Мислиш шќиптаризаните Македонци?
Сам Зајас, сада изразито албанско место, био је старо православно село, исламизирано око 1740. године: муслимани памте своје муслиманске претке, установио је Тома Смиљанић, до седмог колена, а из ових имена настављају це имена њихових православних предака. Православни старинци били су "Шопке", па су Арбанаси једне од њих истисли, а друге превели у ислам и поарбанашили. У Зајасу су честа хришћанска презимена. Фанди, досељени у Зајас, били су још у постојбини исламизовани, па су их услед тога гонили њихови католички саплеменици и приморали да це иселе - око 1735-1785. године. Веома је интересантан случај села Колари, где је на месту Мировцима било насеље одакле су це наводно иселили и засновали Миријево код Београда. Један део становништва це, по народном казивању, иселио под патријарсима према Дунаву, а други је остао и поарбанашен је.
Навешћемо неколико посебних примера исламизације и албанизације из македонске Кичевије. Село Црвивци је исламизовано, по традицији, на 175 година пре истраживања, тј. око 1760: Арбанаси су ударили од стране Зајаса на Ускрс, када је играло коло, побили су многе људе, а жене заробили и уселили це као у своје куће. Православни су це разбегли у Кичево, Лазаровце и у Раштане. Село Бериково, сада муслиманско, са напуштеним православним гробљем, било је православно до на 150 година пре истраживања, тј. око 1785. После борбе с Арбанасима код Тујина неки су це устаници склонили у Бериково; тада су напали на село Арбанаси, па помуслиманили жене и децу, пошто су им "мужи" били на печалби. Старинци су заиста сви албанизовани.