Исламот на Балканот продрел порано од доаѓањето на Турците.
Македонците христијани и муслимани заедно граделе манастири и заедно славеле верски празници.
Зошто тоа се промениле дури во последниве години, а во најтешките времиња функционирало треба да се земат во предвид неколку работи.
Трендот од верско профитирање, разни дегенерички учења и секти и политичка манипулација.
Пропагирањето дека Македонците неможат да бидат или нема муслимани Македонци е комбинација од трите дејствија погоре.
Две работи треба да се применат од страна на Македонците, прво, да се разбере дека пред се' сме Македонци, а после тоа верници, второ, Македонците муслимани треба да извлечат поука од непријателството на соседните христијански држави кон преостанатите Македонци исто така христијани, кои се обидувале со векови наназад да го потчинат тој дел од Македонците преку духовно доминирање, сега црковно непризнавање, ширење асимилаторска пропаганда, при што голем дел од Македонците во останатите окупирани делови од Македонија веќе се неколку генерации одродени и мразат се' што е македонско.
Зарем тоа треба да се случи и со Македонците муслимани во 21 век? Да постанат албански, босански или турски фанатици и да се свртат против своите муслимански браќа Македонци и христијани Македонци?
Зошто повеќе би им одговарало да се преправаат дека се друга националност, отколку Македонци, зошто воопшто би им препуштиле на христијаните да тврдат дека Македонци не можат да бидат и тие?
Излезот е во образованието и меѓусебното учење, дружење, пријателство, за да победи игнорантноста и верските стереотипи.
Ko dete pametam, za Bajram sekogas sum nosel baklava kaj komsiite hristijani, tie za veligden jajca. Sega toa go nemat. Minuvas i kako na dusman necis da mu cestitas praznikot. Se povece sme ladni i otigeni. Ama zosto ?
Tocno deka islamot gi povrzuva svite Muslimani kako braka, ama nie sme eden narod i ne e ubavo da sne vaka deleni. Jas iskreno otsekogas sum bil povece so Makedoncite otkolku so Albancite. Muslimani se da, ama Makedoncite povece gi oseca kako moi luge. Ce raskazam eden primer. Koga patuvav so avtobus do Italija edno leto, cel avtobus poln so Albanci. Se osecav nekako cudno i ladno. Imav osecaj kako da sum crna ofca tujka. Na edna stanica koa vidov se kacuvat Makedonec mi dojde dusata na mesto. Kako svoj coek da vidov.
Nie sme eden narod i trebit zaedno da ziveeme i slozno, bez razlika na verata.
Ama nasite odnosi i sozivot se rasipuvat, poradi sozdavanje meguverska omraza. Ne zna dali me razbirate. Zatoa i taka se obrativ na devojkata, deka poradi vakvi raboti se oddalecuvame. Pozdrav
Во контекст на примерот од Амар, пред една година престојував во Михаловце, помал град во источна Словачка, 30км од украинската граница.
Домаќините ме изнесоа на прочетка низ градот, имаат нешто како битолски широк сокак, немаше дента многу луѓе, одевме по таа улица-плоштад и од единствената слаткарница каде се продава и сладолед, гласно одекнуваат следниве зборови:
- „Мрш! Копиљаци едни!“ (некој разбркуваше мали бељаџии)
Ја подзастанав и не бев сигурен ова што го слушнав дали е македонски, одам повнатре накај слаткарницата, гледам еден човек позади фрижидерот со сладоледи, права македонска фаца, до него доле седат жена му и бабичка една со мало детенце.
Се поздравувам на македонски, се насмевнувам, сите ми отпоздравуваат на македонски изненадени и ги прашувам дали се од Македонија, при што ми потврдуваат, се запознавме по име и забележав дека името е муслиманско, што не беше неочекувано бидејќи Македонците муслимани се познати по тој занает и прават одлични сладоледи и слаткости.
Ситуацијата беше дотолку чудна за двајцата што замолчевме на секунда, стана бабата и ме покани да влезам внатре позади излогот, му порача на синот со кој правев муабет да ме почасти со сладолед, а тој не само мене туку и на моите домаќини кои ме гостеа во Словачка им понуди бесплатни порции сладолед, што не е честа појава во посеверниве земји, потоа си напраивме муабет, ми кажа дека занаетот го учел во Хрватска и дека заедно со фамилијата дошле од Македонија таму, за да заработат нешто повеќе.
Имено, сладоледот во топки што е популарен кај нас, во Словачка и Чешка се нарекува “Балканска змрзлина“ односно балкански сладолед, бидејќи така го препознаваат уште од времињата кога оделе на одмори по бивша Југославија и тоа име е популарен назив за овој вид на сладолед.
Одтогаш се расчу за неговиот дуќан, дека “Македонец продава сладолед“ и кога се видовме после 4 месеци при наредната моја посета, ми се заблагодари што го препорачав на моите пријатели и ми покажа дека над дуќанот, каде стоеше само натпис “Сладолед“ - сега стои “Македонска змрзлина“. Затоа што сите веќе така го знаат и стекнал поголема популарност како единствениот Македонец во тој град, претпоставувам и еден од малкуте странци кои по некоја случајност се нашле во тоа запуштено гратче.
Следниот пат ќе се обидам да го сликам дуќанот со натписот и верувам дека има многу вакви примери, каде едноставно Македонците се чувствуваат многу повеќе “свои“ меѓу своите, без разлика која вера се.