Со кого од семејството сте најблиски?

  • Креатор на темата Креатор на темата B. Boop
  • Време на започнување Време на започнување
Со сетра ми дури живеевме заедно не бевме блиски многу, разлика сме 7 години, и кога ме советуваше мислев ме гуши , а сега сме најблиски (и тогаш бев свесна дека сака да ми го исправи патот кога упорно скршнував :kesa:), со мајка ми секогаш сме блиски, знаеме да си пуштиме музика најгласно и да се развеселиме, а татко ми..ех копија на тато сум, да се смееме 24/7, најдобар другар ми е:pipi:
 
Хммм... со никого не сум блиска мн, ама ај кога би морала да издвојам мајка ми нека е... имам чуство дека неможат да ме сватат, понекогаш и мн примитивно размислуваат па несакам да навлагам во конфликти и не се отварам целосно со никого
 
Пошто немам ни брат ни сестра, со тато дефинитивно сум најблиска
 
абре луѓе,..
како тоа најблизок ?
па татко ти те напрајл, мајка ти те родила,..
сигурно нема со баба ти да бидеш најблизок :pos2:
 
абре луѓе,..
како тоа најблизок ?
па татко ти те напрајл, мајка ти те родила,..
сигурно нема со баба ти да бидеш најблизок :pos2:

Со кого ќе бидеш блиска ако тој што те направил и таа што те родила те напуштат и те остаат? Па ќе бидеш најблиска со нив?
 
зошто би ме напуштиле?!?..па тогаш ако сакаат да ме напуштат,...зошто воопшто ме раѓале..!
 
зошто би ме напуштиле?!?..па тогаш ако сакаат да ме напуштат,...зошто воопшто ме раѓале..!

Муабетот ми е дека има семејства во кои фали од било кои причини еден од родителите, а во некои и двајцата. Значи, не е правило со некого да треба да бидеш најблизок само затоа што те створил и родил. Близината не се добива со тоа што некој ќе те створи и роди, близината се заслужува.

А прашањето што го поставуваш е сосема друга тема.
 
не е возможно да не осеќаш блискост спрема тој што те родил,..се работи за чувствата а не спрема заслугите, нормално е дека ако во случај на недостиг на еден од родителите ќе бидеш приврзан за другиот, затоа што сепак едниот..го нема..и немаш комуникација со него..сепак, назад на тема,..јас се чувствувам блиско подеднакво и со мјак ми и со татко ми, нема потреба од делење, подеднакво ми се драги...:wink:
 
Има многу ситуации во кои родители и деца воопшто не комуницираат, ама тоа се случува во подоцнежни години и под влијание на други фактори. Во тинејџерските и генерално младите години години најприродно е да бидеш близок со родителите.
 
Хммм... со никого не сум блиска мн, ама ај кога би морала да издвојам мајка ми нека е... имам чуство дека неможат да ме сватат, понекогаш и мн примитивно размислуваат па несакам да навлагам во конфликти и не се отварам целосно со никого


како јас да сум го напишала постот....исто до точка
 
So majka mi sum mnogu bliska ali sepak ne mozam da i kazam se, bidejki za nekoi raboti moze i da me kara pa do raspravija da dojme: ja ti se ispoveduvam ti mi se deris, zatoa koa ima nesto so smetam deka ke predizvika burna reakcija kaj majka mi i kazuvam na tetka mi, samo ona mi slusa sekogas, nikogas ne mi se deri i mi dava dobri soveti. Na tatko mi ne mozam da mu kazam se, ustvari nego nemam ni vreme da mu kazuvam moi raboti, go gledam eden saat dnevno, covekot cel den raboti i koa ke se vrati sto poprvo da mu zboram. A sestra mi odsekogas mi bila teska za komunikacija, se slucuva da i kazam nesto ali mnoogu retko.
 
Со сестрами по цел ден кога сме иста смена...:):)
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom