Don't push it, don't force it...

  • Креатор на темата Креатор на темата Маwечко
  • Време на започнување Време на започнување
Член од
25 јануари 2007
Мислења
6.775
Поени од реакции
314
Една песна ме испирираше да ја отворам темава. Оди вака:

Don't push it
don't force it
Let it happen naturally

It will surely happen
If it was ment to be.

Don't push it
don't force it
Let it happen naturally

It will surely happen
If love was ment to be.

Колку верувата во тоа "ment to be"?
Дали мислите дека некоја виша сила може да ве спои со некоја личност доколку вие не се потрудите да допрете до неа?

Дали сте тип на личност со трпение за извоз и би чекале х време за да ви се насмее среќата или одма одите во акција?

Што кога трпението не ви е баш јака страна, не можете веќе да дочекате за да ја опсипете личноста со бакнежи, прегратки и да те тркалате по ридот заедно ( :pos: )*, а таа упорно ве одбива велејќи дека ако било судено ќе се случи и без вашите планирања**?

*Patience isn't my best virtue
When I'm in the mood for love

I can't controll my passion
I wanna love you all over.

**
Don't push it
don't force it
Let it happen naturally

It will surely happen
If it was ment to be.

Don't push it
don't force it
Let it happen naturally

It will surely happen
If love was ment to be.

Дали сте тип кој би се препуштил на судбината или сакате вие да ги контролирате работите?

Се разбира дека спонтаните моменти се каде-каде поубави од планираните, но дали можете да седите и да чекате само да се случат?


П.С.

[youtube]0BVx5g1CYC0[/youtube]

:)
 
Уфф у последно време све добри теми наоѓам....

Вака. Трпелив сум Не сакам да ја форсирам, да ја замарам со разни работи, да и` ѕвонам секои пет минути на мобилен или што ти ја знам. Но сепак кога некоја ми се допаѓа поразлично се однесувам кон неа. А ако знае да чита меѓу редови ок, ако не ме разбира (и понатаму изиграва ладна кралица) никому ништо. Сепак во љубовта треба да се разбираме меѓу себе.
 
Спонтаното е најдобро. Тие местенки и обидувања да заведеме некого се премногу вештачки, верувам дека ако некој треба да е заедно ќе се најде ситуација во која ќе дојде до посакуваната личност, нема потреба од туркање сосила.
Трпелива сум, чекам да се остварат моите планови..Ако е тоа премногу долго преминувам во акција :smir:
 
Имам доста трпение, барем што се однесува на такви работи. Поинтересно ми е кога полека го запознавам типот кој ми се свиѓа. Онака опуштени излегувања, без напнувања, мора да биде или не знам што.

Во акција и онака и вака не тргнувам, зашто сум срамежлива, али знам понекогаш некако заобиколено, дискретно, неприметно да дадам некој знак.
 
Знаете јас мислам дека ни едната крајност-да се притиска личноста посотјано не е ок, а ни самото препуштање на судбината не е ок.Пред се затоа што кога некој го притискаш може всушност да добие впечаток дека си пренападна т.е многу агресивна и да се повлече затоа што може сака тој да превземе некаква акција,но и она повлекување и чекање ,,гром од ведро небо ,, не е во ред затоа што некогаш човек треба да направи нешто за да успее.Никој не ни ги чита мислите, така?Во секој случај промислено во согласоност со ситуацијата и само напред па ке се успее.
 
Don't push it
don't force it
Let it happen naturally

It will surely happen
If it was ment to be.

И веќе се е јасно...нема што да се додава,нема што да се одзема...се е кажано...


Колку верувата во тоа "ment to be"?
Дали мислите дека некоја виша сила може да ве спои со некоја личност доколку вие не се потрудите да допрете до неа?

Дали сте тип на личност со трпение за извоз и би чекале х време за да ви се насмее среќата или одма одите во акција?

Јас верувам...Во суштина и не верувам во судбина, но верувам во некои други работи... :)))

Дали е трпение во прашање?

- Не, не чекаш да ти се насмевне среќата! Всушност не чекаш ништо!
Едноставно живееш...а она што е твое порано или покасно ќе си дојде...

И што ако одите во акција...ако не е тоа нешто ваше залудна е акцијата... кога -тогаш ќе и дојде крајот... :toe:
 
Петре Приличко : Тоа што е мое ќе си дојде,но повеќе од 5 минути не чекам:))
 
Имам доста трпение,барем што се однесува на такви работи.Поинтересно ми е кога полека го запознавам типот кој ми се свиѓа.Онака опуштени излегувања,без напнувања,мора да биде,или не знам што.

Во акција и онака и вака не тргнувам,зашто сум срамежлива,али знам понекогаш некако заобиколено,дискретно,неприметно да дадам некој знак.


E ova ne mozam da go razberam [/quote]понекогаш некако заобиколено,дискретно,неприметно да дадам некој знак.[/quote]koja e celta na davanje na neprimeten znak mislam mkako da si pravis muabet sam so sebesi i se nadevas deka sogovornikot ke znae sto da odgovori:uvo:

A, ova so cekanjeto ma ne bre koe cekanje ako sakam nesto go zemam...
ili barem probuvam...
 
Уфф у последно време све добри теми наоѓам....

Вака. Трпелив сум Не сакам да ја форсирам, да ја замарам со разни работи, да и` ѕвонам секои пет минути на мобилен или што ти ја знам. Но сепак кога некоја ми се допаѓа поразлично се однесувам кон неа. А ако знае да чита меѓу редови ок, ако не ме разбира (и понатаму изиграва ладна кралица) никому ништо. Сепак во љубовта треба да се разбираме меѓу себе.

се согласувам,и сметам дека никој не залужува премногу внимание,зошто велат кога ќе му дадеш на некој еден прст цела рака зема:salut:
 
Ако ми било судено, тогаш ќе потрае, ама за да дојдам до него, ќе ги засукам ракавите.:pipi:
 
Мх мх шубаа тема,баш како за мене :)

Не дека чекам,не чекам,барем не се осеќам дека чекам нешто и не се замарам многу со тоа дали ќе биде или не,ако треба да се случи нешто сигурно ќе се случи,тоа што е твое никој нема да ти го земе.
И обично не чекам некоја одредена личност,јес да имам надеж за некој што ми се свиѓа во моментот,ама не се замарам многу,не одам да нападнам ако видам дека ништо не се случува,зошто секогаш на крај останувам со тој што најмалку сум очекувала.Затоа не ги брзам работите,имам трпение за вакви работи,ако треба ќе се случат,ако не никому ништо,живот иде даље.
 
обично смислувам стратегии и планови и триста глупости и ми се има случено баш поради тоа чекање и мислење да ми пропаднит идејата...

планирам од сега да одам на се или ништо па да видиме како ќе ојт пубо...
 
Спонтаното е најдобро. Тие местенки и обидувања да заведеме некого се премногу вештачки, верувам дека ако некој треба да е заедно ќе се најде ситуација во која ќе дојде до посакуваната личност, нема потреба од туркање сосила.
Трпелива сум, чекам да се остварат моите планови..Ако е тоа премногу долго преминувам во акција :smir:


Лесн намбр уан:

Разликата меѓу спонтаното и местенката, е само подобар план и стратегија од машка страна. Местенката е лош план ја осеќате како напињање, а у ствари типот е без план и делува спонтано и неповрзано.
Спонтаното (како што ти го замислуваш) уствари е многу добро испланирано!!!

Лесн намбр ту:

Спонтано ќе ти дојде откако ќе ја научиш првата, не мора да ти ја кажам...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom