Партнерот е поважен од децата?

  • Креатор на темата Креатор на темата The Goddess
  • Време на започнување Време на започнување
Да не излезе дека те игнорирам :)
Се согласувам дека мајката става фокус на детето премногу во тие моменти на бракот. Вината за распад не ја намалувам, таа ни е јасна на сите. Би сакала да ги споменам и реакциите на таткото кога се раѓа новороденчето, а секојдневно ги гледаме кај нашите блиски.
- Кај спие таткото во првите месеци на детето додека непрекинато плаче и „јаде“ на 3 саати(со чесни исклучоци)?
- Со која енергија мајката треба да ги извршува дотогашните обврски?
- Брачните обврски?
Неможе се да е исто како пред раѓањето, тука пукаат браковите, се намалува вниманието, итн.

Тоа дека мажите знаат да бидат најголеми идиоти е скрос разбирливо за оваа изреволтираност. Но што е со мажот кој навистина сака да биде дел од се во врска со детето, па дури ако може и да го дои ! Верувај има и такви.
 
Што е назадно во тоа да си го сакаш детето повеќе од се на светот? Зарем и во овие релации се појавија современи сфаќања кој велат дека партнерот треба да е пред детето? Во кој филм е ова би сакала да го изгледам. Различни релации споредуваш, љубовта кон детето е безусловна, љубовта кон партнерот е минлива категорија. Детето кога се оформува и добива свои деца повторно ја воспоставува истата релација. Инаку прв пат од тебе слушам дека повеќе некој би направил жртва кон партнер наместо кон дете, блазе вас.
Ај ќе баталам дискусија со претходниов дискутант оти очигледно не се разбираме.:)

Да пробам со тебе. Како може да ставиш на исто рамниште партнер и дете кога тоа се две тотално различни работи со сосем различни потреби од типот на внимание и љубов? Партнерот е зрела личност со која сте решиле на светов да го создадете токму тој живот и од тој момент ако сте здраворазумни личности сечии потреби ќе ги подредите под оние на детето. И вашите и оние на партнерот. Навистина не разбирам, како тоа се рамни посветеност кон живот кој свесно сте го создале со посветеност кон човекот кој решил со вас да го создаде тоа суштество. Јас утре здравје, очекувам од сопругот детето да го стави пред мене. Ако го запоставува во мое име, сериозно ќе подразмислам со кого сум фатила работа.
Во денешно време, многу нормално дека вниманието кон партнерот не може да остане исто откако ќе се формира семејството. Дете бара внимание од друг тип, треба да го формирате како личност, физички и емотивно да го одраснете. Партнерот е веќе формирана личност и ако не разбира што значи да донесеш дете на овој свет, искрено ве жалам.

П.С Те молам наведи го примерот во кој сосем непотребно му се придава повеќе значење на детето отколку на партнерот, чисто да знам која ситуација ја сметаш за клучна.


(y)(y)(y) vo sluchajov i dvete dami imaat ama apsolutno potpolno pravo,,,apsolutno vo vistinska smisla na zborot,,,,,
vaka shutrachki i kako roditel so podolg stazh ,,,a nekoi tuka od vas sigurno ste kolku moite,,so godinite da vi kazham deka nema nishto posveto neshto od chedoto svoe,,,,
iako se veke vozrasni momci osposobeni za zhivot....koj ima znae i zhivotot ke si go dadesh bez da razmislish vo nitu eden mig za sebe ,prva misla ke bidat decata vo sekoja situacija shto ne soodvetstvuva ,,,,,,,,na site vi posakuvam da ischekate da imate i ke vidite koe e toa chuvstvo onaka dlaboko i jako so oset za grizha i sovest kon decata ,pazete zboruvam kako tatko,,,,,,,,,a mozhete da zamislite shto osekaat majkite,i kako bi reagirale//ne zboruvame za iskluchoci tuku za semejstva kade rabotite se onaka kako shto treba da bidat,,,///,,i leandra i rokerka se vo potpolno pravo,,,,,,,ima i neshto drugo tuka
samo ke go nafrlam kako vistina shto i vie ste ja chule decata kolku i da se vozrashi i da imaat svoi semejstva sepak ke ostanat deca na svoite roditeli,,,i grizhata pak e ista bez razlika dali se decata ,malechki ili vozrasni,,,,,,,,imajte pa ke vidite,,,,,,,,

e sega koj roditel se stava pred interesite i dobroto na svoite deca mhmmmm barem spored mene tuka veke neshto ne e vo red,,,,,,,,,
e sega nekoj ke reche e shutrakov zabega vo extreme , no ko shto reche leandra padobranot na deteto a za mene kako rodite ,,,,,,,,pa jbg ne sum gi napravil jas da zhiveam a na niv neshto da im se sluchi,,,,,,
aj pozdrav idni roditeli koga ke imate javete kakvo e chuvstvoto(y) pozdrav,
ama onaka shutrachki:D

i PS decata na moite deca se dvapati moi deca,,,,,,,,znaete na kogo mislam :)
 
Тоа дека мажите знаат да бидат најголеми идиоти е скрос разбирливо за оваа изреволтираност. Но што е со мажот кој навистина сака да биде дел од се во врска со детето, па дури ако може и да го дои ! Верувај има и такви.

Има постојат такви мажи секоја чест. Имам еден колега три малечки деца расне после разводот со жена му. И ги одзема судски и по цел ден е со нив, ги шета, ги бања, ги школува, буквално нема ни 5 минути време за себе.
Но за жал повеќето не се такви. Има две стари изреки за оваа релација, првата е кога одиш во ве це со тврда столица викаш мамо оф мори мамо никогаш не велиш тато. И втората е татко со к*р прави со к*р жали. Едноставно неможе да се опише мајчинството велат, тоа можело само да се доживее.
--- надополнето: 13 март 2012 во 23:49 ---
i PS decata na moite deca se dvapati moi deca,,,,,,,,znaete na kogo mislam :)

Моите велат вас ве сакаме најмногу на свет, но ни половина колку внуците :) Е тоа е нешто невидено.
 
Самиот наслов ми е премногу нечовечен, па не ни одам понатаму во подлабоки размислувања за како би изгледало тоа. Немам деца, но имам внуки кои ми се некаква приближна замена. Знам дека нив ги ставам пред се` и секого, па можам да замислам што би правела и мислела за моите деца. Не мислам со ова дека партнерот не треба да е важен. Апсолутно мора да се дава внимание и љубов секогаш на тој што сме го избрале за сопатник до крај на животот, но децата секогаш би требало да се пред нашите потреби и задоволства. Сепак тие се понемоќни и до некоја возраст ние сме им потребни за се`. Затоа треба внимателно избирање на партнер. Мора да е тоа некој со кого би имале разбирање и со кого полесно би ја поминале секоја пречка или понапната состојба. Треба да сме блиски и да се сакаме доволно за да израснеме на правилен начин деца, а потоа да знаеме како да успееме повторно да си продолжиме да уживаме во нашите животи.
п.с. Чудно ми е тоа што пишувате дека има мајки што во некакви опасни по живот ситуации би гледале прво да се спасат самите, па потоа децата. Не знам каков е тој неприроден инстинкт... па и кај кучињата го нема тоа. Или лажете т.е. ве лажеле или е греота ако е така.:(
 
Темава не е лоша само малце е провокативна реков во една друга тема мислам дека беше за бракот или жената што сака и на крај дојдовме до тоа дека парите и не се баш така влијателни значи децата се производ на бракот и тоа ги држи двата партнера во некој колосек друго се е пролазно.

Во ова валкано информативно време.Други правила на игра и бракот станува ирелевантен
 
Ова што зборуваш за слепо око во врската во превод би значело нефункционален партнер ,а јас барем за мене сум сигурен дека ако не најдам достоен партнер воопшто нема и зошто да се женам т.е да имам деца.
Oвие твој зборови длабоко ме погодија.
Тоа што постоиш е благодарејќи на многу генерации твои предци кои наоѓале достоини партнери и ја продолжиле врстата.
Потруди се да најдеш достојна партнерка.
Секогаш мора да бидеме малку толерантни. Зарем ниедна твоја школска другарка, колешка, пријателка и тн. не е достојна.
 
Секогаш кога ќе ги погледнам децата во очи, во нив го гледам и маж ми (малку попросто ќе се обратам), значи мене тие дечиња ми се зачнати од љубов, заедничка, која сме ја доживеале заедно, без него во моментов немаше да имам 3 деца, е сега ќе речете ќе ги имаше со кој било ило по избор на случаен донор на сперма... сум пишувала по теми што ми значи мене сопругот и како јас него го гледам и што се би направивала за него, нема потреба да се повторувам, децата ги сакаме на поинаков начин, тие се дел од нас, тоа никогаш нема да се измени и колку да се далеку или блиску, лоши биле ил добри, јас нема да барам благодарам од нив никогаш, само единствена среќа ќе ми е да ги видам дека се во ред во нормални граници, а партнерот за мене е нешто што треба да си го негуваш како интима, како сродна душа, од кога ги заспиваме јагнињанта да си се опуштиме со по чаша добро вино или добар филм, значи тоа неможе да се спореди, човекот што го сакам и те како ми значи и се ке сторам да си го задржам, пред се тој е татко на тие што ги сакам повеќе од мојте очи, а бидејќи него ќе го наоѓам секогаш во нивните очи мислам дека мојот став дека единственото вредно нешто на светот што го имам се мојте три дечиња и маж ми ќе си остане за секогаш, без разлика како во иднина ќе течат работите.
 
без разлика како во иднина ќе течат работите.
Во иднина работите ќе течат само кон подобро. Тоа ти го гарантирам јас и сите Членови на Форумов.
 
Има постојат такви мажи секоја чест. Имам еден колега три малечки деца расне после разводот со жена му. И ги одзема судски и по цел ден е со нив, ги шета, ги бања, ги школува, буквално нема ни 5 минути време за себе.
Но за жал повеќето не се такви. Има две стари изреки за оваа релација, првата е кога одиш во ве це со тврда столица викаш мамо оф мори мамо никогаш не велиш тато. И втората е татко со к*р прави со к*р жали. Едноставно неможе да се опише мајчинството велат, тоа можело само да се доживее.
--- надополнето: 13 март 2012 во 23:49 ---


Моите велат вас ве сакаме најмногу на свет, но ни половина колку внуците :) Е тоа е нешто невидено.

Мојата мајка секогаш потенцира дека повеќе го сака моето дете, отколку мене нејзиниот син:P

Веројатно тоа е приорден тек на работите.

Па што знам за оној првиот болд дали повеќето се такви. Ако тргнам од себе си и мојата околина ќе заклучам дека сите се добри татковци кои се обидуваат да одвојат доволно време за своите деца.

Уствари што значи да некој е лош татко?
Што значи да некој не го сака своето дете?

Тоа е непоимливо, барем за мене.
--- надополнето: 14 март 2012 во 09:37 ---
Секогаш кога ќе ги погледнам децата во очи, во нив го гледам и маж ми (малку попросто ќе се обратам), значи мене тие дечиња ми се зачнати од љубов, заедничка, која сме ја доживеале заедно, без него во моментов немаше да имам 3 деца, е сега ќе речете ќе ги имаше со кој било ило по избор на случаен донор на сперма... сум пишувала по теми што ми значи мене сопругот и како јас него го гледам и што се би направивала за него, нема потреба да се повторувам, децата ги сакаме на поинаков начин, тие се дел од нас, тоа никогаш нема да се измени и колку да се далеку или блиску, лоши биле ил добри, јас нема да барам благодарам од нив никогаш, само единствена среќа ќе ми е да ги видам дека се во ред во нормални граници, а партнерот за мене е нешто што треба да си го негуваш како интима, како сродна душа, од кога ги заспиваме јагнињанта да си се опуштиме со по чаша добро вино или добар филм, значи тоа неможе да се спореди, човекот што го сакам и те како ми значи и се ке сторам да си го задржам, пред се тој е татко на тие што ги сакам повеќе од мојте очи, а бидејќи него ќе го наоѓам секогаш во нивните очи мислам дека мојот став дека единственото вредно нешто на светот што го имам се мојте три дечиња и маж ми ќе си остане за секогаш, без разлика како во иднина ќе течат работите.

Луси ова е став кој треба да го има секоја нормална индивидуа, без разлика дали е машко или женско, која има деца со партнер кој го сака.:)

Јас лично имам огроман почит кон луѓето кои се држат до ваквиот став.
Некои велат дека е тоа конзервативност, некои велат дека е глупост, но нејсе за мене токму тоа претставува најнормалното размислување.
 
Па што знам за оној првиот болд дали повеќето се такви. Ако тргнам од себе си и мојата околина ќе заклучам дека сите се добри татковци кои се обидуваат да одвојат доволно време за своите деца.

Уствари што значи да некој е лош татко?
Што значи да некој не го сака своето дете?

Тоа е непоимливо, барем за мене.

Да не ја ширам темва овде можеш да прочиташ што е добар, а што е лош татко.
 
Мојата мајка секогаш потенцира дека повеќе го сака моето дете, отколку мене нејзиниот син:P

Веројатно тоа е приорден тек на работите.

Па што знам за оној првиот болд дали повеќето се такви. Ако тргнам од себе си и мојата околина ќе заклучам дека сите се добри татковци кои се обидуваат да одвојат доволно време за своите деца.

Уствари што значи да некој е лош татко?
Што значи да некој не го сака своето дете?

Тоа е непоимливо, барем за мене.
--- надополнето: 14 март 2012 во 09:37 ---


Луси ова е став кој треба да го има секоја нормална индивидуа, без разлика дали е машко или женско, која има деца со партнер кој го сака.:)

Јас лично имам огроман почит кон луѓето кои се држат до ваквиот став.
Некои велат дека е тоа конзервативност, некои велат дека е глупост, но нејсе за мене токму тоа претставува најнормалното размислување.


Ма може како сакаат да го речат, јас така се чувстувавам, и без срам си го искажувам тоа, а тие што се гореспоменати го чувствуаат тоа најдобро, некои љубота да бидат само мајки, по породувањето запоставуваат се па и мажот, јас сум малку поразлична личност, затоа што имав една баба која ме порасна и воспитуваше дека со оној кој си створил деца и градиш куќа треба да си врзан и со срце и со се, неможеш да го делиш ако го сакаш ќе ти биде желбата иста како што тој те гледа со насмевка и ти него да го гледаш, и навистина баба ми и дедо ми имаа страшно добра врска што секогаш сум се чудела, никогаш децата не биле помалку сакани од таткото па и обратно, очигледно сум зачувала нешто нејзино :)
 
koga decata se plod na ljubov a ne na pari i mestenki,,,,,,,,,,sekogash se najgolemata vrska pomegju sopruzhnicite
Секогаш кога ќе ги погледнам децата во очи, во нив го гледам и маж ми (малку попросто ќе се обратам), значи мене тие дечиња ми се зачнати од љубов, заедничка, која сме ја доживеале заедно, без него во моментов немаше да имам 3 деца, е сега ќе речете ќе ги имаше со кој било ило по избор на случаен донор на сперма... сум пишувала по теми што ми значи мене сопругот и како јас него го гледам и што се би направивала за него, нема потреба да се повторувам, децата ги сакаме на поинаков начин, тие се дел од нас, тоа никогаш нема да се измени и колку да се далеку или блиску, лоши биле ил добри, јас нема да барам благодарам од нив никогаш, само единствена среќа ќе ми е да ги видам дека се во ред во нормални граници, а партнерот за мене е нешто што треба да си го негуваш како интима, како сродна душа, од кога ги заспиваме јагнињанта да си се опуштиме со по чаша добро вино или добар филм, значи тоа неможе да се спореди, човекот што го сакам и те како ми значи и се ке сторам да си го задржам, пред се тој е татко на тие што ги сакам повеќе од мојте очи, а бидејќи него ќе го наоѓам секогаш во нивните очи мислам дека мојот став дека единственото вредно нешто на светот што го имам се мојте три дечиња и маж ми ќе си остане за секогаш, без разлика како во иднина ќе течат работите.
a kako bi trebalo da techat rabotite pri takvo bogatstvo od tri deca i slozhni mazh i zhena ,,,,,tatko soprug i roditel majka sopruga i roditel,,,,,,,,,kosmichka kombinacija
 
Ма може како сакаат да го речат, јас така се чувстувавам, и без срам си го искажувам тоа, а тие што се гореспоменати го чувствуаат тоа најдобро, некои љубота да бидат само мајки, по породувањето запоставуваат се па и мажот, јас сум малку поразлична личност, затоа што имав една баба која ме порасна и воспитуваше дека со оној кој си створил деца и градиш куќа треба да си врзан и со срце и со се, неможеш да го делиш ако го сакаш ќе ти биде желбата иста како што тој те гледа со насмевка и ти него да го гледаш, и навистина баба ми и дедо ми имаа страшно добра врска што секогаш сум се чудела, никогаш децата не биле помалку сакани од таткото па и обратно, очигледно сум зачувала нешто нејзино :)

До бабата ќе да е, оти и јас сум пораснат и воспитуван од баба поголем дел:P
Затоа и делиме исти размислувања;)

Како и да е, арно си викаш, секој со своите ставови. Битно е својот став секаде без срам да го искажеш. Бар ја така сметам.
 
Не дека не треба да не се прават деца, тоа не е тоа што авторот го пренесува, нити пак јас, нити пак било кој на форумов. Но со партнерот уживаш во благодетот кој е наречен дете, а не со детето во детето... Со партнерот го гледаш каде што расте, се образова, те сака, го сакаш... Детето расте, продолжува понатаму (не велам дека ги заборава родителите нити пак тие него) - партнерите доживуваат екстаза од задоволството што одгледале дете кое ќе ги сака и почитува цел живот, кое ќе биде сакано исто така и ЗАЕДНО, ПАРТНЕРИТЕ продолжуваат да живеат.
--- надополнето: 13 март 2012 во 22:10 ---

Не реков дека не треба да се прават деца, ме сфати сосема погрешно. Тоа прво.
Не значи дека со партнерот ќе го гледаш детето како расте. Разводите се се почести и почести. Речиси 1 од 3 брака завршува со развод. Верувам во безусловна љубов, единствена, вечна, „до крајот на животот„ љубов, но исто верувам дека луѓето често и не ја наоѓаат и прават грешки во изборот на животен сопатник од страв да не остават сами, па потоа настануваат и разводи. И? Што после разводот? Детето останува, детето му дава надеж на родителот, поттик за да се бори, дури и ако едниот од родителите е оставен сам на себе. (Што често се случува)

Детето е најсветото нешто, најубавото нешто што може да му се случи на човек и таа врска е непрекинлива и единствена. И ги надминува сите останати врски.

Детето расте, ама потоа им помага на родителите, се обидува да им надомести за тоа што направиле тие за него. Во секоја нормална фамилија, детето и покрај тоа што има свој независен живот, никогаш не заборава на луѓето кои жртвувале се за неговата среќа.


Луѓе бре - родителот прво ќе помисли да се спаси самиот - па дури потоа детето !!! Не дека така тој сака - така налага природата ! Јас немам дете, но имам девојка. Ако сме во авион кој паѓа со само еден падобран, прво инстинктот ќе ме натера да помислам на тоа сам да се спасам, но потоа, пошто премногу ја сакам и ми е нешто најважно (исто како што ќе ми биде детето и детето кое здравје боже ќе го имам) - падобранот ќе и го дадам нејзе ! Значи велам дека ова размислување е оправдано. А сега навалете со коментарите (Ај овај будалава книга че напиши, ај будала еден - оди убијај се...)

Каков пример!:pos::pos::pos::pos::pos::pos::pos:

Дечко, побарај малку на интернет. Дали знаеш колку родители ги жртвувале своите животи, за да ги спасат своите деца? И секогаш родителот на прво место го става детето (во нормални ситуации и нормални луѓе, не збориме за дисфункционални семејства). Познато е дека родителите прават за децата работи кои се граничат со физички невозможни работи, само за тоа да биде безбедно.
И не споредувај дете и девојка и на кој ќе дадеш падобран. Мислам илузорно е и апсурдно. Кога ќе имаш дете или нешто блиску до тоа, ќе сфатиш за што ти збориме тука.

Имало многу малтретирани жени кои за да си ги заштитат децата ги убивале мажите што ги тепале. Многу примери се такви. Мајката и таткото секогаш ќе ги имаат најдобрите интереси на детето и никогаш нема да одат против него. Можеби некогаш нивните размислувања ќе се косат со оние на детето, но никогаш нема да му помислат лошо, додека во врска, брак, често има омаловажување, варање и сл. Дете нема никад да те “извара“. И детето знаеш дека искрено те сака, а не од интерес, за разлика од многу партнери, како и бракови склучени исклучиво од интерес.

На крај краева, различен тип на љубов се, не знам како овој што ја напишал книгата не го сфаќа тоа. Не можеш да ги споредуваш, ама како што реков, сите стасаа да бидат писатели и да пишуваат книги.:facepalm:
 
Eh, pusti "akal" - postojano vaga i procenuva, kalkulira..... ama toa mu e i rabota!;)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom