Никогаш не сум размислувала за тоа дека ќе останам стара мома.Дали некогаш сте размислувале дека ќе останете стари моми само зотоа што подолг временски период не сте можеле да најдете тип по „ваша мерка“.
Дали воколку до некој одредена старост, еве да речеме 32-33 години ,не би нашле некој тип по ваша мерка повеќе би преферирале да продолжите да го барате таков тип живеејќи со ризикот да останете стари моми, или би си ги спуштиле критериумите, само за да основате семејство?
А ако еве,да речеме,не си најдам некој до 32-33 сигурно нема да бидам со некој само за да основам семејство зашто нема да биде основано со љубов.
Ако и после извесен период се уште не можам да си најдам некој,подобро ќе си посвојам детенце,иако поубаво би ми било ако тоа е дел од мене и личноста што ја сакам и сакам да го поминам остатокот од животот со неа,ама чим Господ не ми дава маж...дефинитивно би си посвоила дете.
Ама зашто си го најдов маж ми,10-15 години порано,нема зашто да се секирам дека ќе останам стара мома.(пу пу,да не урочам)