Политички случувања во САД: Генерална дискусија

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување

Дали санкциите на администрацијата на Џо Бајден, кон Русија, вродуваат со плод?


  • Вкупно гласачи
    48
  • Гласањето е завршено на .
Битна компонента за производство на тоа пилешко и говедско месо е ѓубривото увезено од Русија:

Не ми е јасно како ЕУ-политичарите не гледаат дека овој најбезобразно ги исмева и од нив прави мајмуни. @Vanlok?

Затоа што се не се независни туку марионети на американската елита. Го немаат тој избор да бидат навредени, ќутат и пyшaт.

Инаку пар релевантни извадоци од текстот поназад:
As stated earlier, many believe Trump’s grandiose vision to be too little too late, but a counterargument is that the world is now in a race to the bottom, with European nations well ahead of the pack. Trump may not rekindle an American golden age, but his bold and drastic actions will likely tighten the yoke around European vassals, ensuring American supremacy in that quarter of the world for years to come.
As a last note, it was claimed that Russia was not included amongst Trump’s tariffs because sanctions on Russia have resulted in little trade that can be measurably tariffed.
If true, this would be an interesting development, as it would mean the US-Russia rapprochement is much deeper than assumed, and Trump could be banking on ingratiating himself to Russia as a way to truly turn the world on its head with an unprecedented eventual partnership between the two superpowers.

This comes amidst Putin’s personal presidential economic development envoy Kirill Dmitriev landing in D.C. today, along with full media circuit: Video 1, Video 2. Dmitriev is a Kiev-born, US-raised, Goldman Sachs-trained financier who’s got a unique handle on the lay of the land. His recent rise to prominence clearly indicates the coming together of Russian and American business interests and thawing of relations, which could be a positive sign for Trump’s long term global reorientation strategy.

Јас лично сметам дека Трамп нема можност да ги истера овие планови, интересното е тоа што елитата го толерира. Што само по себе кажува дека има уште многу работи во позадина кои се разбира не ги знаеме. Тоа кажано, не верувам Русија да загризе на мамката (да, мислам дека дел од сето ова е мамка за Русија) и без одлични причини да ги растури сегашните односи со Кина.
 

It turns out Trump’s entire game plan may have been taken from economic advisor Stephen Miran’s playbook. In November, Miran wrote A User’s Guide to Restructuring the Global Trading System, which according to experts precisely parallels what Trump is now attempting to carry out. One of the core tenets of the document is the deliberate devaluation of the US dollar in order to make US exports favorable again to reignite American manufacturing. The entire issue revolves around the famous Triffin’s dilemma, which notes:


To summarize the above for the laymen, a country which holds the world’s reserve currency faces a significant dilemma wherein its national trade policy and monetary policy are effectively at odds against each other. In order to keep its currency as reserve status—and reap all the geopolitical benefits this creates—the country must hamstring its own economic output by running a huge trade deficit, which means the country imports far more than it exports, which hurts—or in the case of the US, kills—domestic manufacturing.

Why must a country run a trade deficit to retain its global reserve currency status? Because when your currency is the global reserve currency, the entire world constantly hungers for it in order to use it in all the various countries’ international trade between each other. The only way to keep those countries constantly supplied with dollars is for Americans to buy tons of foreign imports, which effectively sends dollars to those countries, since these purchases are made with dollars. If the countries instead bought a ton of US exports, they would be paying for those exports with dollars, which means all the dollars would be sent back to the US, and global nations would have a severe lack of US dollars. What would happen then? They would have no choice but to trade with their own currencies, which would mean the collapse of the dollar reserve system.

A simpler example: if a French person buys a $50,000 Ford truck and imports it to France, that’s $50,000 USD that leaves France and goes back to the US, lowering France’s dollar holdings. If an American buys a $50,000 French Peugeot to import it to the US, he sends his $50,000 USD to France, which increases its dollar holdings.

