Кочо Рацин

  • Креатор на темата Креатор на темата The`bItCh
  • Време на започнување Време на започнување
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]Татунчо

Не ме колни, не ме жали!
Не ми нижи низа клетви!
Камен тежок живот ми е
а по тежок одзив пусти
по народни думи свети!
Ако куќа не направив
со високи шимшир порти,
куќа цел свет братски ми е
братски срце што отвора,
срце – порта највисока,
срце – куќа најширока.

Ако жена не донесов
ѓул-трендафил во одаја
верна, добра, млада љуба –
не ме колни, не ме жали:
во борбата другарката
слнце сјае, слнце трепти!

Ако млади си години
по друмишта, по патишта
в младост горка распосејав –
погледни ми право в очи:
ти ли беше што пееше
„Ајдутин мајка не рани...“

И ако не умрам дома
туку кај што стии пиштат
в борба искри кај што л'штат –
блазе, речи на душата –
има зошто душа да е!
[/FONT]
[/FONT][/FONT]
 
[FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica][FONT=Verdana, Arial, Helvetica]На Струга дуќан да имам

1.
Изгори, мерак, изгори,
изгори – мерак се стори!
Сал не скоривај јадови
на стари, добри мајстори!

Времиња тешки дојдова
уште по тешки прокуди,
од ден на ден се умира
и душа бере с години.

Не пеј песната страдална –
в гората капат лисјата,
водите течат – ронат брег
и влечат млади јасики.

Чаршиите изумреа,
дуќаните запустеа –
пропадна сичко, прокопса
занает златен – 'рѓоса.

2.

Ние имавме чаршии
и рој – кошница пазари
и ред редени маази
полни, преполни со стока.

Слегнеш ли долу в чаршија,
минеш ли покрај дуќани –
пукот и врева – работа
и алтан полно чекмеџе!

Сами ковавме кондури
правевме бочви, мотики,
с нашите раци мајсторски
дигнавме бели градови.

Кој ни ги срина, кој ни ги
очумаве градовите?
Кој ни запусте, затвори
дуќани, куќи високи?

3.

Наквечер дојди, наквечер,
наквечер – в прва темница,
мини го прагот раскопан
влези во трошна одаја,
на миндер седни накривен
со каракамен на гради:
каде е, каде радоста
каде е куќа весела?

Штамата чмае, штамата
дебнее пуста проклета,
како ли, боже, чумата
в коските сичко стегнала.

По сокаците чекорат
кондури с клинци ковани,
штамата сечат с ножови
и пијат вино румено.

А в бафчи трендафилите
слушаш ги – со темницата
шепотат севда без мерак,
шепотат – златни времиња!

4.

Прикаски си останаа
старите бочви со вино!
Прикаски болни, таговни
грутки во срце снеговни!

Раскопани, буѓосани
со обрачи 'рѓосани,
по темни изби мемливи
ријат ги црвци смрдливи.

Никој не кова, не прави
старите бочви големи!
Старите бочви – преполни
со рујно вино црвено!

И ноќе – слушаш! – баботат
по бочвите сајбиите!
Деца се плачат – бегаат
сништа за стари времиња...

5.

Банки дигнаа палати
распнаа мрежи широки,
банки дигнаа палати
и кули танки, високи:
нагоре кула висока
надолу земја длабока.

Од сичко носат кајмакот
од потта цедат го сокот,
од сичко носат кајмакот
маката нам оставаат!

Банки дигнаа палати,
банки на нови измами,
кондури друзи коваат
с мотики гроб ни копаат –
пајдоса, златен, 'рѓоса
нашиот чесен занает!

6.

Ај, на налани излези
бело Фиданче писано,
прошетај долу в чаршија
кога седам на ќепенци!

Ако со око погледнам
око е – да го ископам,
ако со рака посигнам
рака е – да ја исечам.

Но ако срам ме залиса
оти сум жив а закопан,
кажи ми, кажи, Фиданче
кај да се скријам со лице?

Мајстор бев и устабаша
мајстор бев – станав чираче:
за борч продадов дуќанот
за борч продадов алатот –
с две раци сум, и тија две
скапаја се без работа!

7.

Тешката тага, тешката,
тешката тешко засвири!
Севда е тешка, голема
уште по тешка прокуда!

Наточи вино крваво!
Наточи на вересија!
Донеси да ја коваме
на Крали Марка сабјата!

В горите лисја капале –
в избите веди м'скајат!
В поле над млади јаганца
ножеви остри л'скајат.

На Струга дуќан да имам
на ќепенците да седам,
да видам, само да видам
и на ќепенкот да умрам!
[/FONT]
[/FONT][/FONT]
 
Дали некој случајно ги читал писмата на Кочо до "неговата" Раца (во наводници бидејќи никогаш не била негова)???Е тоа е нешто што не може да се опише...не ми се во СК извадоците...прво одење дома ќе ги земам...а ако ги најде некој пред мене...постирајте ги побрзо!!!
 
Кочо Рацин (Коста Солев Рацин), роден во Велес во 1908, починал во Лопушник, на 13 јуни 1943. Рацин е најистакнатиот поет, прозаист, критичар, историски мислител, национален деец и најпознат македонски интелектуалец меѓу двете светски војни. Неговата книга Бели мугри (Загреб, 1939) претставува едно од најзначајните поетски дела во македонската современа литература.
Постојат две верзии околу неговата смрт. Според првата, Рацин е убиен по грешка кога се враќаше во партизанскиот логор во Лопушник, а според втората тој е намерно убиен.
Во негова чест се одржуваат „Рациновите средби“, а неговата родна куќа во Велес денес е претворена во спомен - музеј.
 
Писмата на Коста Солев Рацин до Рахилка Фирфова

„Го земам твоето име како мое, а затоа ти подарувам бесмртност, кондензиран воздив по тебе. Антологија на болката... и мое портре ако побараш... капка крв од моето тело и душа- ја имаш веќе...
Моето идно име- ме врзува засекогаш со тебе... прости ми или преколнувај- сеедно. А јас се љубам, се проштевам и се заборавам. Едно жалам : Што не ја чув смислата преку звукот на твоите зорови... или барем нивната трага со мастило...“

„Колку ли лудо ве сакам во болката! Па ако поминете утре со наведната глава немо покрај мене, божествена жено, знајте само: посилно одшто змијата кога сипе отров и со Болка, подлабока од мојот гроб-ве поздравува срцето што страда по вас...“
 
„Откинувам од срцето атом на Болката и ти го подарувам тебе за да го претвориш во Сладост...
Ах, визии, сон! Ме следиш и овде, сенко на мојот ум, низ оваа ноќ, додека плаче крвта во вениве мои по оние лудо расфрлани денови, со крик од Болката и Пламенитата Љубов- по две очи и две усни...”
 
bibuska напиша:
Дали некој случајно ги читал писмата на Кочо до "неговата" Раца (во наводници бидејќи никогаш не била негова)???Е тоа е нешто што не може да се опише...не ми се во СК извадоците...прво одење дома ќе ги земам...а ако ги најде некој пред мене...постирајте ги побрзо!!!

на мене ми се читани, и да ви кажам, полни се со љубов!
 
Ако некогаш дојдете во Велес, посетете ја куќата на Кочо Рацин, одлично е зачувана, навистина "дише" во неговото време, неповторливо чувство, ако ви дозволат, качете се на покривот каде што на свеќа навечер творел и ги создал повеќето од неговите дела.
Во основно и средно членував во рецитаторски секции и често рецитиравме дела од Рацин бидејќи сум од Велес.
Неговите дела се грандиозни, полни со емоции, изливи на чувства, го имам читано безброј пати, многу ми се допаѓаат песните бидејќи некои теми за кои што пишува повторно се актуелни особено за работниците и работничката мака.
 
Кој ни ги скрши белите крилца
крилца на галаби бели?
Кој ни замати извори бистри
извори на души чисти?

И кој раздвои, и кој раздвои
човек од човек со ѕид?
И кој направи, и кој направи
човек на човека роб!

Та човек од човек
да страда
и тегне
и бега
од лулка до гроб?
 
Исцедете, ограбете
пот и труд и меса голи,
уста пуста затворете
да не каже оти боли.

Очи црни ископајте
да гледајат не давајте,
раци машки прекршете
срце лудо наранете.

Угаснете и светлини!
Мрак ќе биде – каракамен.
 
Aaaauuuu super...taka mi se be6e zamililo za Ko4o....odamna ne sum 4itala ne6to od nego...bravo!A zo6to si te makedonski pisateli knigite si gi izdavale nadvor od zemjava i pi6at na srbski i bugarski pa duri i na gr4ki...6to ne si pi6ale na makedonski...pa sea da si si bevme gordi...ne deka ne sme...no ovie bugarive velat deka site nivni bile...bre bre....I Vapcarov bil niven koa pi6el za makedonija mislel demek za bugarija...e am se glupi...no vaka koa ke pogledne6 kon minatoto nema6 dokazi za da im dokaze6 deka bile MAKEDONCI i...iii.....6o narod sme ej...i4 ne ni e gale za naciloonalnoto...dajte be malku po nacionalno dajte makedonsko zname dajte sloga da sme site edno ta da ne se delime na razni vmrovci esdeesovci i neznam o6te kakvi OVCI...vaznto e deka site sme MAKEDONCI i ziveeme vo MAKEDONIJA.....preku glava mi e od sekojdnevni izrazuvanja na zelba da e makedonija bugarska ili srpska ili gr4ka ili albanska....bljaaa...ke povratam...
P.S.Ako ja ima nekoj kako li se vika6e to4no...onaa na Miladinov ..orelski krilja kak da si metneh.....ja znaete de...da mi ja dade da si ja otpe4atam i da si ja zalepam na vratata ta koga ke mi se zamili za makedonija da si se potsekjam ..... i me4taam....za ubavata ni makedonija!!!
MAKEDONIJA NA MAKEDONCITE!!!
 
Vo Noemvri.2006 zapocna snimanjeto na filmot posveten na Racin, so raboten naslov "Elegija za tebe". Fimot e snimen na avtenticni mesta vo Veles, rodniot grad na Racin, i vo negovata kuka. Filmot e vo tek na montaza i ke bide gotov pri krajot na mesecov, no negovata proekcija verojatno ke se ostvari na Racinovite sredbi, vo pocetokot na Juni.2007.

Ovoj igrano-poetski film uste pred negovata premiera,predizvika reakcii i kritiki vo makedonskata javnost. Vo "Elegija za tebe" se otvoraat prasanjata za "slucajnata" smrt na Racin, kako i emotivnata vrska so Rahilka Firfova-Raca, kako dobar izgovor za svojata tajna ljubov so vistinskata muza na poetot-Nevenka Vujik. Negovata zabraneta ljubov, odnapred osudena na propast. Ovoj misteriozen lik od zivotot na Racin poleka go dobiva svojot lik, so objavuvanjeto na ljubovnite pisma vo MANU.
Ostanuva samo da ja docekame premierata, a istoricarite da se fatat za rabota.
 
Конечно, великанот ќе биде “достапен“ врз платното пред огромната публика.
13ти Јуни, 21:00h, во центар на град Велес, премиера на филмот “ЕЛЕГИЈА ЗА ТЕБЕ“, посветен на Коста Солев-Рацин.
Добредојдени сте во Велес.
 
Конечно, великанот ќе биде “достапен“ врз платното пред огромната публика.
13ти Јуни, 21:00h, во центар на град Велес, премиера на филмот “ЕЛЕГИЈА ЗА ТЕБЕ“, посветен на Коста Солев-Рацин.
Добредојдени сте во Велес.
13ти Јуни одамна мина. Што стана? Зошто нема никакви отзиви за филмот?
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom