EVE AKO VIE MISLETE DEKA NiE LAZEME EVE PISMO OD OVIE STO POVISE GI SAKATE
procitavsi pismo sto je napisao
Mario u Sydney, mogu da kazem da sam slicno prosao.. Doduse, mene nije bilo sramota, jer nisam makedonac, medjutim, moja zena jeste i pogodilo je do srca. Letos smo bili u Ohridu na letovanju, naravno, zena je htela da pokaze "Vasu makedonsku gostoprimljivost", koju uzgred, dovoljno znam i svidja mi se, ali ajd .. ipak je Ohrid nesto drugo. Lepa priroda & stuff.
Dan 1:
stigli smo, raspakovali se, i hajde nesto da jedemo. Pitamo gazdaricu gde smo bili smesteni, sta nam preporucuje. Na njenu preporuku, оtisli smo u neku cevabdzinicu u centru, sto je kao neko elitno mesto. Ajd i to mogu da zanemarim sto smo cekali konobara da dodje (iako su dvojica se muvali all around) nego na kraju kad je dosao, narucimo svako svoje, ja narucim dve pljeskavice. Posle 52 minuta (skoro sat!) dolazi tip i nosi nam jelo .. iskreno, vec toliko sam bio gladan, da ma nije bitno sta, samo daj vec da jedem. i nosi JEDNU (komada 1!) pljeskavicu. Na moje zaprepasteno pitanje, sta je bilo sa drugom dobio sam odgovor
"tebi je dovoljna jedna, a ako ipak hoces, napravicemo jos jednu". Da li je potrebno da pitam, gde je kultura da se gostu obraca sa "Vi", ali ajde .. imam 36 godine, mozda i ne delujem toliko staro, al hajd ..
Dan 2:
otisli smo u Sveti Naum .. i sad .. spreman sam da je to ipak ekskluzivno mesto i da nece biti jeftino, ali ok .. jeli godisnji odmor ili sta? Ako je bal, nek je bal... sednemo u onaj restoran Jezerce .. gde je zaista lepo, ribice plivaju i tako to, nema cak ni guzve, mislim ja "odlicno, ako nista drugo, bar ce nam doneti brzo nesto" .. i zaista cim smo seli .. trojica konobara cirkulisu po delu gde su stolovi .. ali ... naravno od trojice nijedan nas ni ne pogleda. Posle 30 minuta, najzad je jedan prosao dovoljno blizu da moze covek nesto da mu kaze, a to on i da cuje. Pita ga moja zena vec dovoljno iznervirana od "makedonske ljubaznosti", "dobro, hoce li doci neko da nas usluzi" (naravno na makedonskom) , na sta drskiji odgovor nije mogla dobiti
"kad bude bilo vremena", na sta ga je moja zena ipak pitala
"ok, ali to kad ce biti? sat? dva?", odgovor je bio toliko neocekivan da 5 minuta nismo znali sta da kazemo
"pa ako je za sat, za sat, ako za dva onda za dva" okrenuo se i otisao. Naravno sta nam je ostalo nego da s epokupimo i odemo.
pozdrav
Igor Vicai