As seen, the only way to maintain the dollar’s reserve status is to make sure US dollars are constantly flooding the world, which can only be done by running a massive trade deficit where imports of foreign goods (outflow of USD) far outweigh exports of domestic goods (inflow of USD).


In essence, the devaluation of foreign currency can offset the duties on imports. You’ll note this appears to contradict the premise of devaluing the dollar as well, but that’s where it gets much trickier. As I understand it, the paper proposes to strike a fine balance, explaining that if adversarial countries choose to devalue their currencies as a reaction—to boost their own exports—the pain could be ‘offset’ by the explanation above. Friendly countries, on the other hand, could agree to help devalue the dollar in what Miran imagines as a ‘Mar-a-Lago Accords’ agreement, akin to the Plaza Accords, or even the Bretton Woods agreement.

Miran also envisions the tariffs as just the first stage of a more elaborate operation. The tariffs could be used merely as the initial bullwhip to bring countries into negotiations, wherein Trump will then switch to a carrot-on-stick approach in alleviating or removing tariffs on countries which agree to finance ‘significant industrial investments’ into the US manufacturing sector.

Because of this, different stages of the process are expected, like the dollar first strengthening, then eventually weakening:


Miran does note the dangers, however:


Now the main argument revolves around whether US has a manufacturing backbone to even revive anymore. Many argue that at this point, things are ‘too far gone’—infrastructure has crumbled for too many decades, entire generations have lost the knowledge to build things, and perhaps worst of all, the culture in America has dwindled to become a kind of poisoned well that has disincentivized the newest generation of men from taking the types of jobs that would lead to some imagined manufacturing boom or golden age.

As one thread propounds:


Figures I’ve seen suggest there are now nearly 5 million less workers in the manufacturing sector than there were in the year 2000, despite the fact the US population has grown by a whopping 60 million people since then.

In many ways, what Trump is attempting to do is strongarm the world into a modern form of imperial neo-feudalism, where vassal states pay handsomely for the privilege of lowering their ‘protection’ racket fees. Some will argue this is an equitable system; in Anglo terms, perhaps. China envisions quite a different global order, without the need for mafia threats and coercion.

Also important to note is that Trump’s multi-phase plan includes the gradual replacement of the IRS with the ERS—or External Revenue Service. Trump’s Secretary of Commerce Howard Lutnik said as much many times, with increasing emphasis most recently;


As stated earlier, many believe Trump’s grandiose vision to be too little too late, but a counterargument is that the world is now in a race to the bottom, with European nations well ahead of the pack. Trump may not rekindle an American golden age, but his bold and drastic actions will likely tighten the yoke around European vassals, ensuring American supremacy in that quarter of the world for years to come.

The big question that will remain is how competitive can America ever realistically become against China. It’s difficult to imagine America ever catching up without resorting to total war in setting China back by several decades, which is likely why we’ll continue seeing major provocations there. On the first count, at least, Economist agrees in their latest:


https://archive.ph/xeOVN
As a last note, it was claimed that Russia was not included amongst Trump’s tariffs because sanctions on Russia have resulted in little trade that can be measurably tariffed. Several outlets rebutted this explanation:


If true, this would be an interesting development, as it would mean the US-Russia rapprochement is much deeper than assumed, and Trump could be banking on ingratiating himself to Russia as a way to truly turn the world on its head with an unprecedented eventual partnership between the two superpowers.

This comes amidst Putin’s personal presidential economic development envoy Kirill Dmitriev landing in D.C. today, along with full media circuit: Video 1, Video 2. Dmitriev is a Kiev-born, US-raised, Goldman Sachs-trained financier who’s got a unique handle on the lay of the land. His recent rise to prominence clearly indicates the coming together of Russian and American business interests and thawing of relations, which could be a positive sign for Trump’s long term global reorientation strategy.
Има некои поенти писаниево. Една од поважните работи не си ја копирал:

Trump makes a bit of a mistake in the end of his statement above—he claims tariffs would have saved us from the Great Depression, omitting that the infamous Smoot-Hawley tariffs in fact desperately tried, and arguably made things worse. He corrects himself, but says by then it was “too late” to act—a damning appraisal just as easily levied on his own nascent attempts to intervene at the Empire’s terminal arc.

A ‘fact check’ claimed it would be materially impossible to replace tax revenues with tariffs:

1743806366142.png

Well, that may be true, but only because US government expenditures are currently so absurdly high that such massive tax revenues are necessary to fund the government, and still at a huge deficit at that. Major cuts are needed to gut federal spending to levels originally foreseen—one can easily start with the bloated $1T defense budget. Once the budget is brought to a fiscally responsible level, then tariffs can potentially be made to handle the rest.


Настрана од сите овие нагаѓања и претпоставки, има Трамп или било кој излезено со официјална изјава „Сакаме да постигнеме тоа и тоа до тој датум“ со конкретни бројки и цели?
 
Бруки.
Те молам земи книга во раце или прашај го ChatGPT кој плаќа тарифи/царини.
Знаеш што значи во кратки црти? Немав време да ви нацртам како работи извоз и увоз во Америка. Сега имам.

Импортерите ја плаќаат тарифата, и тоа однапред, ако стоката треба да биде 1.000.000 импортерот треба да покрие 330.000 ако тарифата е 33%. Е сега, голем дел од импортерите се странски компании што креираат subsidies во Америка па си прават импорт на робата и вршат дистрибуција на стоките.

Практичен пример од реалниот живот еве, братучед ми работеше како комерциалист за Бугарска компанија што отвори дистрибуција во New York. Тие креираа LLC во Америка, и си увезуваа стока што ја произведуваат во Бугарија. Во овој случај кога импортерот ги плаќа тарифите, парите идат од:

a) Бугарската компанија
б) Перо Шкаф
в) Глуперда Џонсон

Чекам одговор, оди прашај го ChatGPT.

Потоа стоката ќе биде со зголемена цена (не многу затоа што треба да се натпреварува со производи направени во Америка, на пример за чоколада треба да се натпреварува со Hershey, Mars, Snickers etc, примери и цени имаш подоле) за да акомодира производство, логистика и импорт, ама тие пари што ќе ги плати странската компанија во федерален буџет, ќе биде намалена од парите што треба да ги платат граѓаните. На крајниот есап, на обичниот американец ќе му биде исто.
Апсолутно неточно. Мајко мила, какво елементарно непознавање.

Царините ги плаќа увозникот и потоа ги вградува во пазарната цена на производот која ја плаќа крајниот потрошувач - американскиот граѓанин.

Пак не ми одговори на прашањето: зошто е добро и за кого е добро да плаќаш поскапи цени за производи чие производство не може да се премести во Америка?


Како што и напишав, царините на крајот паѓаат на товар на крајниот потрошувач. Сметката ќе биде иста - дали Американецот ги потрошил своите пари како данок или како царина, нема разлика.

Контрадикторно овде ти е и тоа што тврдиш дека целта е да се врати производството во САД, а истовремено и да се полни државната каса од царините, па да може да им се намали данокот на Американците (овде ваљда мислиш на sales tax). Што правиме кога производството и продажбата на homemade амерички производи ќе порасне значително, па поради тоа ќе падне наплатата на царини? Ќе се враќа sales tax?
На предходниот му објаснив за еден вид импортери. 30% од целосната импортација на производи во САД е странски компании што имаат subsidies и си импортираат самите во Америка и самите ќе си ги платат тарифите.

Втор вид на импортери се Американски компании што имаат погони во странство, дали Мексико, Канада, Кина, Индија, Бангладеш. Бројката на овие е одприлика ~50% од целосниот импорт во Америка. Тие ќе си ги платат импорт цените, ова е повеќе incentive за да си ги вратат погоните назад во Америка. За колку и да ги зголемат цените на продуктите, федералниот данок ќе се намали. Пак сума сумарум ќе биде исто за корисникот.

Пример за чоколади да земиме, обично

- Hershey, Mars, Snickers големи чоколади (100 грама) се од прилика 1.5$ - 2 $ (овие се произведени во Америка)
- Sigma, Krash, Milka, Најлепше Жеље големи чоколади (100 грама) се од прилика 1.5$ - 2 $ (овие се произведени на Балкан, во Македонија се 40 денари, тука ги продаваат за 1.5$ до 2$)

Ако ги качат цените, тогаш повеќе ќе се трошат Американските производи. Ако се исти цените би зел Sigma, Krash наместо Hershey, ама ако се поскапи Sigma i Krash, тогаш ќе купам Hershey.

Кога спомнувам данок, во Америка имаш:

- Федерален прогресивен данок на заработка 10%-37%
- Државен прогресивен данок на заработка 1.4%-10.75% за New Jersey.
- Пензиско и Пензиско медицинско 12.5%

Куповен данок, како Македонскиот ДДВ е 6.625% за New Jersey.

Трамп има само моќ над Федералниот прогресивен данок на заработка. Неговиот план е да се креира ERS и да работи како IRS. IRS е Internal Revenue Service, a ERS e External Revenue Service. Значи планот негов е да ги употребува парите од тарифите за да им намали федерален данок на заработка на американските фамилии.
 
Трамп не е способен за ништо. Штета што не победи Камала...
 
Знаеш што значи во кратки црти? Немав време да ви нацртам како работи извоз и увоз во Америка. Сега имам.

Импортерите ја плаќаат тарифата, и тоа однапред, ако стоката треба да биде 1.000.000 импортерот треба да покрие 330.000 ако тарифата е 33%. Е сега, голем дел од импортерите се странски компании што креираат subsidies во Америка па си прават импорт на робата и вршат дистрибуција на стоките.

Практичен пример од реалниот живот еве, братучед ми работеше како комерциалист за Бугарска компанија што отвори дистрибуција во New York. Тие креираа LLC во Америка, и си увезуваа стока што ја произведуваат во Бугарија. Во овој случај кога импортерот ги плаќа тарифите, парите идат од:

a) Бугарската компанија
б) Перо Шкаф
в) Глуперда Џонсон

Чекам одговор, оди прашај го ChatGPT.

Потоа стоката ќе биде со зголемена цена (не многу затоа што треба да се натпреварува со производи направени во Америка, на пример за чоколада треба да се натпреварува со Hershey, Mars, Snickers etc, примери и цени имаш подоле) за да акомодира производство, логистика и импорт, ама тие пари што ќе ги плати странската компанија во федерален буџет, ќе биде намалена од парите што треба да ги платат граѓаните. На крајниот есап, на обичниот американец ќе му биде исто.
На предходниот му објаснив за еден вид импортери. 30% од целосната импортација на производи во САД е странски компании што имаат subsidies и си импортираат самите во Америка и самите ќе си ги платат тарифите.

Втор вид на импортери се Американски компании што имаат погони во странство, дали Мексико, Канада, Кина, Индија, Бангладеш. Бројката на овие е одприлика ~50% од целосниот импорт во Америка. Тие ќе си ги платат импорт цените, ова е повеќе incentive за да си ги вратат погоните назад во Америка. За колку и да ги зголемат цените на продуктите, федералниот данок ќе се намали. Пак сума сумарум ќе биде исто за корисникот.

Пример за чоколади да земиме, обично

- Hershey, Mars, Snickers големи чоколади (100 грама) се од прилика 1.5$ - 2 $ (овие се произведени во Америка)
- Sigma, Krash, Milka, Најлепше Жеље големи чоколади (100 грама) се од прилика 1.5$ - 2 $ (овие се произведени на Балкан, во Македонија се 40 денари, тука ги продаваат за 1.5$ до 2$)

Ако ги качат цените, тогаш повеќе ќе се трошат Американските производи. Ако се исти цените би зел Sigma, Krash наместо Hershey, ама ако се поскапи Sigma i Krash, тогаш ќе купам Hershey.

Кога спомнувам данок, во Америка имаш:

- Федерален прогресивен данок на заработка 10%-37%
- Државен прогресивен данок на заработка 1.4%-10.75% за New Jersey.
- Пензиско и Пензиско медицинско 12.5%

Куповен данок, како Македонскиот ДДВ е 6.625% за New Jersey.

Трамп има само моќ над Федералниот прогресивен данок на заработка. Неговиот план е да се креира ERS и да работи како IRS. IRS е Internal Revenue Service, a ERS e External Revenue Service. Значи планот негов е да ги употребува парите од тарифите за да им намали федерален данок на заработка на американските фамилии.
Невиден хаос од пост. Мислам дека некои основни концепти ти се целосно нејасни.

Импортерите ја плаќаат тарифата, и тоа однапред
Точно, ама...

ако стоката треба да биде 1.000.000 импортерот треба да покрие 330.000 ако тарифата е 33%.
Ако стоката при влез во САД има вредност од 1 000 000 долари, а царината е 33%, тогаш точно е тоа дека увозникот плаќа 330 000 долари на име царина. Ама, со тоа набавната вредност на таа стока се зголемува од 1 000 000 на 1 330 000. Тие 330 000 долари што се платени на име царина увозникот да, ги плаќа од свој џеб, ама потоа ги додава на набавната цена и врз таа цена од 1 333 333 аплицира маржа и се останато. А, маржа од 25% или 30% не е исто на милион и на милион и триста. Не знам колку поедноставно од ова да ти објаснам.
 
Ако ги качат цените, тогаш повеќе ќе се трошат Американските производи. Ако се исти цените би зел Sigma, Krash наместо Hershey, ама ако се поскапи Sigma i Krash, тогаш ќе купам Hershey.
Kupi, ke jades corn syrup mesto cokolado.
Pogrdo cokolado od hershey nema nikade vo cel svet.
 
Има некои поенти писаниево. Една од поважните работи не си ја копирал:

Trump makes a bit of a mistake in the end of his statement above—he claims tariffs would have saved us from the Great Depression, omitting that the infamous Smoot-Hawley tariffs in fact desperately tried, and arguably made things worse. He corrects himself, but says by then it was “too late” to act—a damning appraisal just as easily levied on his own nascent attempts to intervene at the Empire’s terminal arc.

A ‘fact check’ claimed it would be materially impossible to replace tax revenues with tariffs:

Прегледај го приврзокот 447831

Well, that may be true, but only because US government expenditures are currently so absurdly high that such massive tax revenues are necessary to fund the government, and still at a huge deficit at that. Major cuts are needed to gut federal spending to levels originally foreseen—one can easily start with the bloated $1T defense budget. Once the budget is brought to a fiscally responsible level, then tariffs can potentially be made to handle the rest.


Настрана од сите овие нагаѓања и претпоставки, има Трамп или било кој излезено со официјална изјава „Сакаме да постигнеме тоа и тоа до тој датум“ со конкретни бројки и цели?
Не го рачунам ова за битно... Муабети за големата депресија, кратењето на буџетот и долгот на САД кој они никогаш не планираат да го враќаат.
 
77.3 милиони луѓе не се согласуваат со тебе. Мнозинство американски гласачи.

И јас не се согласувам со нив...

„Мнозинството е посилно, малцинството е во право„.

И во „нашата земјата„, добар дел од Македонците се насанкаа и гласаа за ДПНЕ па откако таа партија целосно се изгуби и папса нецела година по изборите, дел од нејзините гласачи жалат за што и за кого гласале...
Автоматски споено мислење:

Marxism is primarily an economic and socio-political philosophy, rooted in the works of Karl Marx and Friedrich Engels. It’s not just an abstract theory but a framework that analyzes how economies function, critiques capitalism, and proposes an alternative system. So, yes, it’s deeply tied to economics, though it extends beyond that into politics, history, and social structure.

Марксизмот е пред се‘ философски историско-материјалистички светоглед, кој во себе содржи и економско учење.

Маркс се задржува повеќе на економијата не оти бил економист, туку оти тогашните состојби, особено во В.Британија каде престојувал, му биле познати и очигледни.

Лесно е да се философира за она кое е очигледно.

Ама тоа е друга тема...
 
Последно уредено:
Ако стоката при влез во САД има вредност од 1 000 000 долари, а царината е 33%, тогаш точно е тоа дека увозникот плаќа 330 000 долари на име царина. Ама, со тоа набавната вредност на таа стока се зголемува од 1 000 000 на 1 330 000. Тие 330 000 долари што се платени на име царина увозникот да, ги плаќа од свој џеб, ама потоа ги додава на набавната цена и врз таа цена од 1 333 333 аплицира маржа и се останато. А, маржа од 25% или 30% не е исто на милион и на милион и триста. Не знам колку поедноставно од ова да ти објаснам.
Точно, ама на крајот на денот тој продукт пак треба да се натпреварува со продукти што се направени во Америка. Ќе треба или да ја скратат маржата или да го поскапат продуктот. Ако продуктот е поскап од Американската варијанта луѓето нема да го купуваат. Чисто и едноставно.

Тоа што го напишав не беше од некое вебсајтче копирано, персонално искуство е.
 
Овие од администрацијата на Трамп многу интересни изјави даваат, Берни Сандерс може вода да му носи.

 
Точно, ама на крајот на денот тој продукт пак треба да се натпреварува со продукти што се направени во Америка. Ќе треба или да ја скратат маржата или да го поскапат продуктот. Ако продуктот е поскап од Американската варијанта луѓето нема да го купуваат. Чисто и едноставно.

Тоа што го напишав не беше од некое вебсајтче копирано, персонално искуство е.

Искрено не ми доаѓа на памет камикази фирма што ќе плати 33% увоз (било подружница, франшиза или овластен дилер), и нема да ги вметне во COGS за да бил конкурентен на пазарот. Не постои тоа.
 
Гледам интересен развој на настаните, канадскиот премиер е решен Канда да стани лидер и да води земји со кои ќе развива соработка, исклучувајќи ги САД.

Виетнам сака да преговара со Трамп.

Само овие две работи можат да предизвикаат војна.

Иначе за тие што се секираат дека во САД немало доволно работници, тоа не е никаков проблем со оглед колку мигранти сакаат да влезат во САД. Ништо чудно САД да стасаат до 1 милијарда народ.
 
Гледам интересен развој на настаните, канадскиот премиер е решен Канда да стани лидер и да води земји со кои ќе развива соработка, исклучувајќи ги САД.

Виетнам сака да преговара со Трамп.

Само овие две работи можат да предизвикаат војна.

Иначе за тие што се секираат дека во САД немало доволно работници, тоа не е никаков проблем со оглед колку мигранти сакаат да влезат во САД. Ништо чудно САД да стасаат до 1 милијарда народ.

Да да, Трамп го гласаа за да им донесе нови мигранти. Него друга една работа, еве нема тарифи, Бангладеш се договара со Америка и нема тарифи. Што тоа ќе понуди Америка на Бангладеш во поглед на цена што ќе ги натера овие баш од таму да купат наместо незнам од Виетнам или Индија.
 
Трамп не е способен за ништо. Штета што не победи Камала...
Кој губи има право да се љути!
Како НВО-то докторе после стопирање на донациите на USAID, имате конфликт на интерес и не сте објективна страна во дискусијата. Штетата е за вас што не победи Камила, за останатите е победа, радост, корист, слобода.
Ако останете без работа имам права ствар за вас, барат момци за работа во свињарник во Чешка, за вас по исклучок може да ви средам работа.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom