Деновиве кажаа дека трговскиот дефицит на земјава за периодот јануари-ноември 2009 изнесувал 2.1 милјарда долари (што е патем страшно многу, можеби најмногу во светов како процент од БДП-то):
http://www.time.mk/read/07b130f910/4d0a98b236/index.html
Тоа е доста повеќе од милијарда евра.
Кој го покрива овој огромен минус кој секоја година незапирливо се зголемува??? Да, тоа мора да се пари кои дошле од странство не по основ извоз, ами како приливи од туризам, или од фамозните девизни дознаки, и можеби нешто друго (?), но тоа воопшто не се инвестиции.
Од тие пари нешто користат нашите трговци и угостители, и нормално, државата и целото население, но многу далеку сме од реални, трајни вложувања во стопанството, како производствени капацитети кои ќе извезуваат наша стока, хотели кои на убав чист терен ќе привлекуваат крупни странски пари, како трговски извозно ориентирани компании итн.
Јас ја оправдувам нашата дијаспора што не инвестира во Македонија. Кога би било кај нас добро да се инвестира, би инвестирале, дури и би се доселиле тука, би се вратиле да живеат во својата татковина. Ние сме прекрасна земја, со огромни потенцијали за да се уцврстиме и за да создадеме богато општество. Но за жал, проклетството наше, покрај бурните алчни времиња кои цело време го снајдуваат регионов, е и маката со нашите преслаби влади, криминални бандички кои ред се редат на нашата главна сцена, а курентно се во сам зенит на хаос и глупачко владетелство, што е веќе сосем извесно и овојпат. Затоа, климата за инвестирање е нестабилна кај нас, инфраструктурата ни е пред колапс, населението деморализирано, заостануваме и губиме чекор во се. И да почнат нашите дијаспорци да вложуваат во Македонија, тоа нема да ги реши нашите проблеми. Ние имаме овде ненаситни, смртно корумпирани антинародни структури, кои сето тоа одеднаш ќе го уништат, и само ќе си останат луѓето без своите пари.
Никој не сака да ги исфрли парите кои со пот ги заработил во туѓа земја. За да се избориме против негативностите на сопствениот терен и да овозможиме поволна клима за инвестирање, ќе мора цела интелигенција максимално политички однатре да се ангажира, со чесни намери и многу труд, масовно и подвижно. Ќе ни треба голема пожртвуваност и сериозна економско-политичка наобразба во наредниве години, а не резигнација и кревање раце после огорчена критика. За се има лек.