Знам дека сум офтопик али во контекст на муабетот за трачкиот јазик еве некои трачки зборови зачувани во модерниот бугарски
1. ак [ak], /1.- стр. 98/ - око.
2. ала [ala], /14./ - хала, вих'р, поток.
3. ан [an], /1.- стр. 64/ - на , в'рху.
4. анг [ang], /14./ - крив, извит, онг'л, 'г'л.
5. асдуле [asdule], /1.- стр. 99/ - ездач, јаздја
6. ас [aV], /1.- стр. 108/- аз.
7. бела [bela], /1.- стр. 99/ - бјал.
8. бебру [bebru], /1.- стр. 99/ - боб'р.
9. берг [berg(a)], /1.- стр. 99/ - планнина, брјаг.
10. берса [bers(a)], /1.- стр. 99/ - бреза.
11. бистра [bistra-s], /1.- стр. 99/ - староб'лгарското "б'јстр'" - б'рз
12. брате(p) [brate(r)], /1.- стр. 201/ - брат. Сравни и староб'лгарското "братр'".
13. бреда [breda-s], /1.- стр. 99/ - пасиште, староб'лгарското "бред", диалектно "бр'д".
14. брилон [brilon] - бр'снар (староб'лгарската дума брит-бр'сна).
15. бр'за [bruza], /1.- стр. 99/ - бр'за(остарјало), б'рза.
16. б'рд [burd], /18. - стр. 74/ - брод.
17. бр'нч(ос) [bruncoV], /1.- стр. 103/ - струнен инструмент - сравни бр'н, бр'нкам, др'н, др'нкам. И до нес се е запазило старото име на струннија инструмент тамбура - в јужна Б'лгарија се нарича др'нкја! А този инструмент е известен и с другото си име - булгарина, булгарија, булгаре!
18. вед' [bedu], /1.- стр. 20/ - вода.
19. вер [ver], /18.- стр. 84/ - врја, извирам.
20. вис [bis=vis, is], /1.- стр. 99/ - староб'лгарското "вьсь" - село.
21. вриза [briza], /1.- стр. 103/ - ориз.
22. гин [gin], /18. - стр. 76/ - гине, чезне, развалја се.
23. дама [dama], /1.- стр. 100/ - дом.
24. дава, дева [deba], /1.- стр. 103/ - град - етимологична вр'зка с б'лгарското "двор" и "дувар".
25. деа, дева [dea, deba (b=v)], /1.- стр. 100/ - дева.
26. деен [dein(a)], /1.- стр. 100/ - деен.
27. дерз, д'рз [derz, durz], /1.- стр. 100/ - смел, д'рз'к.
28. диза [diz(a)], /1.- стр. 100/ - крепост - в'в вр'зка с б'лгарското "издигнат" - заштитен; дига - преградно с'ор'жение.
29. ден [den], /1.- стр. 146, 143/ - ден
30. драб [drab(a)], /1.- стр. 100/ - течение на река - сравни б'лгарското "драпам" - движа се п'лзешком.
31. др'вета [druveta], /1.- стр. 197/ - д'рво, д'рвета.
32. др'ме [drume, dryme], /1.- стр. 100/ - б'лгарското "др'ма" - храсталак, шубрак.
33. еж [ЕziV], /1. - стр.217/ - еж, таралеж.
34. дун [dun(a)], /1.- стр. 100/ - височина, дјуна.
35. жила [geil(a)], /1.- стр. 100/ - жила.
36. з- [z-], /1.- стр. 102/ - из, от.
37. зелка [Zelkia], /1. - стр.217/ - зеленчук, зелка.
38. зама [zama], /1.- стр. 102/ - староб'лгарското "сам'" - с'шти, еднак'в.
39. зер [zer], /1.- стр. 103/ - звер, звјар.
40. зет [zeta], /1.- стр. 103/ - сјат, засјат.
41. золта [zolt(a)], /1.- стр. 103/ - злато, ж'лт.
42. з'м' [zymy], /1.- стр. 103/ - змеј, змија.
43. ил(у) [ilu], /14./ - староб'лгарското "ил'".
44. кал [chalas], /18. - стр. 74/ - кал.
45. кара [kara], /1.- стр. 100/ - планина - староб'лгарското "гора". "Тракијското" име на планината Беласица е Белакр - преводимо на б'лгарски - Бела гора, Бела планина.
46. катер [kater], /1.- стр. 254/ - катерица.
47. кентa [kenth(a)], /1.- стр. 101/ - чедо.
48. кер [kers(a)], /1.- стр. 101/ - чер, черен.
49. керасо [kerasoV], /1.- стр. 21/ - череша.
50. кетри [ketri], /1.- стр. 101/ - четри, четири.
51. кист [kist(a)] - /1.- стр. 101/ - чист.
52. коза [koza] - /42.- стр. 62/ - коза, козел.
53. колаб'р [kolabroV], /1.- стр. 103/ - обрјадна песен в обрјаден танц с ор'жие - сравни "колоб'р".
54. купсел [kupsel(a)], /1.- стр. 101/ - купче
55. лаз [lazi], /1.- стр. 101/ - лош.
56. ма [ma, me], /1.- стр. 101/ - мама, мајка.
57. мер [mer], /1.- стр. 101/ - голјам, велик - сравни "мера" - голјама земја, а с'што "праб'лгарските" имена Безмер, Маламир и т.н.
58. м'с [musas], /18.- стр. 78/ - м'х.
61. пи [pi], /1.- стр. 101/ - при.
62. прас [pras], /18.- стр. 80/ - пр'скам.
63. п'ра [pura], /18.- стр. 80/ - п'ро (ст.б'лг. - лимец). Опит'т да се т'лкува тази дума чрез новогр'цкото "pyros" = "царевица" (царевицата е била позната на траките !?!?) e показателен до к'де може да стигне в заслепението си науката!
64. раск [rask], /1.- стр. 101/ - рјаз'к, п'ргав, б'рз.
65. сабади [sabadi], /1.- стр. 101/ - староб'лгарското "свободь" - свободен.
66. салта [salta], /1.- стр. 101/ - златен (залта - староб'лгарски).
67. свет'л [suetul], /1.- стр. 102/ - свет'л.
68. семeлe [semele], /1.- стр. 101/ - земја (землја - староб'лгарски).
69. стар [stara], /1.- стр. 102/ - стaр.
70. струме [stryme], /1.- стр. 102/ - течение - сравни б'лгарското "стреми се", "устремен".
71. ст'р [stur], /18.- стр. 82/ - ст'рна (ст.б'лг.), страна, местност; сравни про-стор.
72. сунка [sunka], /18.- стр. 83/ - сок (слјунка).
73. талка [t(h)alka], /1.- стр. 102/ - тласка.
74. тарп [tarp(a)], /1.- стр. 102/ - трап.
75. тим- [tim-], /1.- стр. 250/ - т'мен, черен.
76. траус [traus], /18.- стр. 83/ - троша.
77. три - три.
78. т'рда [thurd(a)], /1.- стр. 102/ - д'ржа.
79. уту, 'т' [utu], /1.- стр. 102/ - вода; сравни диалектната форма "'д'".
80. цев [seba], /1.- стр. 196/ - цев, растението б'з.
А еве и превод на трачкиот надпис со грчки букви од село Езерово
In modern Bulgarian: Rolistene, az Nerenea Tilteanis, (sam tazi) koja(to) rjaza (tova):
do men ti leži sypruže moi pocinal tuk.
In English: Rolistene, me Nerenea Tilteanis (is the one) who wrote this: lay beside me
my master, (husband) released here (in the grave)
Ролистене, аз Неренеја Тилтеанис, (бе) која(то) написа- Лежи до мен господарју мој, почивашт тук (в гроба)!
РОЛИСТЕНЕ е лично име в звателен падеж. Окончанието Е срештаме в звателен падеж на имена като Виден (Видене!), Пламен (Пламене!) и др.
Звателен падеж с'с с'штото окончание се срешта оште в:
Полскија -Боже!
Чешкија-Пане!
Словашкија -Отче!
Ср'бскија- Брате!
Х'рватскија- Господине!
АЗ- отговарја перфектно на б'лгарското АЗ, словенското јаЗ, старополското јаЗ, полабијското јОЗ и т.н.
НЕРЕНЕА ТИЛТЕАНИС- е лично име и фамилија на с'пругата на починалија тракијскија благородник. Нере-неа е двус'ставно, Нере отговарја на староб'лгарската дума ныр'-танцьор, а Неа отговарја на б'лгарското женско име Неја. Смис'ла на името е танцуваштата Неја. Подобна семантика има нашето Игрила, което е пожелателно лично име т.е. да играе добре хоро.
Тил-теанис е двус'ставно фамилно име. Тил отговарја на староб'лгарската дума тилиште-човек, (потом'к), а Теанис отговарја на тракијското женско име Теано. Така се е казвала д'штерјата на цар Кисеј, служешта като жрица в Троја. Тил-теанис отзначава потом'к на Теано.
КОА – отговарја прекрасно на б'лгарското местоимение која-то. Трјабва да се отбележи, че задпоставенија определителен член то, се појавјава едва в Средновековието, като преди това не се е използвал по този начин.
РАЗЕА – отговарја на минало св'ршено време 3-то л.ед.ч. на глагола режа, т.е рјаза. Тук е употребено в смис'л пиша ( писа). П'рвичнија смис'л на нашите думи рез, рјаз е и знак, буква. Все пак Черонризец Храб'р нарича древната ни писменост черти и резки.
ДО- отговарја на предлога до.
МЕАН – отговарја на личното мeстоимение мен, мене.
ТИ – отговарја на б'лгарското местоимение ти.
ЛЕЗИ – е заповедна форма на глагола лежа, т.е. лежи!
ПTA- означава с'пруг, господар. Вариант на тази древна дума се срешта като компонент в скитските династически имена Спаргапејт (свет'л господар) и Аријапејт ( јар'к господар). П'рвичнија смис'л на ПТА е височество, висш и е св'рзана с'с староб'лгарските думи потон'-таван, п'тах'-птица, т.е. това, което е на високо. Корен'т пат срештаме и в аријскија корен пат, пати – господар, с'пруг, полет, летене, владеене. Друга сродна аријска дума е БАТА-господар, којато е и вариант на староб'лгарската БАТ'- господар
( Бат Бајан означава господарјат Бајан). Трјабва да се отбележи, че БАГ' и ПТА са диалектни форми на една и с'шта дума, с'што и, че в староб'лгарскија Б и П са били взаимно заменјаеми в нјакои случаи, прид'к'=брид'к'( ост'р), с'што и паберки = баберки....
МИј – е древна диалектна форма на притежателното местоимение мој. В наши родопски диалекти О понјакога бива заменјано с И. Трјабва да б'де отбелјазано, че точно родопските ни наречија са изп'лнени с архаизми.
РАЗИЛ – означава заминал, отиш'л, тук в смис'л на починал, почивашт в гроба. Все оште с'штествува израза – Отиде си човека ( почина човека). РАЗИЛ е св'рзано с'с староб'лгарскија глагол разити се-изчезвам, изгубвам се. Окончанието ИЛ е типично за нашите минали причастија носил, водил....
ТА - означава тук и отговарја на староб'лгарското показателно местоимение та и наречието тоу-тук, на това мјасто
TA - here, corresponding Old Bulgarian тоу (tu) – here, Modern Bulgarian тук (tuk)
– here and Slovene ‘ta’ – this, that and ‘tukaj’ – here. e best match, however, is Slov.
dial. (Idrija) ta – here.
http://www.google.com/url?sa=t&source=web&cd=6&sqi=2&ved=0CDcQFjAF&url=http://www.korenine.si/zborniki/zbornik07/serafimov_ezer07.pdf&ei=sPDsTODsDYvusgbN4bWCDw&usg=AFQjCNG3boqZa3cYIYeUFfiHp0yZPRB84A