Евангелска љубов од Далечниот Исток

  • Креатор на темата Креатор на темата Radost
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
3 јуни 2008
Мислења
441
Поени од реакции
20
Poveke od tri godini boleduvav od ocite.Пatev od mnogu silna dalekuvidnost,a potoa nastapi i zapaluvanje na desnoto oko,taka da skoro ostanav poluslep,koga zaminav od bolnicata.Tamu mi kazaa deka boleduvam od keraritis,i deka verojatno sum se zarazil od bazenot vo vojnata akademija,kade rabotev kako ucitel po plivanje.Posle godina dena neuspezno lecenje,lekarot mi kaza deka vidot moze da se povrati edinstveno ako na desnoto oko se presadi zdrava roznica.Megutoa,pari nemav za takva skapa operacija.Koga toa i go kazav na svojata zena,taa na moe golemo iznenaduvanje,mi predade stedna kniska na koja,ni samiot ne znaev kako,uspeala da zastedi 20.000 novi tajlandski dolari.
"Ako ne bide dovolno"rece "ke nabavime uste.Na nepismenite kako sto sum jas,ne im vredi mnogu toa sto imaat oci,bidejki so tebe e podrugo.Ti si pismen covek,i na tebe vidot ti e potreben".Taka blagodarejki na parite,koi mojata zena gi stedela cel zivot,uspeav da se zapisam na listata pacienti na eden poznat doktor.Ne cekav nitu mesec dena,a doktorot mi se javi da mi kaze deka pronasol davatel.Imav golema sreka,bidejki lugeto cekaa i po nekolku godini za da se pronajde pogodna licnost.Vsusnost,trebase da umre covek vo bolnicata pod nadzor na doktor i negovata familija da dade soglasnost vednas posle negovata smrt,da se pristapi kon presaduvanjeto.Znaci,stapiv vo bolnicata poln so nadez.Koga posle oparecijata,me iznesuvaa od operacionata sala,mojata kerka Jung dojde do nosiloto,se navedna nad mene i tivko mi rece:"Se dobro pomina.Mama sakase da dojde,no se plasese da ne ti smeta..."
"Neka ne doaga!"rekov.Ne sakav da me poseti.Tesko ja podnesuvav i doma,a kamoli vo bolnicata.Se ozeniv so nea po zelba na roditelite,koga imav 19 godini.Mojot i nejziniot tatko bea golemi prijateli i uste pred naseto raganje si vetija eden na drug deka ke se srodat,ako se sluci edniot da ima sin,a drugiot kerka.Svojata sopruga prv pat ja vidov na denot na svadbata.Koga go simna tradicionalniot crven prevez i koga i go vidov nejzinoto lice se uzasnav.Liceto i bese polno so belezi od sipanici,zbrckano,i nekako bezbojno.Imase retki vegi,i ocnite kapaci i bea oteceni.Imase 19godini,a mene mi izgledase kako da ima 40.Bev prosto nadvor od sebe.Gi molev roditelite da ne me teraat da se zenam so takva grozotija,no nisto ne pomagase.Majka mi me tesese deka ubavinata ne e najvaza vo zivotot,deka mojata nevesta e dobra i cesna devojka,i deka ke ja zasakam koga podobro ke ja zapoznaam.Megutoa,jas nea uste toj prv den ja zamraziv.Ne sakav da ja poglednam,nitu da zboruvam so nea,se preseliv vo Vojnata Akademija,ja napustiv nea i roditelite.Vo ucilisteto ostanav i za vreme na letniot raspust,se dodeka tatko mi ne isprati po mene eden rodnina i mi naredi da se vratam doma. Zenata ja zateknav kako sprema vecera.Koga vlegov,ja podigna glavata i mi se nasmea,ama jas ne ja otpozdraviv.Majka mi postojano mi prefrluvase i zboruvase deka tesko gresam za zenata,deka taa e dobra , mirna i poslusna. "Veke polovina godina e vo nasata kuka i od utro do mrak ne prestanuva da raboti za nas. Niednas ne se pozalila na tebe, niednas ne sme ja videle da zaplace, no znaj sine moj deka taa vo sebe vo svojata dusa gorko pati. Uste ednas gi poslusav svoite roditeli i potoa se vrativ doma, no moite cuvstva kon mojata zena ne se promenija. Se trudev da ne ja zabelezuvam, govorese tivko, a koga ponekogas ja karav ponizno molcese. Ja prezirav od dnoto na dusata do taa mera sto nema kraj. Vo tekot na 30 godini od nasiot brak retko koga i se nasmevnuvav, a nikogas i nikade so nea ne izleguvav. Imase denovi koga je posakuvav nejzinata smrt. I pokraj se taa sprema mene pokazuvase poveke trpenie i ljubov otkolku bilo koj drug sto go poznavav. Koga dojdov vo Tajvan imav nizok cin vo vojskata i mojata zarabotka edvaj stignuvase da se prehranime i platime kirija. Nadeto detence bese bolno i mnogu skapo ne cinese, taka da mojata zena taka nepismena i neskoluvana se obiduvase i samata nesto da zaraboti. Otkako gi svrsuvase domaknite raboti pletese slameni sesiri i rogozini. Koga se preselivme vo edno ribarsko mesto krpese ribarski mrezi, a dodeka ziveevme vo vnatresnosta na severnata zemja nauci da ja ukrasuva grncarijata. Jas cesto bev sluzbeno otsuten, no ne morav da se grizam za kukata i decata. Vo toj pogled sosema se potpirav na nea. Koga se penzionirav se naselivme vo edna kuka vo periferijata na gradot, bidejki ne sakav moite prijateli da doagaat kaj nas i da ja gledaat mojata zena. Inaku nasata kerka Jung veke go zavrsi ucilisteto i rabotese, a nasiot sin pomlad od nea seuste studirase. Ja molev Jung da ne mu spomnuva na svojot brat za operacijata za da ne mu smeta vo ucenjeto,pa taka samo taa me posetuvase vo bolnicata. Duri mi donese i tranzistor za da gi skratam dolgite bolnicki dni koi gi pominav so zavoj na o~ite. Imav togas premnogu vreme i pocnav da razmisluvam za svojot pominat zivot. Za prv pat pocuvstvuvav sram sto i zabraniv na svojata zena da me posetuva. Koga posle 15 dena mi go simnaa zavojot bev mnogu vozbuden i edvaj se osudiv da go otvoram desnoto oko. "Dali gledate svetlina?", me zaprasa doktorot."Da, ja gledam nad sebe"-"Toa e lamba",rece toj.
Operacijata uspea i posle nedela dena tolku zazdravev,pa samiot doagajki doma,veke mozev da vidam prozor,krevet,solja so caj na noknata masicka.....
Dodeka so kola se vrasavme doma mojata kerka seto vreme molcese.Najposle,posle tolku denovi povtorno go precekoriv pragot na svojata kuka!Mojata zena izleguvase od kujnata,nosejki cinija so jadenje.Koga me zabelezi,samo ja navedna glavata i rece:"Se vrati"
"Ti blagodaram sto mi pomogna da ja platam bolnicata"-rekov.Mi se cini deka toa bese prvpat vo tie 30 godini za nesto da i zablagodaram.Taa brzo dojde do masata,ja spusti cinijata,pa se svrte sprema zidot,i pocna necujno da place. "Mamo,kazi mu se,se mu kazi!",preku solzi povika nasata kerka. "Neka znae deka roznicata bese tvoja!"
Jas ja zgrapciv za ramenjata i ja poglednav vnimatelno.Levoto oko na mojata zena bese zamateno kako sto bese moeto pred operacijata!Mnogu se potresov.

"ZLATEN CVETU"
(togas prv pat i go izgovoriv nejzinoto ime),"zosto,zosto toa go napravi?"
Taa samo go sokri liceto na moeto ramo i prodolzi tivko da place.Ja drzev taka pregrnata,a potoa poleka se spustiv na kolena pokraj nejzinite noze.......


Темава припаѓа во форум Религија,бидејќи и се зборува за љубовта и трпението на оваа верничка во Бога..........
Таа го положи својот живот за својот ближен.......Тоа е вистинска љубов.
 
ODLICNA STORIJA.....SAMO KOGA BI IMALO POVEKE VAKVI LUGE, SO SVEDENA NA MINIMUM SUETA! SAMO BOG TOA MOZE DA GO NAPRAVI VO NAS!
 
ODLICNA STORIJA.....SAMO KOGA BI IMALO POVEKE VAKVI LUGE, SO SVEDENA NA MINIMUM SUETA! SAMO BOG TOA MOZE DA GO NAPRAVI VO NAS!
А да му предложиш да го напише на Македоснки или латиничен фонт за да можат да го разберат атеистиве и православциве ќе биде супер.
 
напишете го убаво, ништо не се разбира, една реченица едвај прочитав, а баш ме интересира што пишува
 
напишете го убаво, ништо не се разбира, една реченица едвај прочитав, а баш ме интересира што пишува

Јас стигнав негде до петиот ред, мислам дека е она за писма што ти идат а треба да ги препратиш за да не го скршиш синџирот на среќата и да ти се направат вознемирувачки и непријатни случки дома. То писмо демек од 1234 година кружело низ светот.
Ако некој дочита понатаму нека каже што се случи. Дал е хепи енд...
 
quote=Let 3;1660687]Јас стигнав негде до петиот ред, мислам дека е она за писма што ти идат а треба да ги препратиш за да не го скршиш синџирот на среќата и да ти се направат вознемирувачки и непријатни случки дома. То писмо демек од 1234 година кружело низ светот.
Ако некој дочита понатаму нека каже што се случи. Дал е хепи енд...

[/QUOTE]

Ova nema blagi veze so takvite pisma sto "kruzat niz svetot".Na takvi neseriozni raboti ne im e mesto na forumov za Religija,pa spored toa,ova e nesto mnogu poseriozno i vredi da se procita.
 
Прикаската е конфузна, де Тајланд де Тајван се споменува, де офицер кој мора да плати за операција ! (сегде во светот воените лица се осигурени и не плаќаат за вакви операции - овие во Тајланд - Тајван можи плаќаат и ако ги ранат во војна), де офицрот не знаи дека жена му која е неписмена заштеди мало богатство и покрај болно чедо и негова мала плата.....
што знам , многу претеравте со срцепарајуќи детали ја направивте прикаската како концентрат од чии секој ред избива премногу очејбијно некои пораки за покајание, грев и надеж во спасение.
Ја не мом да ја сварам сам ова прикаска, ако има заинтересирани на форумот да ја поделиме, секој нека земи по 2-3 реда па да некако ја поделиме.
 
Неможеме да ја поделиме,нема да има смисла анализата на тој начин.
Али,у право си.
Вакви приказни не проаѓаат,премногу има фантазија во нив.
А ако по некоја случајност,сево ова не е фантазија,тогаш е ебена катастрофа.
Приказната ја раскажува мажот,го гледаме неговиот аспект.
А каков е тој?
Човек,кој бил приморан да земе жена од која е тотално ужаснат,која ја мрази од дното на срцето,заедно да бидат во мизерија,без никаква шанса за подобрување во животот.Сето тоа се одвива веќе 30 години.
Во исто време,тука е и жената.
Живее во уште поголема агонија,знаејќи дека постои само како робот и понекогаш(во две прилики) за размножување,свесна и секојдневно презирана за нејзиниот физички изглед.
Ги потиснува сите возможни емоции,целата тага,гнев и бес што го осеќа,само со надежта дека еден ден,можеби ќе биде прифатена.А после 30 години понизно вегетирање на маргините од животот,таа надеж полека се губи.
На крај,дури и го дава своето око за мажот.
Од љубов?
Не би рекол.
Го кажува тоа и сама:
Na nepismenite kako sto sum jas,ne im vredi mnogu toa sto imaat oci,bidejki so tebe e podrugo.Ti si pismen covek,i na tebe vidot ti e potreben".
Не гледам тука никаква љубов.
Повеќе обврска,понизност,молежливост...
Омраза кон својот преостанат живот,кој не вреди ни колку црното под нејзините нокти(од премногу работа),кој веќе не си го цени ни самата таа и е прилично свесна дека тоа е далеку од живот на човечко суштество.Повеќе како на куче.И тоа е многу.
И после 30 години од таква горчлива порција,го губи и окото?!?
И некој подоцна,има дрскост,ваква приказна да ја претстави како безусловна љубов?
Браво за позитивноста,ако е ова за некого љубов,се чудам како изгледа вистинското нешто?
Ова е трагедија од прв степен.
Нешто,на кое не треба да му се восхитуваме во никој случај,тоа е садистички.
Би требало барем да се обиде некој,да помогне околу тоа,семејството,околината,за ваквите случаи да не постојат.
Човек и жена,што не доживеале среќа и љубов,цели 30 години!!
И покрај нив,деца,кои уште од мали не ја чувствуваат таа љубов која треба да им ја подари семејството,туку само омраза,премолчување,понизност,измачување!!
До каде ќе оди сето тоа?
Како ќе се развијат тие деца?
Авторот на приказната требало да ги постави тие прашања,пред да му даде такво блескаво,дивајн име на текстов.
Марина,го бараше сатанскиот начин на живеење?
Еве го,најубаво претставен во текстов.Самиот Ѓавол неможеше подобро од ова.
 
У ствари, јас мислам дека по таа прикаска Индијците имаат снимено веќе неколку филмови (во разни варијанти) у тоа Боливуд.
 
Неможеме да ја поделиме,нема да има смисла анализата на тој начин.
Али,у право си.
Вакви приказни не проаѓаат,премногу има фантазија во нив.
А ако по некоја случајност,сево ова не е фантазија,тогаш е ебена катастрофа.
Приказната ја раскажува мажот,го гледаме неговиот аспект.
А каков е тој?
Човек,кој бил приморан да земе жена од која е тотално ужаснат,која ја мрази од дното на срцето,заедно да бидат во мизерија,без никаква шанса за подобрување во животот.Сето тоа се одвива веќе 30 години.
Во исто време,тука е и жената.
Живее во уште поголема агонија,знаејќи дека постои само како робот и понекогаш(во две прилики) за размножување,свесна и секојдневно презирана за нејзиниот физички изглед.
Ги потиснува сите возможни емоции,целата тага,гнев и бес што го осеќа,само со надежта дека еден ден,можеби ќе биде прифатена.А после 30 години понизно вегетирање на маргините од животот,таа надеж полека се губи.
На крај,дури и го дава своето око за мажот.
Од љубов?
Не би рекол.
Го кажува тоа и сама:

Не гледам тука никаква љубов.
Повеќе обврска,понизност,молежливост...
Омраза кон својот преостанат живот,кој не вреди ни колку црното под нејзините нокти(од премногу работа),кој веќе не си го цени ни самата таа и е прилично свесна дека тоа е далеку од живот на човечко суштество.Повеќе како на куче.И тоа е многу.
И после 30 години од таква горчлива порција,го губи и окото?!?
И некој подоцна,има дрскост,ваква приказна да ја претстави како безусловна љубов?
Браво за позитивноста,ако е ова за некого љубов,се чудам како изгледа вистинското нешто?
Ова е трагедија од прв степен.
Нешто,на кое не треба да му се восхитуваме во никој случај,тоа е садистички.
Би требало барем да се обиде некој,да помогне околу тоа,семејството,околината,за ваквите случаи да не постојат.
Човек и жена,што не доживеале среќа и љубов,цели 30 години!!
И покрај нив,деца,кои уште од мали не ја чувствуваат таа љубов која треба да им ја подари семејството,туку само омраза,премолчување,понизност,измачување!!
До каде ќе оди сето тоа?
Како ќе се развијат тие деца?
Авторот на приказната требало да ги постави тие прашања,пред да му даде такво блескаво,дивајн име на текстов.
Марина,го бараше сатанскиот начин на живеење?
Еве го,најубаво претставен во текстов.Самиот Ѓавол неможеше подобро од ова.

Premnogu zborovi,mala smisla....Demonot e premnogu gordeliv za da istrpi takvi nesta.Da bese zenata vo spogodba so demonot,mozebi ke poludese i ke si go ubiese mazot.Samo Bog e izvor na trpenie i ljubov.Ako za tebe ne e ljubov da ostanes slep,za tvojata devojka da gleda,togas neznam ondak sto e ljubov!Zatoa trpenieto dava plodovi.Namesto mazot da zavrsese ubien,a zenata vo zatvor osudena radi ubistvo,a decata u nekoj dom(kako poveketo slucaevi u denesno vreme),bas naprotiv,mazot go sogleda ona koe trebal da go sogleda uste mnogu poodamna....I prinesuva na zenata darovi na pokajanie,i ja moli za proska.A ako davas proska,i ke ti bide dadena.Taa od pregolema ljubov mu prosteva,se vraka nasmevkata na liceto na decata,i ljubovta na kraj ispaga posilna od se,gradi dom na sovrsenoto smirenie........Ova e najgolemiot dokaz deka koga Bog i ljubovta ne bi postoele,problemite bi se "resavale",na ist nacin kako sto bi gi "resil" demonot.
 
Premnogu zborovi,mala smisla....Demonot e premnogu gordeliv za da istrpi takvi nesta.Da bese zenata vo spogodba so demonot,mozebi ke poludese i ke si go ubiese mazot.Samo Bog e izvor na trpenie i ljubov.Ako za tebe ne e ljubov da ostanes slep,za tvojata devojka da gleda,togas neznam ondak sto e ljubov!Zatoa trpenieto dava plodovi.Namesto mazot da zavrsese ubien,a zenata vo zatvor osudena radi ubistvo,a decata u nekoj dom(kako poveketo slucaevi u denesno vreme),bas naprotiv,mazot go sogleda ona koe trebal da go sogleda uste mnogu poodamna....I prinesuva na zenata darovi na pokajanie,i ja moli za proska.A ako davas proska,i ke ti bide dadena.Taa od pregolema ljubov mu prosteva,se vraka nasmevkata na liceto na decata,i ljubovta na kraj ispaga posilna od se,gradi dom na sovrsenoto smirenie........Ova e najgolemiot dokaz deka koga Bog i ljubovta ne bi postoele,problemite bi se "resavale",na ist nacin kako sto bi gi "resil" demonot.
И сите се среќни и весели после,нели?
Децата пораснуваат,се вработуваат во успешни фирми,работат послушно,му го лижат газот на шефот,се молат во Црква,заработуваат доволно пари за мајката да си направи пластична операција и да добие можда ново стаклено око,станува и она убава,таткото ја засакува,имаат меден месец,среќни се како никогаш порано...и на крај,земаат сачмарки и вршат ритуално самоубиство,али не без претходно да ги земат со себе уште неколку околни личности,на кои дотогаш мирно и фино им се покорувале.
Ја сваќаш поентата?
Љубовта е компромис,но во никој случај понизност.
И не постои реална личност(а досега ни фикциона),која ќе трпи и ќе ја чека таа капка љубов 30 години,притоа измачувана во најлошите услови во кои може да биде ставено некое битие.
Тоа може да го раскажуваш во приказни,во кои ќе веруваат мали деца.
Реалноста е поинаква,веројатно знаеш и сам,ако не си премногу заслепен досега.
Дури и ако по некое чудо,навистина издржале(со силата на Бог и бла),нема шанси сето тоа да не остане без последици.
Свесен ли си за траумите што ќе ги предизвика таквиот живот?
Не знам,сериозно ли веруваш во приказнава,или намерно сакаш да дадеш таков впечаток,за да видам колку е демек цврста твојата вера и колку Бог реално им помага и ги љуби лугето?
Уште еднаш,ако е тоа точно,немало да дозволи воопшто,ни мажот ни жената(а богами ни децата),да одживеат таков тек на настаните,туку ќе биле среќни.
Или Бог сака прво да ужива во нивната болка?
Чек да погодам-тоа е искушение?
А зошто тие луге,во тоа време?
Како Бог ги дава искушенијата,по пат на лотарија?
Или седи горе и покажува со прстот врз некого,и тој човек е автоматски искушуван?
Убав Бог имаш.
Еден совет:Не користи другпат вакви приказни за да ја покажеш Неговата добрина.
Ќе добиеш само контра ефекти.
Пробај со други бајки.
Можеби ќе успеат...некогаш.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom