J
Johnny Stulic
Гостин
ABC danok za krv Janicarenje e metoda od Turcite koja traela do 17 vek,bile najeilitna voena edinica i gi uzivali site blagodeti na ubav zivot sto posle 17 vek imalo tolku mnogu dobrovolci sto Turcite ja ukinale ta praksa,i Bosna e zemja koja sto zela najmnogu janicari.Чекај бе Џони,никој не вели дека Турците биле перверзно нетолерантни барем кога религијата е во прашање,ама имај на ум дека ни еден објект на нивна територија не смеел да биде повисок од минарето на некоја од нивните џамии.Исламизирањето го вршеле на речиси “доброволна“ основа,со тоа што обезбедувале многу поволности за оние кој ќе примат ислам како религија,иако имало и присилно исламизирање со познатиот “данок во крв“.Давачките пак кој се собирале од народот биле пониски одколку сега и се движеле окулу 10%,а сега имаме дури 18 итоа без религијски данок кој деновиве ќе се воведе во Бугарија на пример.Дозволата за изградба на цркви ја давал Султанот со посебно издаден декрет за таа намена.Мислиш ли дека декретот идел бесплатно од Султанот?Си се заебал брат,знаеш ли колку пари дале Аџиристевци и други “видни“ и не толку “видни“ Прилепчани за да добијат декрет од султанот пред 170 години?Еве читни малку како Турците биле толерантни во тоа време,можеби слично како Буџаку кој им ја продаде земјата на Трифун и Камчевци од Скопскиот плоштад пред некоја година:
- Аџи Христо Дамјанов имал храброст да ги изнесе желбите на своите сограѓани пред османлиската власт. Познанството со Рушид-паша го искористил да го запознае султанот со желбата на прилепчани да добијат црква, во која ќе се пее и богослужи на мајчин јазик. Напишал молба до Падишахот, барајќи да се подигне црква. Отишол во Цариград најпрво на средба со патријархот Григориј, а потоа со Рушид-паша успеал да влезе во дворецот на главниот секретар на султанот. Му одговориле дека треба да чекаат неколку месеци. Ферманот за градење на црквата бил добиен во 1835 година - раскажува протојерејот Ангелески.
Баба Мита од семејството Миџовци го дала својот имот, зашто тоа било најдобро место за градба на црквата, а сите еснафи се согласиле да дадат материјал за побрзо да се изгради божјиот храм. Биле ангажирани надалеку прочуените мајстори Коста Лауцот и Ристо Тасламиче. Прилепчани одлучиле црквата да му биде посветена на празникот „Св. Благовештение“ зашто дотогаш во градот не пристигнала поблага и поубава вест. Црквата е долга 32 метри, широка 26 метри, а висока 9 метри и е ѕидана во бигорлив делкан варовник, со многу колони од северната, западната и јужната страна.
или повеќе овде:
http://www.netpress.com.mk/vest.asp?id=53730&kategorija=7
ABC ajde malku za crkvata Blagovestenie najzasluzen za nejzinoto podiganje e Mile Hadziristevski tocno e deka zaptijata ne sakal da se gradi crkva od pricini sto imal licni prepirki so Mile ( licen prijatel na Kadijata od Bitola).
Fermanot go zema od sultanot i ne ceka voopsto samo go bira pogodniot moment koga Prilepskiot pasaluk ke mu gi isplati danocite na Sultanot da go zamoli.
Sultanot(Netolerantniot Turcin) i pokraj nesoglasuvanjata na (ne mi teknuva imeto na zaptija ili sto li bese) licno mu go predava fermanot na Mile so dozvola da ne bide povisoka od minareto na dzamijata.
Mile mu go dava fermanot na nekoj drug zosto znaeki deka ke bide pretresen od zaptijata i kofiskuvan fermanot pred da dojde do Rustem-Pasa pa taka fermanot e prosvercuvan do Prilep i daden vo vistinski race da se pocne so crkva.
Ova go imase vo knigata na Atanas Taseski (ne mi teknuva na imeto) vazno bese sobirano od stari kazuvanja pisanija itn i mene mi izgledase kako relevantna informacija
Pozdrav