Ех, камо да е вака како што ти викаш, тие луѓе би имале далеку порастеретен живот.
Ама не е, барем не на нашето поднебје. Тоа е баш трагичното, што во очите на мнозинството квалитетот на личноста целосно се засенува од фактот што тој човек е геј. Затоа и се кријат, не од што им е интересно. Може да го отпуштат од работа ако неговиот да речеме конзервативен шеф дознае дека е геј, луѓето ќе бидат резервирани во однос на него, и често пати ќе го отфрлуваат баш поради тој факт. Ќе има проблеми со склопување нови пријателства, некогаш дури и со оддржување на старите, па затоа хомосексуалците се групираат на посебни места и се движат во такви кругови, зошто таму се „меѓу свои“, кај што не мораат да се плашат да кажат дека се геј, притоа не знаејќи ја реакцијата на луѓето.
Во однос на благословот од заедницата... Ти пошто си стрејт, претпоставувам никогаш не си имала потреба да ги собереш твоите и да им речеш: „Мамо, тато, јас сум стрејт.“ Затоа што тоа е очекувано од тебе, зошто под дифолт го имаш нивниот благослов.
Ама хомосексуалец во некој момент од својот живот мора да им го соопшти тоа на родителите, па на роднините, па на пријателите итн... Притоа стравувајќи од нивната реакција, плашејќи се дека нема да го прифатат, дека ќе го отфрлат, дека ќе ги разочара... Тоа итекако е потреба од согласност на заедницата дека е океј со нивниот личен начин на живот.