Ме чудиш вака што размислуваш и очевидно не си единствена но мене ми е такво однесување несфатливо.
Зашто да се дистанцираш максимално од некој на кого му се свиѓаш ако не те напиња и сака да те дружи? Што ќар имаш од дистанцата, само ќе си загубиш добар контакт или евентуално пријател. Дали некој се надева или ќе се надева не е твој проблем туку негов односно нејзин

.
Јас напротив никогаш не сум се дистанцирал од девојка која покажала интерес иако не сум сакал врска туку баш напротив, ако ми е симпатична и фина за друштво максимално сум бил коректен и сум ја дружел, нормално под услов ако и она останала коректна со мене и покрај одбивањето

.
Некој да те сака е чест и уште да покаже желба да те дружи иако си го одбил бара и храброст и не гледам поента да се дистанцирам ниту пак сакам од мене да се дистанцираат кога не сум напињал и баш за тоа потенцирав дека е недостаток на храброст и незрелост.
Многу е за очекување дека згодна девојка и згоден тип ќе им се свиѓааат на повеќето другари и познаници и колку би било несериозно да ги откачиш сите од друштво само затоа што им се свиѓаш?
Јас така мислам но ете прифаќам дека има и различни ставови и карактери на кој самиот факт дека некој ги свиѓа а не можат да му возвратат им ствара притисок што го решаваат со комплетна дистанца и прекин на контакт.