пред едно 4 ,5 год ставив зејтин да се стопли на електричен шпорет,и некој ми заѕвони излегувам надвор,мајкаму на еден другар нешто ме прашување и се зазборев навлеговме у муабет едно пола саат и бидна што бидна си отиде.. се враќам во кујна отварам врата и што да видам , прст пред око не се гледа црно се дим.. горат висачите.. и јас со цел памет влегувам во тоа , и од што не се гледа ништо се сопнувам пагам си ја повредувам ногата.поча да ми се врти (сам бев) набрзина ги отворив прозорите и почнав да викам по помош. Бидна што бидна изгаснавме малку што беа запалени висачите димот цел ден се луфтираше... ѕидот беше црн , се беше усмрдено

а таткоми ништо незнае .не беше дојден од работа .. и со мајками сме фатиле бриши се што можеш ѕидови,висачи,шпоретот.. да се ублажи штетата

и кога ќе влезе да не падне у несвест... и доаѓа таткоми.. кога почна да вика..

сега кога и да излегувам .. по 5 пати проверувам дали е уклучена пеглата или шпоретот ..
Od ponovo vreme, so drugarive .. kako shto sme beljadzii .. ima pistol na crno i go nosi vo ranec,i sho kje pravime dosadno a ne bevme pri pari. i aj reket kje iznuduvame. sedime na edna ulicka kaj sto nema osvetluvanje i cekame da pomine nekoj,pominuva covek nie pred nego vadi pistolot drugarov, covekot se posra .. ama nisto nemashe, go proveruvme i pocnavme da go lupame.Posle toa iskoci deka toj covek e tatko na eden duduk sto ne znae ne prijavile vo policija i 30 dena vo pritvor bev