Kaко мал сум бил најнемирен и најлошиот во клас со уште еден мој другар иле....кога ќе сме земеле на час(уште бев прво одделение)додека наставничката пишувала на таблата ние се шетавме и после ќе земевме да ги штипаме женските по газот...оваа цела исфурана право на директорската маса и таму си го поминувавме часот свиркајќи....за време на паузите пак игравме вистина или предизвик и јас се предизвик,истото што и он дека си ги знаевме сите тајни и предизвикот секогаш беше да бакнеш некое од девојчињата
Сеуште не ми се верува дека сум бакнувал девојчиња во уста од прво одделение,друг пат пак ќе земеме ќе го скриеме дневникот некаде под некоја маса и потоа никој не одговараше каде е дневникот(да не јаде некој ќотек)...инаку порано сум сакал една другарка и замислете еднаш оваа си игра чипичан и вика...лелееее,еве го ова стигна 75 години и по две секунди почна да плаче и вика ми умреее
....кога ќе дојдев дома...сестра ми обично гледаше телевизија на една убава фотеља ама и јас сакав таму да седам и она не стануваше....и јас ќе ги земам јајцата од фрижидерот и по неа
..Кога татко ми ќе си дојде поголемиот си го јадеше ќотекот дека сега јас невин сум....каде дете од прво одд ќе прави такви работи.По сите овие глупости ја сепак сум учел и со сите петки поминував иако не и бев омилен од децата