke si fatis najdobra zenska na svet so koja ke bidete od ljubov i toa golema i taka. inace ne ocekuvaj nisto vo zivotot i taka.
 
Ај и ја да си олеснам на душичкава :)

После многу разочарувања во поглед на љубовта,имам слика во глава дека јас никогаш нема да бидам способен да привлечам женско,да бидам некој што би бил сакан и така натаму.. Од тоа произлезе да ми е страв да се пуштам на други односно недоволно самодоверба..Ќе речете дека самодоверба се стекнува и јас ќе се согласам со тоа..Ама не знам како..Толку сум опседнат со таа идеја дека нема да можам да фатам женска никад,што не знам од каде да почнам или како да почнам,страв ми е од нов неуспех и така натаму.. Веќе не е проблемот околу љубовта туку мојата психа..За се друго во животот сум сигурен дека можам да направам освен за оваа работа..Не знам,едноставно не се сакам себе си,не се сакам ваков каков што сум..Преокупиран сум со тоа што не сум како сите други машки.и што ете да не кажам што се жалам за вакви ствари на 19 години... И тоа е,ако имате некој совет би ви бил благодарен :)

Па пробај прво најди ја слабата точка. Најди го она нешто што ти влијае на твојата самодоверба. Кога ќе ја најдеш поработи на тоа да го подобриш тој недостаток. Ако физичкиот изглед е тоа што ти ја намалува самодовербата поработи на него вежбај, спортувај, ако изразувањето ти е проблем читај книги со цел зголемување на твојот вокабулар итн. Мислам дека ја сфати мојата поента. Се' најдобро.
 
Мојот сериозен проблем наједноставно може да се опише како немање волја. Тоа воопшто не ме загрижува ако се прашувам јас, ме плаши што немам ниту желба, ниту сила да ги завршувам обврските, а тука веќе се прашуваат други. Нон-стоп ме следи исто чувство „и што сега ако ја завршам оваа работа кога ниту ќе добијам повисока плата, ниту ќе напреднам во кариерата, ниту што било ќе се смени“. За мене е успех да стигнам таму и издржам докрај и амбиент и стресови и глупости, камоли да сработам нешто. Како нешто ненадоместливо да ми недостасува. Расположението ми варира од силна потреба да правам нешто до крајна депримираност. Првпат ја вооочувам таа разлика помеѓу мене и најтесната околина која постојано е во некакво средно настроение што за мене е непознато веќе долго време.
Од една страна им се восхитувам, а од друга се фрустрирам од тие што постојано ги тргаат препреките и гледаат напред, чудејќи се од кај им е силата. Ја и во мирни услови наоѓам нешто што ќе ме мачи, а се заканува и да ме уништи. Па потоа се обвинувам за несериозност, за хедонизам, а веќе во следниот момент се задоволувам со тоа што уште дишам и живуркам, за во моментот потоа да видам дека сите живеат со полн здив, а јас со години( многу пред да се вработам) не можам да се ослободам од анксиозноста.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom